Trgovačke marže i prakse: Šta očekuje potrošače – poskupljenje ili stabilne cene (VIDEO)

Nakon ukidanja ograničenja cena marži na osnovne proizvode, država najavljuje tri nova zakona kojima želi da suzbije nepoštene trgovačke prakse.

Ova mera važila je šest meseci do 1. marta i odnosila se na 23 grupe proizvoda i oko 20.000 artikala, a maksimalna marža trgovaca bila je ograničena na 20 procenata. Sada se tržište nalazi u prelaznom periodu jer je uredba ukinuta, a novi sistem tek treba da bude usvojen. Trebalo bi da budu doneta tri ključna zakona koja treba da regulišu trajno odnose na tržištu - reč je o Zakon o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, novom Zakonu o zaštiti potrošača i izmenama Zakona o trgovini.

O tome šta građane očekuje u ovom međuperiodu, stabilne cene ili novo poskupljenje hrane, u "Jutru na RT" govorili su novinarka RT Balkan Zlatica Radović i predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača Srbije Goran Papović.

Naš izbor

Nova strategija poljoprivrede: Šta Srbija planira da uradi da bi povratila prehrambeni suverenitet

U periodu posle ukidanja ograničenja cena marži, kupci su počeli da prijavljuju da su mnogi proizvodi iz "grupe 23", poskupeli i da je, kako kaže Papović, "u praksi pokazana bahatost trgovinskih lanaca".

"Ovi novi zakoni koji treba da stupe na snagu će doneti neka poboljšanja, ali je mnogo bitniji inspekcijski nadzor. Mnogo je važnije da neko napokon natera komisiju za zaštitu konkurencije da radi svoj posao. Unazad pet godina, nemamo nijednu analizu tržišta od te komisije", objašnjava Papović.

Kako ukazuje, mnogi trgovinski lanci su prešli na svoje trgovačke marke i postavlja se pitanje ko proizvodi te robne marke.

"Ustanoviće se da su većina tih trgovaca, vlasnici tih pogona, mesne industrije, konditorske i ratarske proizvodnje. Sami su sebi dobavljači i time je narušena konkurencija", navodi Papović.

Problem je, dodaje on, i to što su mnogi strani trgovinski lanci veoma brzo prešli na "balkanski sistem" poslovanja.

"Ukazivao sam na to kada je 'Lidl' došao u Srbiju, da će veoma brzo da prihvati domaća pravila jer, zašto bi on gubio ako neko drugi zarađuje. Kada se prisetimo i kartelskog udruživanje za bebi opremu od pre nekoliko godina, dolazimo do toga da ih je komisija kaznila sa svega 500.000 dinara", objašnjava Papović.

Osvrćući se na borbu malih trgovaca iz komšiluka sa velikim, Papović objašnjava da su prvu ucenu doživeli upravo ti mali.

Analiza Narodne banke Srbije: Domaćinstva koja manje troše, više pogođena inflacijom

"Kao mali dobavljači, nisu bili zanimljivi velikim distributerima. Ucenama su veliki trgovinski lanci gušili te male. Neke radnje su zadržale imena malih prodavnica, ali one u stvari rade pod franšizom velikih trgovinskih lanaca. Ostalo je to udruženje malih trgovaca koje se bori. Dok ne bude kaznene politike i dok se ne vrati nadležnosti tržišne inspekcije, neće se ništa suštinski promeniti", ocenjuje Papović.

Govoreći o mešanju stranih ambasadora u domaće trgovinske prakse, Papović to vidi kao licemerno.

"Zašto ponašanje tih stranih trgovinskih lanaca u Srbiji, nije onakvo kako se ponašaju u svojim zemljama? Kad se povela priča o usaglašavanju sa pravilima EU, rekao sam da oni žele da nam nametnu nešto što kod njih ne postoji, a njih interesuje samo profit tih njihovih kompanija", navodi sagovornik "Jutra".

Komentarišući nove zakone, Zlatica Radović objašnjava da se oni neće baviti cenama, već treba da osiguraju sistemski pristup.

"Imali smo uredbu koja je bila oročena na šest meseci i koja je targetirala cene i marže ograničila na 20 odsto. Sad bi trebalo da se napravi sistem u tom trouglu - trgovaca, dobavljača i proizvođača, i da se jasno postave pravila. To nije ništa novo u odnosu na ono što postoji u drugim državama iz kojih nama dolaze ovi trgovinski lanci. Oni sada treba da se usklade sa tim. Takođe, da li će se nešto promeniti zavisi i od toga koliko će država biti spremna da se to kasnije sprovede i kontroliše", objašnjava Radović.

Kada je reč o Zakonu o nepoštenim trgovačkim praksama, u njemu se prvi put pominju crne i sive liste ponašanja trgovaca, ukazuje Radović, i objašnjava da će one propisivati šta će smeti da rade trgovci, a šta će biti nedozvoljeno ponašanje.

"To bi trebalo da napravi neki red. Uvodi se zabrana komercijalne odmazde koju je država prepoznala. To znači da su se trgovci osvetoljubivo ponašali prema nekim dobavljačima koji nisu hteli da poštuju njihova pravila poslovanja. Njih su sklanjali, nisu hteli da uzimaju njihovu robu, davali su im neke periferne pozicije na rafovima", ukazuje Radović.

Govoreći o odnosu stranog i domaćeg vlasništva, Radović podseća da je na listi od 10 trgovinskih lanaca, prvih osam, u stranom vlasništvu.

"Nije toliko ni problem strano vlasništvo nego to što oni koji su kod nas na tržištu najveći, definitivno diktiraju uslove. Oni imaju veliki deo kolača u odnosu na male i zbog toga imamo tako visoke cene. Ne bi za nas bilo dobro rešenje ni da samo imamo domaće trgovinske lance, ali bi i oni veliki trebalo da imaju osećaj da u svojim prodavnicama daju prednost domaćim proizvodima. Da ne budu toliko pohlepni da izvuku maksimalne profite. To nije toliko u vezi sa vlasništvom nego sa načinom poslovanja. Država ima mehanizme da to stimuliše, da proizvodi koji su proizvedeni u Srbiji budu konkurenti u odnosu na uvozne", zaključuje Radović.