U medijima na albanskom i na srpskom jeziku na Kosovu i Metohiji nema informacija o tome da li je i kako već pokrenut proces prijavljivanja Srba za kosovska dokumenta po "sporazumu" sa izaslanikom EU Peterom Sorensenom, kakvo je interesovanje Srba, da li već ima gužvi i redova ispred prostorija prištinskog MUP-a gde će se predavati zahtevi.
Iz Srpske liste, najveće stranke Srba na KiM koja je na poslednjim parlamentarnim izborima na tzv. Kosovu osvojila devet od deset poslaničkih mesta koja pripadaju Srbima, u sredu popodne saopštili su da "odlično znaju odnos naših ljudi prema ovim (kosovskim) dokumentima, ali u ovom trenutku je ovim rešenjem sprečeno da nam 10.000 ljudi ostane van Kosova i Metohije, da se blokira rad zdravstvenih i obrazovnih ustanova, i da posle 27 godina hrabre borbe svih naših građana naše opštine i sela ostanu bez Srba".
Ova stranka je u saopštenju za javnost koje je poziv Srbima da uzmu prištinska dokumenta, navela da su "nakon mukotrpne diplomatske borbe, uz pomoć našeg državnog vrha, uspeli da se izbore da nema deportacije naših sunarodnika zbog nedostatka dokumentacije, da nema razdvajanja majki, očeva, dece, da nema zabrane ulaska lekarima, profesorima, studentima čime bi se ugrozio rad Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ali i rad naših zdravstvenih i obrazovnih institucija".
Prema objašnjenju Srpske liste, "da bi ovaj proces uspeo, potrebno je da se ovo rešenje iskoristi od strane naših građana, kako onih koji su odbijeni za dokumenta, tako i onih kojima nikada nije odgovoreno na zahtev za izdavanje dokumenata, ali i onih koji obeshrabreni situacijom nikada nisu aplicirali za dokumenta, kako punoletnih tako i maloletnih lica".
Kako je ranije objašnjeno, u narednih tri meseca, a taj rok navodno već teče, u ovom slučaju nema klasičnog, potpisanog sporazuma već postoji samo izjava Petera Sorensena, za "kosovska dokumenta" moći će da se prijave i Srbi sa KiM koji sada imaju lične karte i druga dokumenta izdata od strane PU Kosovske Mitrovice, Prištine, Prizrena, Đakovice, drugih gradova KiM koje rade u sistemu MUP-a Srbije, što do sada nije bio slučaj.
"Građani koji nemaju kosovska dokumenta, a žive na Kosovu i Metohiji, od ponedeljka će na osnovu srpskih dokumenata poput lične karte, izvoda rođenih, venčanih i umrlih moći da dobiju i kosovska dokumenta, i time biti zaštićeni oni i naravno njihovo pravo da žive na ovim prostorima, ali i pravo na imovinu njihovih očeva, dedova", stoji u jučerašnjem objašnjenju Srpske liste.
"Imamo kosovsku ličnu kartu, i supruga i ja, nerado, ali, pošto živimo na jugu, u jednoj od enklava, da bismo opstali morali smo to da uradimo kao i dobar deo naših komšija. Deo Srba, posebno sa severa koji do sada nisu želeli ili nisu mogli da izvade kosovska dokumenta sada će imati izbor – ili da to urade, da prihvate da im u ličnoj karti stoji da su 'kosovari', da nose dokument na kome piše 'Republika Kosovo', da na taj način priznaju 'Republiku Kosovo', ili to ili da se pokupe i da odu sa Kosova", kaže za RT Balkan Srbin iz jedne od enklava južno od Ibra.
Što se tiče Srba iz centralne Srbije, pa i onih koji su rođeni na Kosovu i Metohiji, a koji su u međuvremenu dobili lične karte gradova u centralnoj Srbiji oni će, ako na KiM ostaju duže od tri dana morati da se prijave policiji a zatim i da apliciraju za boravišnu dozvolu koja će trajati godinu dana. Da bi dobili boravišnu dozvolu, moraće da imaju radnu dozvolu. Sada se mnogi od njih pitaju šta će se desiti, ako, recimo, već dogodine nekom Kurtijevom službeniku po diskrecionom pravu padne na pamet da im uskrati radnu dozvolu?
"Lica koja rade u zdravstvenim i obrazovnim institucija svih nivoa, a ne žive na Kosovu i Metohiji, preko svojih ustanova dostaviće podatke i na taj način dobiti pravo na boravak u trajanju od 12 meseci, sa pravom na produženje. Isto se odnosi na studente koji ne žive na Kosovu i Metohiji a studiraju na našem Univerzitetu", objašnjeno je juče iz Srpske liste.
Za profesora Duška Čelića sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini, "jako je interesantno to što spiskove onih koji borave na Kosovu i Metohiji bez prištinskih dokumenata treba da prikupe opštine – institucije koje funkcionišu u okviru sistema privremenih prištinskih institucija".
"To je neka vrsta po prvi put, da tako kažem, simbioze srpskih obrazovnih i zdravstvenih institucija koje rade u sistemu Republike Srbije sa opštinama u takozvanom kosovskom sistemu", izjavio je Čelić za Sputnjik.
Po njegovom mišljenju, ti spiskovi bi verovatno bili osnova za istovremeno izdavanje i radnih dozvola, tako da je, s jedne strane dobijen vremenski "bajpas", jer bi puna primena Zakona o strancima značila, totalni kolaps, najpre univerziteta, koji je i najosetljiviji po tom pitanju.
"Dakle, taj scenario je za sada izbegnut, međutim, po cenu kolaboracije institucija iz sistema Srbije sa institucijama takozvanog Kosova, s jedne strane i, s druge strane po cenu toga da se sva ta lica i zvanično od strane Prištine smatraju strancima i da će ući u njihov kvazipravni sistem koji je predviđen za strance. Sa tom 'beneficijom' da će za početak dvanaest meseci biti mirni, moći će da borave na KiM bez ograničenja i da rade u institucijama koje su, za sada još uvek u sistemu Republike Srbije", reči su Čelića.
Za novinarku Janju Gaćešu koja je godinama dopisnik "Novog standarda" sa Kosova i Metohije "omogućavanje dobijanja dozvola za boravak na godinu dana za studente, univerzitetsko osoblje i zdravstvene radnike, samo je odlaganje neizbežnog, maska za ono što sledi".
"Piter Sorensen je u Prištini rekao:'Evropska unija prima k znanju planove Vlade Kosova da u kosovski okvir integriše zdravstvene i obrazovne institucije koje podržava Srbija, u potpunosti u skladu sa prethodnim sporazumima postignutim u dijalogu'. Znači, Prištinski univerzitet i zdravstvene institucije, figurativno rečeno, stavljene su na respiratore. Priština odlučuje kada će oni biti isključeni", piše Gaćeša u autorskom tekstu objavljenom pre koji dan.
Dodaje da sada slažemo kockice i da su naše sumnje da integraciji zdravstva i prosvete u tzv. kosovski sistem svedočimo već godinama potpuno tačne.
"Pisala sam o tome kako nas sve češće iz naših bolnica u Gračanici i Lapljem Selu upućuju na dalje lečenje u Prištinu, ali ima tu još mnogo toga. Zato mislim da je taj proces, kada su zdravstvo i prosveta u pitanju, već priveden kraju – ostale su samo sitnice", navodi Gaćeša.
Dok je pitanje da li je posle izjave Sorensena rešeno pitanje Srba bez kosovskih dokumenata ili na delu imamo kratkotrajno zatišje i dalje otvoreno, ništa manje nije sporno ni pitanje statusa sveštenika SPC na Kosovu i Metohiji.
Na pitanje koje je ovih dana takođe otvoreno, da li je Zakon o strancima predviđen Briselskim sporazumom iz 2013, profesor Čelić odgovara da ovako nešto tim sporazumom nije predviđeno.
Međutim, naglašava on, Briselskim sporazumom, kao i francusko-nemačkim planom iz 2023, praktično se svi problemi i sva sporna pitanja tretiraju isključivo kao sporna pitanja takozvanog Kosova koja bi trebalo da budu rešavana unutar njegovog kvazipravnog sistema.
"Srbija je prihvatila suštinu tih dokumenata, a suština je da će sva vlast na Kosovu i Metohiji biti u rukama secesionista. Dakle, sva pitanja, pa i ovo pitanje, gde se Srbi proglašavaju strancima na sopstvenoj zemlji, kao i pitanje upotrebe motornih vozila, i onda je prostor Srbije, nažalost minimalan da učini nešto u tom pogledu. Njoj su briselskim sporazumima iz 2013. i 2023, kao i aneksom iz Ohrida iz 2023, vezane ruke i sada beremo gorke plodove tih sporazuma", izjavio je profesor Čelić za Sputnjik.
Kakvi se lomovi dešavaju ovih dana u glavama, kućama, porodicama, familijama Srba na KiM, onih čiji se život sada lomi na dilemi da li da prihvate da su "kosovari", da prihvatanjem ličnih karata sa zaglavljem "Republika Kosovo" priznaju lažnu državu, ili da odu sa očevine i dedovine, znaju samo oni.
"Teatar apsurda. To je naša stvarnost danas. U svemu, u najmanjem. Ispred mene novine, staro stecište apsurda, sa naslovom: 'Srbi neće biti stranci na Kosovu – svi će dobiti prištinska dokumenta!", piše u autorskom tekstu na društvenim mrežama sveštenik, profesor Darko Ristov Đogo.
Što se tiče ostatka Srbije, Sorensenova izjava o tome kako su Srbi dobili tri meseca da pribave kosovska dokumenta, ili da na godinu dana vade boravišne dozvole, valjda što je data za vikend kada su ljudi opušteni, po planinama i jezerima, prošla je skoro neprimetno, bez reakcija.
"Mi smo se u međuvremenu trajno demobilisali. Apsurd prema kome te ubeđuju da je albanska okupacija izuzetan uspeh moguć je samo u kulturi pomirenoj sa signalom predaje, onim 'tako je kako je, gledaj ti sebe i svoje'. Nismo uvek bili takvi. I mi smo znali za Zavet, za trajanje ispred i nakon nas, za Kosovo i Metohiju kao zalog našeg postojanja i budućnosti. Činjenica da danas kao kibiceri gledamo okršaj velikih predačkih civilizacija mogla bi da nas osvesti: i mi moramo menjati kulturni kod. Kolektivno. No to možda za nas sanjare. Tako je kako je, kažu mi poznanici, na pitanje o porobljavanju Srba na severu Kosova i Metohije. Tako je kako je pre ili kasnije dođe svakome po svoje", piše profesor Đogo.
Ako ima ko da pročita i shvati.