Bumerang negativnih kampanja u Sloveniji: Jezičak na vagi partija kritična prema pomoći Kijevu

Izbori u Sloveniji završeni su rezultatom koji je bio predvidljiv, ujedno razotkrivajući pravo lice savremene demokratije: umesto ruskih hakera kojima su slovenačke vlasti plašile birače, izbornu trku su diktirali izraelski špijuni i domaći tajkuni.

Najviše glasova na parlamentarnim izborima u nedelju osvojila je vladajuća stranka "Svoboda" (Sloboda) premijera Roberta Goloba, iako je tesno iza nje opoziciona SDS Janeza Janše.

U skladu sa odomaćenom maksimom da na slovenačkoj političkoj sceni "sve što treba da znaš, jeste da brojiš do 46" (jer to je jedan parlamentarni glas više od polovine od 90 poslanika, što je dovoljno za preuzimanje vlasti), izglede za sastavljanje nove vlade ima Golobova "Svoboda".

Na razočaranje birača desnice, sva je prilika da će i nova vlast biti levog centra, mada ni iznenađenja nisu isključena s obzirom da mandatara čekaju teški pregovori jer mu za sastavljanje nove vladajuće koalicije, zbog lošijih izbornih rezultata dosadašnjih partnera (SD i Levice) sada treba i neko od oponenata iz suprotnog političkog tabora.

Analitičari upozoravaju da politička profilisanost Slovenije sve više liči na američku, gde se dve stranke smenjuju na vlasti. Otuda su birači i ove godine, kao i 2022, glasali pragmatično – birajući "manje zlo": "Svobodu" umesto Janše i njegove SDS.

Međutim, Golobova pobeda u borbi za drugi mandat na čelu vlade je ujedno i pirova, jer ni levi ni desni politički pol nije osvojio apsolutnu većinu od 46 glasova u parlamentu. Zato je Janša već po zatvaranju birališta zatražio da se odmah raspišu novi, vanredni izbori jer je situacija teška, a Sloveniji treba jaka, a ne nestabilna vlada, opterećena korupcijom, kakva je Golobova opcija.

Činjenica je da ni Janšina SDS ne može da sastavi ekipu za "naskok" u fotelje vlade, iako može da računa na podrsku Demokrata koje vodi njegov bivši blizak saradnik Anže Logar, kao i na tri stranke povezane u blok hrišćansko-demokratske orijentacije na čelu sa "Novom Slovenijom" (NSi). Ali to nije dovoljno za skidanje Goloba sa premijerskog trona. Bez još jednog ključnog partnera – desnica ostaje u opoziciji.

Isto važi i za Goloba - ako sa desnice ne pridobije naklonost bar jednog aktera za ulazak u vladu, nema ništa od koalicije jer su svi saglasni bar u jednom - manjinska vlada ne dolazi u obzir u turbulentno vreme krize, nedostatka energenata, inflacije, stagnacije.

Jezičak na vagi: Stranka koja mrzi rusofobiju

Ključna novina ovih izbora jeste prodor nove stranke "Resnica" (Istina) u slovenački parlament. Njen osnivač je Srbin Zoran Stevanović, a nastala je iz antikovid pokreta u vreme pandemije. Idejno je pragmatična, zalaže se za preduzetnike i građanske slobode, a što se spoljne politike tiče odlučno osuđuje mešanje Slovenije u rat u Ukrajini i slepo podilaženje politici Brisela i Vašintona. Ne treba zaboraviti ni poziv za izlazak Slovenije iz NATO pakta.

Predsednik stranke Zoran Stevanović je u finišu predizborne kampanje isticao da Slovenija ne bi kuburila sa nabavkom energenata da je bila njegova stranka na vlasti jer se zauzima za saradnju sa Rusijom. Ta poruka je u vreme rekordnih cena energenata pronašla put do birača.

Zatvorena birališta u Sloveniji; izlazne ankete: Golob prvi, Janša na drugom mestu

Nevolja po Janšu je da ne trpi Stevanovića (zbog njegovih srpskih korena, i uopšte), a "Resnica" se uoči izbora javno obavezala biračima da neće ući u vladu u kojoj bi bila Janšina SDS. To pruža šansu Golobu za sastavljanje koalicije sa Stevanovićem jer ni Svoboda, a ni druge stranke "s leva" – bez Resnice nemaju dovoljnu većinu (46).

Stevanović je uz to, isticanjem da može da sarađuje sa svima izuzev sa Janšom i SDS, faktički izbacio desnicu iz kombinacija za sastavljanje vlade. Izuzev ako se Golob radi ostanka na vlasti ne odluči za izdaju svoje levičarske baze i sklopi "pakt sa đavolom" – strankama desnice (NSi, Demokrati). Što bi značilo da bi ostavio dosadašnje partnere (levicu) da životare na marginama politike.

Ipak, većina analitičara se slaže u jednom – da će stranka Resnica, uprkos kritici rusofobije i slovenačke vojne i finansijske pomoći Kijevu – postati jezičak na vagi za sastavljanje leve ili desne koalicije.

"Resnica" nije usamljena u zalaganju za obnovu odnosa sa Rusijom, kao i borbi protiv rusofobije koja je matastazirala širom Evropske unije. Iste ciljeve imaju i "Mi, socialisti!", "Alternativa za Sloveniju", "Zaupanje", stranka penzionera Karla Erjavca i još neke manje partije koje su u predizbornoj kampanji snažno kritikovale sankcije EU prema Rusiji.

Nijedna od njih, izuzev "Resnice" nije prešla cenzus za ulazak u parlament od 4 odsto osvojenih glasova, ali su uprkos tome vesnici postepenog i sve primetnijeg zaokreta slovenačkog javnog mnjenja kada je reč o proksi ratu Zapada u Ukrajini sa ciljem slabljenja i čak poraza Rusije.

Prljava kampanja: Crna kocka i posao s benzinom

Ovogodišnja predizborna kampanja bila je, nema sumnje, najprljavija i najmrzilačkija od nastanka slovenačke države, 1991. godine.

Golobova vlada je u kampanju ušla očekivano – pozivajući se na "rusko mešanje u izbore u Rumuniji i Moldaviji" optužila je (ruske) hakere da su joj napali naloge na Instagramu i Fejsbuku masom negativnih komentara.

Kada taj manevar nije urodio plodom, jer su ankete i dalje pokazivala nadmoć Janšine SDS i radikalno osipanje podrške Golobovoj koaliciji – vlada je optužila opoziciju da se povezala sa izraelskom privatnom obaveštajnom agencijom "Black Cube" (Crna kocka), koja navodno stoji iza niza potajno snimljenih kompromitujućih izjava nekadašnjih Golobovih saradnika i slovenačkih privrednika o brutalnoj korupciji u vrhu vlasti.

Naš izbor

Slovenačka predizborna špijunska bomba: Razotkrivena korupcija vladajućih

Ti snimci, objavljeni prošle sedmice, potkraj predizborne bitke, naneli su veliku štetu vladajućoj koaliciji koju su, osim "Svobode", sastavljali i "Socijaldemokrate" (SD) i "Levica". Ali čim je "Svoboda" uzvratila udarac i ukazala da iza svega stoje operativci iz ozloglašene izraelske tajne službe Mosad odnosno Izrael, podrška Golobu je skočila kao nikada pre. Što je donekle i paradoksalno, upozoravaju komentatori, jer proizilazi da slovenački birači imaju radije korupciju (posvedočenu od strane nekadašnjih Golobovih tesnih saradnika o hobotnici koja prožima vrhove vlasti i privrede), nego Janšu.

Naprasno otkriven "spoljnji uticaj" na izborni tok, zbog čega je Golob Janšu javno optužio za veleizdaju, imao je za posledicu naglo topljenje prednosti SDS pred "Svobodom". Golobova partija je na kraju osvojila čak 2,5 odsto više glasova od opozicione SDS. Tako se negativna kampanja, iako je Janša najavio tužbe protiv Goloba zbog "lažnih optužbi" i čak tvrdio da zapravo levičarska vlast šuruje sa Izraelom, vratila opoziciji kao bumerang.

Ostale stranke na desnici su na račun Janše odnosno njegove SDS ojačale svoje poslaničke položaje; uspehu "Demokrata Anže Logara" i NSi doprinelo je i upozoravanje na realne probleme: pad slovenačke konkurentnosti, previsoke poreze i drugih nameta privredi, uz druge greške dosadašnje vlade. Uprkos tome te teme nisu zasenčile dramu oko izraelskih špijuna.

Neposredno uoči glasanja, kada je već počela izborna tišina, usledio je još jedan čin, sračunat na srozavanje volje birača da glasaju za Goloba i stranke sa levog političkog spektra: "Petrol", najveći naftni trgovac u Sloveniji, prestao je da redovno snabdeva benzinske pumpe i time izazvao nestašicu goriva, a kolone onih koji čekaju na dizel širom države podsetile su na doba "par-nepar" i bonove za benzin u nekadašnjoj Jugoslaviji.

Golobova vlada je tvrdila da su po sredi "logistički problemi" jer je narod navalio na pumpe čim se proneo glas da će cena benzina posle izbora skočiti nad 2 evra. Vlast je pokušala da amortizuje štetu tvrdnjama da su vozači Petrolovih cisterni dobili nalog da ne snabdevaju pumpe.

Zakulisje je banalno: Golobova vlada je unapred, pozivajući se na blokadu u Ormuskom tesnacu i skok cena nafte na svetskom tržištu, najavila korekciju cena naviše, što je iskoristilo dvoje najvećih akcionara Petrola, oboje privrženi politici Janšine partije. Spoj pohlepe (veća zarada od prodaje posle poskupljenja) i političke intrige rezultirao je nestašicom tik pred otvaranje birališta.

Uz to se iz usta najviših zvaničnika vlade čulo da Slovenačka vojska, pozvana da svojim kamionima pomogne da se premosti "logistički haos" u dostavi većih količina goriva na pumpe u vreme povećane potražnje – ima na raspolaganju samo četiri kamiona, među kojima je jedan neupotrebljiv.

Podsetimo, Golobova vlada je na poziv NATO-a ne samo sve svoje tenkove T-55 nego i drugu opremu, uključujući kamione, poslala put Ukrajine kao pomoć režimu u Kijevu. 

Nauk: Ne strepi od Rusa, boj se svojih

Pouka događanja proteklih mesec dana u Sloveniji može se sažeti kratko: dok su slovenačke vlasti mobilisale sledbenike vajkanjem o "opasnosti ruskog mešanja" i trčale u Brisel po zaštitu, izbornu trku su ispod žita preoteli domaći tajkuni i izraelski agenti.

Kampanja je počela predvidljivo – upozorenjima o "ruskim dezinformacijama" i nuždom blokiranja ruskih kanala. Završila se otkrićem da su izbore diktirali sasvim drugi igrači, čak saveznici.

Uprkos svemu, Slovenija ostaje u NATO paktu, ostaje u EU, ostaje uz Brisel i Vašington. Ali tu je i mala, ali glasna stranka, koja pita: Zašto?

I ta stranka sada sedi u parlamentu. A možda i u budućoj vladi.