Napredak Srbije ka EU poslednjih godina je zaustavljen, žaljenje zbog toga što je Srbija ostvarila ograničen ili nikakav napredak u ispunjavanju kriterijuma za članstvo u EU u mnogim drugim pregovaračkim poglavljima, sve ovo sadržano je u nacrtu godišnjeg izveštaja o Srbiji koji je izvestilac Tonino Picula danas predstavio na sednici Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta izvestioca.
Srbiji Picula iznova zamera neuvođenje sankcija Rusiji i od Srbije očekuje da prestane da se protivi članstvu tzv. Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama. Kako Picula poziva, zvanični Beograd "treba jasno i dosledno da pokaže svoju geopolitičku orijentaciju prema EU, uključujući potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU", a posebno s restriktivnim merama koje je EU uvela u kontekstu sukoba u Ukrajini.
U dokumentu se navodi da kako je "punopravno članstvo u EU proklamovani strateški cilj Srbije". Ipak, kako ističe, tako često ne izgleda u praksi, kao u "slučaju izostanka najviših predstavnika Srbije sa samita EU–Zapadni Balkan u decembru 2025. godine".
"Reforme povezane sa EU su znatno usporene ili pokazuju nazadovanje, posebno u osnovnim oblastima vladavine prava i slobode medija. Napredak ka članstvu zavisi od punog poštovanja vrednosti Unije, demokratije i temeljenih prava, koje su deo Kopenhaških kriterijuma", navodi se u Piculinom izveštaju.
Picula zamera i to što su, kako ocenjuje, "politička prava i građanske slobode u opadanju, uz pritisak na nezavisne medije, akademsku zajednicu, političku opoziciju i organizacije civilnog društva".
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, u izveštaju se tzv. Kosovo i Srbija pozivaju da sprovedu Briselski i Ohridski sporazum, uključujući uspostavljanje Zajednice srpskih opština.
Picula je na današnjoj sednici Odbora, rekao da ukupni tempo pristupanja stagnira već godinama. On je osim to što Srbija nije učestvovala sa samitu Zapadnog Balkana, njemu je zasmetalo i učešće na vojnoj paradi u Moskvi. Iako je Srbija, navodi Picula "istakla da članstvo u EU predstavlja njen strateški cilj, preuzete obaveze, kako kaže, "često nemaju potvrdu u praksi, a kao primer, naveo je "neučestvovanje na samitu EU i Zapadnog Balkana u decembru prošle godine i učešće na vojnoj paradi u Moskvi prošlog maja".
Picula se umešao i u lokalne izbore. Kako je rekao, "primetno je da predsednik države vodi kampanju s listom pod svojim imenom i nastupa u nespojivim ulogama lidera stranke i predsednika države".
Evroposlanica iz Mađarske Anamarija Viček ocenila je da predstavljeni nacrt izveštaja nije kritika već politički sud, kao i da je Srbija posvećena članstvu u EU. Naglasila je da u tekstu nacrta nema ni jedne reči priznanja, ni jedne ohrabrujuće poruke, a da se negativni događaji pojačavaju, dok se pozitivni koraci sistematski ignorišu.
Prema njenim rečima dvostruki standard postaje sve očigledniji i da dok se Ukrajini nudi oblik obrnutog pristupanja, gde političke odluke dolaze prvo, a ispunjavanje kriterijuma sledi kasnije, Srbija se tretira na potpuno suprotan način.
"Ovo nije politika proširenja. Ovo je geopolitička selektivnost", rekla je ona.
Ističe i da se EU zalaže za doslednu politiku proširenja zasnovanu na zaslugama i da je Srbija spremna.
Nezavisni evroposlanik iz Poljske Gžegož Braun rekao je da ne želi da učestvuje u još jednoj predstavi prezira, ponekad i mržnje.
"Ja ne želim da budem jedan od tih samoprozvanih učitelja demokratije, već bih svima preporučio - pustite druge da žive svoj život onako kako žele. Ne preporučujem srpskom narodu da se pridruži Evrokolhozu i da sačuva svoju nezavisnost. I još jedna kratka izjava. Kosovo je Srbija", rekao je Braun.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov juče se osvrnuo na to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić više puta govorio da privrženost Beograda evropskom kursu "u potpunosti ostaje".
"Budući da je to stara priča, interesovali smo se odavno za ovo pitanje tokom naših kontakata sa našim srpskim prijateljima. Nije prva godina, a sudeći po svemu ni poslednja, da je Srbija kandidat za stupanje u EU. Interesovali smo se kod njih i pitali ih: ako ste taj kurs učinili nepovratnim, šta je sa dva ultimatuma koje vam EU nameće, pre nego što postignete progres na putu ka ulasku u EU", rekao je Lavrov.
Kako je dodao, prvi zahtev je priznanje nezavisnost takozvanog "Kosova", a drugi je da se Srbija u potpunosti pridruži politici EU u međunarodnim poslovima i bezbednosti, uključujući pridruživanje antiruskim sankcijama.
"Ta tema je i dalje aktuelna, zato što u briselskoj birokratiji jasno razumeju da se Srbija našla u komplikovanoj situaciji. A to da briselska birokratija, pod zahtevom da potpuno podrže spoljnopolitički i bezbednosni kurs EU, traži to od Srbije, i da ona, pre svega, podrazumeva pod tim podršku sukobu sa Ukrajinom – nemam nikakve sumnje", naveo je Lavrov.
Evropski poslanici će do 9. aprila moći da dostavljaju svoje amandmane, a konačni tekst bi u formi rezolucije trebalo da bude usvojen na plenarnoj sednici parlamenta u maju ili junu.