U Gračanici obeleženo 27 godina od početka NATO agresije: Srbi su opstali samo u enklavama

U Gračanici je parastosom i polaganjem venaca na spomenik žrtvama obeleženo 27 godina od početka NATO agresije na SR Jugoslaviju.

Vence na spomen-obeležje u dvorištu Doma kulture u Gračanici položili su predstavnici Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Kosovskog upravnog okruga, Privremenog organa Grada Prištine, kao i predsednik Opštine Gračanica.

Pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Miloš Terzić, rekao je da će se ovaj datum uvek obeležavati kao podsećanje na stradanje srpskog naroda i države, preneo je Tanjug. 

"Danas smo se okupili ovde u Gračanici i uvek ćemo se okupljati na današnji dan da obeležimo početak zločinačke NATO agresije na naš narod i našu državu te 1999. godine. Svi narodi, sve države i sve nacije sveta su spustile glavu pred agresorom koji je rušio i gazio Povelju UN, jedino Srbi nisu", istakao je Terzić.

Naveo je da Srpska pravoslavna crkva i država dele sudbinu sa svojim narodom na Kosovu i Metohiji i da su svi kapaciteti usmereni na ostanak i opstanak.

Terzić je naveo da je u vremenu složenih geopolitičkih okolnosti za Srbe najvažnije da budu mudri, da čuvaju mir i stabilnost i da jačaju državu.

Načelnik Kosovskog upravnog okruga Srđan Popović, istakao je da je 24. mart ostao simbol stradanja i dugotrajnih posledica.

Dodao je da su Srbi posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i zvaničnog okončanja sukoba, postali korisnici "čudesnoga mira", koji se sa krila "Milosrdnog anđela" preneo na krila zapadnog mirovnog kontigenta.

"Svi su verovali da se agonija straha, zbegova, skrivanja po podrumima, stradanja civila, uništavanja gradova i bolnica završila i da ćemo konačno malo odahnuti od strepnje i straha. Međutim, kratko je trajao predah. U tom potpisanom mirovnom sporazumu osećao se u vazduhu nemir i iščekivanje a desio se najgori mogući scenario po naš narod. Srbi su nestajali iz svih gradova na ovim prostorima, desili su se mnogi zločini, Livadica, deca u Goraždevcu, Staro Gracko, 17. mart i još mnogi drugi zločini. Srbi su opstali, nažalost, samo u enklavama", istakao je Popović.

Popović je rekao da niko nije smeo da na takav način rešava probleme na Kosovu i Metohiji i da nepromišljenom odlukom i bombardovanjem još više zakomplikuje odnose između Srba i Albanaca.

Direktor Arhiva Kosova i Metohije Marko Marković istakao je da je grubo kršenje međunarodnog prava 1999. godine otvorilo svojevrsnu Pandorinu kutiju.

Marković je podsetio da su tokom agresije korišćena i nedozvoljena sredstva poput bombi sa osiromašinim uranijumom i kasetne aviobombe, koje su zabranjene i Ženevskom konvencijom.

"Ne postoji grad ni varoš na Kosovu i Metohiji koji nije u više navrata pogođen ovim razornim oružjima. Počevši od Prištine, Prizrena, obližnje Kišnice, Lipljana, Starog Grackog, Obilića, Štimlja, Kosovske Mitrovice, Orahovca, Kačanika, Podujeva, Uroševca, Suve Reke, pa do Peći, Istoka, Đakovice i Dečana", naveo je Marković.

Istakao je da nema mesta koje je prošlo bez žrtava, a da među svim nevinim žrtvama najviše boli stradanje dece.