U Evropskom parlamentu danas je usvojena Strategija o proširenju sa 385 glasova ZA, 147 glasova protiv i 98 uzdržanih glasova. U Strategiji, čiji je autor izvestilac EP za strategiju Petras Auštrevičius ponavlja se da je proširenje "strateški odgovor na novu geopolitičku stvarnost i investicija od najveće važnosti za sigurnost i stabilnost EU suočene s ruskom agresijom na Ukrajinu u velikim razmerima, ponovljenim kršenjima granica, hibridnim napadima i drugim neprijateljskim akcijama protiv njenih suseda, kao i drugim zajedničkim geopolitičkim izazovima.
U dokumentu se ponavlja da je proširenje obostrano korisno i za sadašnje i za buduće države članice, naglašava politička hitnost demonstracije aktivne predanosti EU procesu proširenja, sa ciljem očuvanja kredibiliteta EU prema zemljama proširenja i njihovim društvima, i insistira se na tome da će proširenje EU ojačati sigurnost i ekonomiju Evrope.
Takođe, još jednom se naglašava da je budućnost Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije u EU, u skladu s težnjama naroda tih zemalja, kao i da je pristupanje ključni alat za trajni mir, demokratiju, vladavinu prava i temeljna prava, za podsticanje regionalnog pomirenja i stabilnosti, kao i za zaštitu zemalja kandidata i susedstva EU od, kako je navedeno, "zlonamernog stranog uplitanja, posebno od strane Rusije".
Pozdravlja se napredak postignut poslednjih godina, što čini proširenje EU verovatnim u bliskoj budućnosti i podseća da su prethodni krugovi proširenja podstakli značajan ekonomski rast i u novim i u starim državama članicama, da je slobodno kretanje poboljšalo izglede za zapošljavanje i plate, smanjilo siromaštvo, pozitivno uticalo na životni standard poboljšanjem radnih zakona, zdravlja i bezbednosti, rodne ravnopravnosti, digitalnih usluga, obrazovanja i nediskriminacije.
U Strategiji se, između ostalog naglašava i da iako bi proces trebalo da postane postepeniji i dinamičniji, s jasnim ciljevima reformi, mapama puta i međuvremenskim rokovima, ne može da bude ubrzanog puta, jer bi to moglo da utiče na integritet procesa pristupanja.
Dokumentom se Evropska komisija poziva da u svoj godišnji izveštaj o vladavini prava uključi sve zemlje proširenja koje trenutno nisu obuhvaćene tim izveštajem, pre svega zbog stalnih nedostataka i stagnacije u procesima reformi pravosuđa, pokušaja preokretanja napretka u borbi protiv korupcije, ograničenog napretka postignutog u reformama javne uprave i nedovoljnog usklađivanja izbornog zakonodavstva s evropskim standardima, kao i društvene polarizacije, smanjenja prostora za civilno društvo i suzbijanja prava na mirno okupljanje u nekim zemljama proširenja.
Naglašava se da je suočavanje s prošlošću neophodno za istinsko pomirenje, koje je ključno za prosperitetna društva i uspešnu integraciju, a zemlje u procesu proširenja se podstiču da nastave odlučno da sprovode potrebne reforme na pravovremen način i da ostvare opipljiv i nepovratan napredak
Strategija naglašava i da je regionalna saradnja, posebno na Zapadnom Balkanu, preduslov za pristupanje EU, a da je pomirenje, koje vodi dobrosusedskim odnosima, ključ uspešnog pristupanja EU, kao i da bi preostala bilateralna pitanja između EU i zemalja koje nisu članice EU trebalo da se rešavaju bilateralno, u skladu s međunarodnim pravom i dane bi trebalo da se koriste za blokiranje proširenja.
U Strategiji se ističe i važnost dijaloga Beograda i Prištine, koji je, kako se navodi, ključan za napredak na evropskom putu i koji bi navodno trebalo da doprinese regionalnoj stabilnosti i prosperitetu.
Navodi se i da su veliki nedostaci u prethodno završenim procesima proširenja omogućili demokratsko nazadovanje nakon pristupanja EU, čime je potkopana verodostojnost politike proširenja EU.
Ističe se da je najisplativiji i najbolje prihvaćeni rezultat postepene integracije liberalizacija viznog režima, ali se podržavaju i nova pravila koja bi omogućila suspenziju liberalizacije viznog režima za državljane zemalja kandidata koji su odgovorni za nazadovanje u demokratskom razvoju i teška kršenja ljudskih prava.
Strategija pozdravlja opipljive rezultate postignute za građane smanjenjem troškova rominga između EU i Zapadnog Balkana, a EK poziva da ubrza napore za proširenje takvih aranžmana o romingu na sve zemlje u procesu proširenja kako bi se što pre postiglo "Roming kao kod kuće" i Jedinstveno područje plaćanja u evrima (SEPA) za sve zemlje kandidatkinje i potencijalne kandidatkinje.
Strategija obuhvata i brojna druga pitanja koja se odnose na energetiku, finansije, saradnju sa evropskim institucijama, organizacijama civilnog društva i drugo.
Strategija nije pravno obavezujuća.