Sve manje studenata na državnim fakultetima: Koji je razlog i gde najčešće odlaze

Svake godine smanjuje se broj studenata na državnim univerzitetima u Srbiji. Retki su fakulteti koji popune sva mesta- budžetska i samofinansirajuća. Poznavaoci prilika kažu da su tri faktora uticala na to - demografija i to što je u svakoj generaciji manje maturanata, zatim povećanje broja privatnih fakulteta gde je opšti stav da se "uz manje truda dolazi do diplome", kao i odlazak mladih u inostranstvo.

Naš izbor

Bez pravog odgovora: Na fakultetima u Srbiji manje brucoša, koferi se sve češće pakuju za "deželu"

Nakon tri upisna roka na fakultetima Univerziteta u Beogradu u školskoj 2024/25 upisano je 12.090 studenata, dok je ostalo 3.229 slobodnih mesta - 1.816 na budžetu i 1.413 samofinansirajućih. Pre pet godine, u školskoj 2021/22 ostalo je slobodno 1.980 mesta. Ukoliko se nastavi ovakav trend mnogi fakulteti ostaće poluprazni. 

Interesantno je da se broj studenata smanjuje na državnim fakultetima, dok se na privatnim fakultetima povećava. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku 2015. godine na državne fakultete u Srbiji upisalo se 31.757 brucoša, a na privatne 5.943. U školskoj 2025/2026. godini prvu godinu na državnim fakultetima upisala su 24.783 studenta, privatnim 9.242 akademaca.

Osim toga sve više mladih se odlučuje da studira u inostranstvu. Oni najbolju idu na prestižne svetske univerziteti i to se možda može razumeti. Međutim, u poslednjih nekoliko godina sve više njih odlaze u Sloveniju na studiranje. Slovenija je sa Srbijom još 2016. godine potpisala Bilateralni sporazum o obrazovanju koji omogućava besplatno školovanje za srednjoškolce i studente iz Srbije.

Analiza RT Balkan pokazala je da u Sloveniju godišnje ode na studiranje oko 2.000 mladih iz Srbije. Takve sporazume Slovenija ima sa svim bivšim jugoslovenskim republikama koje nisu članice EU. To je deo šireg projekta EU koji predviđa privlačenja mladih sa Balkana, koji se nakon završetka fakulteta zapošljavaju ili usavršavanje nastavljaju u Sloveniji ili drugim zemaljama EU - Austriji, Nemačkoj. Retki su oni koji se vrate u svoju domovinu. 

I dok su nekada oči maturanata iz Skoplja, Podgorice, Banjaluke bile usmerene ka Beogradu, danas gledaju ka Ljubljani i Mariboru. I tu su trku srpski fakulteti izgubili sa slovenačkim. Istina je da se Beogradski univerzitet najbolje kotira na svim međunarodnim listama u odnosu na univerzitete u regionu, ali dobar marketing, dobro osmišljen koncept smeštaja studenata, kao i članstvo ove zemlje u EU, rezultirali su da univerziteti u Sloveniji popunjavaju upisne kvote bez poteškoća. 

U narednoj školskoj godini Univerzitet u Beogradu (UB) planirao je da upiše 27.882 studenta na svim nivoima studija -osnovne, master, specijalističke i doktorske studije. Na osnovne studije planirano je da se upiše 15.225 akademaca, od čega njih 9.732 na budžetu i 5.493 na samofinansiranje. Fakulteti, bez obzira na veliki broj slobodnih mesta nisu menjali kvote za narednu akademsku godinu. 

Univerzitet u Beogradu usvojio kvote za narednu godinu: Planiran upis 15.225 brucoša

Dekani kažu da promena kvota nije moguća u ovom momentu, da to može da se uradi tek u novom akreditacionom ciklusu. Kako kažu trude se da privuku studente uvođenjem novih studijskih programa, a najavljuju da će raditi i kampanje među srednjoškolcima (predstavljanje fakulteta).

Dekan Geografskog fakulteta u Beogradu prof. Vladimir Šećerov kaže za RT Balkan da se nadaju da će u narednoj akademskoj godini biti bolji rezultati upisa nego prethodnih godina. U ovoj akademskoj godini uspeli su da popune budžetske kvote na tri studijska programa, dok je na dva programa ostalo slobodno i budžetskih mesta.

"Ostalo je oko 100 slobodnih mesta nakon trećeg upisnog roka. Ove godine smo upisali sličan broj studenata kao prethodne dve, tri godine, ali to je daleko slabije nego što je bilo poslednjih deset godina", naveo je on.

Geografski fakultet ima studijski program za nastavnika geografije, a taj smer doživeo je istu sudbinu kao i ostali nastavnički smerovi- upisuju po nekoliko kandidata. Šećerov kaže da država mora nešto više da uradi po tom pitanju, da su to smerovi koji su neophodni, jer ako se nastavi ovakav trend neće imati ko da predaje u školama.

"Mi radimo ono što možemo da privučemo studente. Akreditujemo nove programe, radićemo kampanje. To je ono što mi možemo da uradimo", istakao je on.

Veterinarski fakultet je među 11 fakultet u sastavu Univerziteta u Beogradu koji je uspeo da popuni kvote. Mogao je da primi i više studenata od predviđenih kvota, kao i Elektrotehnički fakultet, FON, Arhitekturu, Medicinu, Stomatologiju,. 

Odluka Vlade Srbije o studentima: Za koga je spuštena granica za upis na budžet

Vlada Srbije formirala je  Komisije za analizu rada visokoškolskih ustanova, a njihov zadatak je da analiraju upisnu politiku i njenu realizaciju u poslednjih pet godina na univerzitetima. Iako je Komisija izveštaj trebala da dostavi krajem proošle godine, to se još uvek nije dogodilo.

Prof. Milorad Mirilović, dekan Veterinarskog fakulteta kaže da su svi fakulteti UB predložili iste kvote za upis u narednu godinu studiju.

"Mislim da Vlada Srbije nikom ne bi povećala broj budžetskih studenata zbog akreditacije. Postoje jasna pravila koliko na određeni broj studenata morate da imate prostora, koliko profesora. Sve to mora da da prati jedno drugo", izjavio je Mirilović za RT Balkan.

Svima je jasno da će nešto mora menjati u visokom obrazovanju. Zakonskim izmenama od marta prošle godine država se obavezala da svim fakultetima plaća materijalne troškove, bez obzira na broj studenata koji upisuju. Ima fakulteta koji imaju ogromne zgrade, u koje godinama nije ulagano, gde su ogromni troškovi za energente, a upisuju mali broj studenata. Jasno je da su ti fakulteti neophodni i da se mora nastaviti ulaganje u njih, pitanje je samo na koji način.