Srbija i Balkan
Šta još čeka Srbe na KiM: Posle zakona o strancima, Nemci zahtevaju primenu Ohridskog sporazuma
U drugom članu sporazuma navodi se da će "obe strane poštovati pravila UN koja se tiču suvereniteta, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštitu prava manjina i nediskriminaciju"
Direktor za Zapadni Balkan, Tursku, Savet Evrope i OEBS u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke Mihael Rajfenštul najavio je, odmah posle posle početka sprovođenja zakona o strancima na teritoriji KiM, da je vreme za korak dalje– "potpunu implementaciju sporazuma", kako Briselskih, tako i Ohridskog.
"Pozdravljamo i u potpunosti podržavamo napore da se iskoristi novi zamah u dijalogu za potpunu implementaciju Briselskih i Ohridskih sporazuma", napisao je Rajfenštul na nalogu na Iksu.
Podsećanja radi, deo Briselskih sporazuma o kojima govori nemački diplomata jeste i obaveza tzv. Kosova da formira Zajednicu srpskih opština što je mrtvo slovo na papiru već čitavih 13 godina.
Sam Aljbin Kurti juče se, valjda posredno odgovarajući Rajfenštulu, pohvalio kako "Zajednica ne postoji ni posle pet godina njegove vlasti".
"Ovih pet godina koliko sam premijer, predstavnici opozicije su često govorili da ću 'napraviti Zajednicu sledećeg meseca', ali pet godina, to je 60 meseci, nema Zajednice", pohvalio se Kurti.
Ni u ovoj, ni u bezbroj prethodnih izjava Kurti nije, inače, ostavio ni trunke nade evropskim diplomatama, a ni Srbima na KiM da bi mogao da postupi po odredbama Briselskih ugovora, posebno onoj o ZSO.
Takođe, nemački diplomata, najavljujući pre dva dana da je "vreme za potpunu implementaciju sporazuma", nije pomenuo ZSO, a ona se, istini za volju i prema dostupnim papirima, direktno i ne pominje u novijem od dve serije sporazuma, u Ohridskim.
I dok Srbi na Kosovu i Metohiji 13 godina čekaju pomenutu Zajednicu, jer ona predstavlja nadu da će možda dobiti bitku za neka od svojih osnovnih ljudskih, nacionalnih prava, slamka za koju bi se mogli uhvatiti, ostaje otvoreno pitanje. Koliko će EU i Kolektivni zapad, biti, a tome smo godinama svedoci, selektivni u primeni sporazuma, Briselskih i Ohridskih? Da li će na nekim rešenjima više insistirati, na nekima manje?
Šta bi primena Ohridskih sporazuma iz februara 2023, usaglašenih posle šest meseci pregovora, a koje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je sam više puta insistirao, nije potpisao, mogla da donese srpskoj zajednici na KiM.
Evropski komesar za spoljnu politiku Žozep Borelj saopštio je februara 2023, posle briselske runde pregovora Beograda i Prištine, da su se predsednik Aleksandar Vučić i premijer Aljbin Kurti dogovorili "da dalji razgovori o tekstu predloga EU o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine nisu potrebni".
Prema verziji sporazuma sa sajta Evropske službe za spoljne poslove, a podsećanja radi, navedeno je da "dve strane dogovor sklapaju zbog odgovornosti u očuvanju mira, posvećenosti regionalnoj i evropskoj saradnji, kao i prevazilaženju nasleđa prošlosti".
U uvodu se sem ovog govori i o "svesti dve strane da su nepovredivost granica, poštovanje teritorijalne celovitosti i suvereniteta, kao i zaštita nacionalnih manjina osnova za mir".
U članovima sporazuma, preuzetog sa pomenutog briselskog sajta, govori se dalje o "uspostavljanju dobrosusedskih odnosa baziranih na jednakim pravima, ali i uzajamnom priznanju dokumenata i simbola: pasoša, diploma, registarskih tablica, carinskih pečata".
Sledeći, drugi član navodi da "će obe strane poštovati pravila Ujedinjenih nacija koja se tiču suvereniteta, poštovanja nezavisnosti, autonomije i teritorijalnog integriteta, prava na samoopredeljenje, zaštitu prava manjina i nediskriminaciju".
U jednom od članova navodi se, "da Srbija neće sprečavati članstvo Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji", a u petom da "se Srbija i Kosovo neće međusobno blokirati na putu ka članstvu u Evropskoj uniji".
U članu sedam govori se o pravima srpske manjine na "Kosovu" koja bi "trebalo da budu zaštićena u skladu sa evropskom praksom", kao i o pravu na odgovarajući nivo samoupravljanja, mogućnosti direktne podrške i veze kosovskih Srba sa Vladom Srbije, kao i zaštitu za Srpsku pravoslavnu crkvu.
U članu 10 potpisnice se podsećaju na obavezu da ispune sve što je ranije dogovoreno u dijalogu, ali se ne navodi eksplicitno osnivanje Zajednice srpskih opština, dogovorene Briselskim sporazumom iz 2013. godine.
U članu 11 je mapa puta za primenu prethodnih deset članova sporazuma.
Nešto više od mesec dana kasnije, objavljen je i aneks sporazuma kojim su se "'Kosovo' i Srbija obavezali da primene sve članove sporazuma i aneksa, brzo i sa dobrim namerama".
Navedeno je da "sporazum i aneks postaju sastavni deo pregovaračkog procesa o pristupanju u članstvo u Evropskoj uniji za 'Kosovo' i za Srbiju".
"Kosovo" će, kako stoji u Aneksu, "odmah pokrenuti pregovore u okviru dijaloga koji vodi EU da bi se ostvario adekvatan nivo samouprave za srpsku zajednicu, u skladu sa prethodnim sporazumima postignutim u dijalogu", ali se ni ovde ZSO ne pominje na direktan način.
Beograd i Priština su saglasni, navodi se dalje "da neće blokirati primenu bilo koje tačke", a "nesprovođenje bilo koje od tačaka imaće direktne posledice na evropske integracije i finansijsku pomoć EU".
Politikolog Ognjen Gogić u razgovoru za RT Balkan podseća da je ovakvih najava "potpune primene sporazuma bilo i ranije" ali ne i konkretnih rezultata.
"Poslednje tri godine ovakvih izjava je bilo i na ovu sada ne gledam kao na neku prekretnicu. Drugo, na implementaciji sporazuma se radi i ona će Srbima na KiM, pored ostalog, doneti integraciju obrazovnog i zdravstvenog sektora u kosovski sistem. I primena zakona o strancima i vozilima može se posmatrati kao deo sprovođenja tih sporazuma", kaže Gogić.
Komentarišući članove Ohridskog sporazuma, naš sagovornik navodi da se neki od njih ne tiču direktno Srba na Kosovu i Metohiji, već više odnosa Beograda i Prištine i da se to delimično vidi u praksi.
"Srbija se, uslovno rečeno, nije mešala u neke stvari koje Priština sprovodi, podsetimo na gašenje srpskih institucija, sada na primenu zakona o strancima. To može da se posmatra kao poštovanje nekih od odredaba sporazuma. Što se tiče članstva u međunarodnim organizacijama, poslednji je bio pokušaj 'Kosova' za članstvo u Savetu Evrope ali to nije sprečila Srbija, Srbija je bila protiv, a to su na kraju sprečili Kurtijevi saveznici jer Priština nije ispoštovalo neke dogovore, poput onog o ZSO", kaže Gogić.
Sagovornik podseća i na izjavu Petera Sorensena u Prištini da je "Evropska unija primila k znanju planove Vlade 'Kosova' da u kosovski okvir integriše zdravstvene i obrazovne institucije koje podržava Srbija, u potpunosti u skladu sa prethodnim sporazumima postignutim u dijalogu".
"Teško je sada predvideti kakve će posledice po srpsku zajednicu ostaviti primena sporazuma, integracija školstva i zdravstva u kosovski sistem. U velikoj meri zavisiće od modaliteta, to je proces koji je tek počeo. Mnogo je otvorenih pitanja, vezanih za školske programe, priznavanje diploma, plate, finansiranje, priznavanje zdravstvene zaštite. To može da se odradi mekano, da te ustanove budu deo, recimo, i srpskog i kosovskog sistema, to bi bilo podnošljivije. Može se dogoditi i da one postanu kosovske institucije pod kosovskim sistemom, da se uvedu kosovski programi u istoriju, goeografiju... U svakom slučaju, kako god da se sprovede, jedan deo Srba će napustiti Kosovo ili jedan deo Srba neće više dolaziti na KiM iz centralne Srbije. Tako je bilo i 2013. prilikom integracije sudstva i policije na severu, kada je deo ljudi rekao da to neće, i kada su otišli sa KiM", kaže Gogić.
I za Zorana Milivojevića, diplomatu u penziji, izjava nemačkog diplomate nije novina, Nemačka je kreator Ohridskog sporazuma, i taj model podrazumeva de fakto priznavanje tzv. Kosova.
"Zna se da Srbija to ne prihvata, da je stavila rezerve a ti pritisci nisu nikakva novina. To traje non-stop, insistiranje na Ohridskom sporazumu, na primeni, deo je svakog od izveštaja Evropskog parlamenta. Svaki zvanični stav Brisela podseća na Ohridski sporazum. Što se tiče ZSO ona je deo prethodnog, Briselskog sporazuma i oni hoće da povežu te dve stvari. Ono što je novo jeste, čini mi se, da su konačno razumeli da bez ZSO ne može da se razgovara sa Srbijom i žele i to da stave na dnevni red. Zato povezuju ta dva sporazuma. U suštini sve je jasno", poručuje Milivojević.
Live
