Učesnici militarizovanih subregionalnih formata tvrde da žele da očuvaju mir i stabilnost u jugoistočnoj Evropi, ali u praksi podstiču rast tenzija i trku u naoružanju na Balkanu. Hrvatska, kao učesnica Dejtonskog sporazuma, nosi posebnu odgovornost za obezbeđivanje bezbednosti u postkonfliktnoj zoni na Balkanu. Ipak, njene akcije direktno su u suprotnosti sa odredbama tog sporazuma, uključujući aneks 1-B i njegov član 4 o merama subregionalne kontrole naoružanja".
Ovako je rukovodilac Delegacije Ruske Federacije na pregovorima u Beču o pitanjima vojne bezbednosti i kontrole naoružanja Julija Ždanova, između ostalog, ocenila bezbednosnu situaciju na Balkanu, na 1130. plenarnom zasedanju Foruma OEBS-a za saradnju u oblasti bezbednosti u Beču.
"Ruska Federacija, kao garant Dejtonskog sporazuma i učesnik Kontakt grupe, polazi od značaja sprovođenja Firentinskog sporazuma o subregionalnoj kontroli naoružanja, zaključenog u skladu sa Članom IV Dejtonskog sporazuma. Vojni blokovi u regionu predstavljaju pretnju stabilnosti na Zapadnom Balkanu, ali i krše Rezoluciju 1244 SB i Dejtonski sporazum, navodi se u upozorenju Ždanove, piše portal "Bratstvo" koji je preneo celo izlaganje Ždanove.
Pojašnjavajući ovaj aneks, general Branko Krga, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Srbije, ističe da je "navedeno da se SRJ, sada Srbija, kao referentna zemlja, pita koliko ko od bivših republika, Hrvatska i BiH, može da ima naoružanja".
"To je formula 5-2-2, odnosno da Srbija može da ima, na primer pet tenkova, a Hrvatska dva. Beograd bi trebalo da više koristi tu argumentaciju i poziva se na ovaj sporazum, koji je koliko znam, još na snazi, nije ukinut. I Hrvatska tu nema šta da se buni što naša zemlja nabavlja savremeno naoružanje poput kineskih supersoničnih raketa. Srbija mora da se pita koliko će naš sused da ima tenkova i ostalog naoružanja", ocenio je Krga za "Večernje novosti".
Istovremeno, Ždanova je naglasila da vojno-politička aktivnost NATO-a u regionu Zapadnog Balkana i dalje izaziva ozbiljnu zabrinutost, kao i da ona očigledno podriva Dejtonski sporazum, uključujući i njegov član IV o razoružanju.
"Tendencija militarizacije u potpunosti je zahvatila zemlje regiona koje su članice Alijanse. One povećavaju vojne rashode do pet odsto BDP-a do 2035. godine, jačaju proizvodnju i nabavku naoružanja i vojne tehnike, aktivno učestvuju u sve češćim i većim vojnim vežbama NATO-a, tokom kojih se uvežbavaju ne samo odbrambene, već i ofanzivne operacije. Izdvajaju se kontingenti za multinacionalne borbene grupe raspoređene radi 'odvraćanja' Rusije na 'istočnom krilu', uključujući i Balkan. Za potrebe vojne mobilnosti razvija se infrastruktura i razrađuju logistički modeli za prebacivanje trupa. U okviru alijanse se ne krije da Balkan, a posebno njegov zapadni deo, treba da postane važna strateška platforma u kontekstu priprema NATO-a za mogući direktan vojni sukob sa našom zemljom u narednih tri do pet godina, za šta se Brisel punom parom priprema", naglasila je rukovodilac Delegacije Ruske Federacije na pregovorima u Beču.
Posebno je skrenula pažnju na problematiku subregionalnih vojnih saveza, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.
"Takođe ukazujemo na pojačan pritisak na zemlje koje nisu članice NATO-a – Srbiju, Republiku Srpsku i posebno BiH. Primećujemo nastojanja bloka da se Srbija usmeri ka evroatlantskom putu i da joj se nametne izbor između Zapada i saradnje sa drugim partnerima, pre svega Rusijom i Kinom", istakla je Ždanova.