Navršava se 30 godina od masovnog egzodusa sarajevskih Srba, koji je počeo 17. februara 1996. godine, kada su srpske opštine nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma pripale Federaciji BiH. Egzodus je trajao gotovo do kraja marta.
Prema procenama, između 120.000 i 150.000 Srba napustilo je svoje domove u opštinama Ilidža, Ilijaš, Vogošća, Hadžići, Rajlovac, Grbavica i Novo Sarajevo. Jedan od najpotresnijih momenata tog perioda bila je ekshumacija i prenošenje posmrtnih ostataka preminulih na teritoriju Republike Srpske. U kolonama, Srbi su prenosili i posmrtne ostatke svojih najmilijih koje su po drugi put sahranjivali u Sokocu. Na njemu je, po drugi put, sahranjeno više od 900 srpskih vojnika, čije su posmrtne ostatke iskopavale i sa sobom u koloni nosile njihove porodice.
Predsednik Republike Srpske Siniša Karan poručio je danas da je reč o događaju epskih razmera i jednoj od najtežih i najpotresnijih stranica savremene srpske istorije. On je naveo da je to bilo nezapamćeno stradanje čitavog jednog naroda koji je vekovima gradio i stvarao Sarajevo, ali je na kraju bio prinuđen da napusti svoje domove, ognjišta i uspomene.
"Iz Sarajeva je u tim danima otišlo između 120.000 i 150.000 Srba. Nije to bio slučajni odlazak ljudi, već egzodus čitavog jednog naroda koji je napuštao kuće, ulice, škole, hramove i grobove svojih predaka. U toj tragediji nije stradala samo ta jedna generacija Srba, stradala je čitava istorija jednog naroda na tim prostorima", istakao je Karan, prenosi RTRS.
Predsednik Republike Srpske je podsetio da je jedna od najpotresnijih slika tog vremena bilo prenošenje posmrtnih ostataka najmilijih, jer Srbi nisu bili sigurni da će čak i grobovi njihovih predaka biti sačuvani i da će počivati u miru.
"Srpski narod je tih dana nosio sa sobom i kosti svojih najmilijih, jer nije mogao da ostavi grobove predaka. Te slike ostaju trajno svedočanstvo o stradanju i bolu, ali i o dostojanstvu naroda koji je, i u najtežim trenucima, čuvao uspomenu na svoje pretke", naglasio je Karan.
Kako je rekao obaveza institucija Republike Srpske je da čuvaju sećanje na egzodus sarajevskih Srba i da istinu o tim događajima prenose budućim generacijama.
"Republika Srpska nastala je kao izraz volje srpskog naroda da živi slobodno i bezbedno na svojoj zemlji. Sećanje na egzodus sarajevskih Srba opominje nas koliko je skupo plaćena naša sloboda i koliko je važno da čuvamo Republiku Srpsku, njene institucije i pravo našeg naroda da sam odlučuje o svojoj budućnosti", istakao je Karan.
Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je danas da su za vreme rata, sarajevski Srbi platili veliku cenu, ali nažalost, ni mir nije došao bez velike, nemerljive žrtve.
"Danas obeležavamo dan kada je više od 100.000 ljudi napustilo svoje domove, u jednoj od najtužnijih kolona u novijoj srpskoj istoriji. Svoj novi život, većina njih započela je u Republici Srpskoj - za koju su se i borili", napisala je Cvijanović na platformi Iks.
Ona je istakla da ta žrtva, ugrađena u temelje Republike Srpske i slobode, nikada ne sme biti zaboravljena.