Srbija i Balkan
RT Balkan o lokalnim izborima: U ponoć počinje izborna tišina, kakve su poruke poslate u kampanji
Ukoliko bi se dogodilo da opozicija odnese pobedu, stvorio bi se snažan pritisak da se ide na parlamentarne izbore što pre. Međutim, ukoliko bi se desilo da vladajuća većina pobedi u svih 10 opština, taj pritisak bi se smanjio, za "Jutro na RT" ocenjuje profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Vladimir Vuletić
Izborna kampanja za lokalne izbore u 10 opština koji će biti održani 29. marta, ušla je u poslednju fazu. Ovi izbori pokazali su različite strategije stranaka, pokreta, vlasti i opozicije i studenata.
Redovni lokalni izbori raspisani su za odbornike skupštine Grada Bora i skupštine opština Smederevske Palanke, Bajine Bašte, Kule, Lučana, Aranđelovca, Kladova, Knjaževca i Majdanpeka, kao i za gradsku opštinu Sevojno. Vladajuća koalicija oko Srpske napredne stranke u svih 10 lokalnih samouprava nastupa jedinstveno dok su studentska lista i opozicija u zavisnosti od izbornog mesta, negde jedinstveni, a negde nastupaju odvojeno.
Takođe, važan faktor na lokalnim izborima predstavljaju i manjinske stranke. Pojedini analitičari ocenjuju da nejedinstvo i drugačiji model učešća na izborima od mesta do mesta može da stvori konfuziju među glasačima opozicije. Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio krajem prošle godine, da će vanredni parlamentarni izbori biti održani u maju ili decembru.
O značaju lokalnih izbora u Srbiji, raspoloženju birača, podelama, ali i velikoj zainteresovanosti međunarodnih posmatrača, u "Jutru na RT" govorio je profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Vladimir Vuletić.
Kako bi se razumela ovolika zainteresovanost za ove lokalne izbore, objašnjava Vuletić, važno je da se razume kontekst.
"To je sve ono što se dešavalo prethodne godine. Antivladini protesti su stvorili utisak u jednom delu javnosti da je vladajuća grupacija izgubila podršku. Međutim, već lokalni izbori koji su se dešavali u Kosjeriću i Zaječaru u junu prošle godine, pa u tri opštine u novembru, pokazali su da vladajuća grupacija nije izgubila uporište među svojim biračima. Ali ono što je bila novost, da je deo birača koji su bili nezainteresovani za izbore, izašla na glasanje. Tamo gde se to desilo, kao na primer, u Mionici, gde je bila neizvesna trka do poslednjeg glasa. Pretpostavljam da je ovo situacija u kojoj bi trebalo da se pokaže da li je ta stvar još takva, da li se na nekim budućim parlamentarnim izborima očekuje takva tesna bitka ili je jedna strana prevagnula. Zato je toliko energije bilo uloženo da se animiraju građani", ističe Vuletić.
Onaj ko bude odneo pobedu na ovim izborima, ocenjuje Vuletić, dobiće snažan "vetar u leđa", potvrdu, da "ono što tvrdi, jeste tačno i drugoj strani će biti teže da se nosi sa tim".
"Ukoliko bi se dogodilo da opozicija odnese pobedu, a i sam predsednik Srbije je govorio da je opozicija favorit u pet-šest opština, to bi stvorilo snažan pritisak da se ide na parlamentarne izbore što pre. Međutim, ukoliko bi se desilo da vladajuća većina pobedi u svih 10 opština, taj pritisak bi se smanjio", navodi Vuletić.
Lokalni izbori nisu neki reprezentativan uzorak, objašnjava Vuletić, ali će ishod dati signal za dalje.
"Kada biste vi na uzorku od tih 10 opština radili istraživanje, ne biste uzeli taj uzorak. Ipak, lokalni izbori će biti indikator daljeg političkog kursa. Ako se desi da pobede opozicione liste, onda će to biti i za njih signal da treba što više pritisnuti vlast da se ide na parlamentarne izbore. U suprotnom, će ostati mnogo veći manevarski prostor za vladajuća većinu", objašnjava Vuletić.
Komentarišući veliki broj posmatrača na biračkim mestima i zainteresovanost međunarodne zajednice, Vuletić navodi da treba razumeti da je "mnogo sredstava uloženo u destabilizaciju vlasti", kao i da se politička mapa i slika Srbije promeni.
"Na neki način, treba taj proces dovesti do kraja. Naravno, dobro je da ima posmatrača, ali pod pretpostavkom da imaju relativno objektivan pristup. Nadam se da će ovi izbori da proteknu u atmosferi u kojoj niko ne može da baci bilo kakvu senku na njih. Ako bi se govorilo o nekom uspehu za sve nas, bez obzira na politička opredeljenja, to bi bilo da nakon ovih izbora, poraženi čestitaju pobednicima i da ne ostane nikakva senka sumnje da su rezultati bili neregularni. Mi smo na ovim prostorima navikli da kad dolaze strane misije, to nije uvek dobronamerno. Nadam se da to sada neće biti slučaj", smatra Vuletić.
Veći deo tih organizacija, u osnovi nije nezavisno, ukazuje Vuletić i objašnjava da su nevladine organizacije u velikoj meri finansirane iz različitih međunarodnih fondacija, kao i da imaju svoju jasnu agendu.
"Ono što bi moglo da predstavlja bojazan je ukoliko bi te organizacije poslale određenu vrstu poruke da je nešto neregularno, uprkos samim činjenicama na terenu. To bi moglo da uzburka dodatno duhove javnosti. To će ipak zavisiti od građana, od broja listića", zaključuje Vuletić.
U Kuli prema nekim procenama, dodaje Vuletić, opozicioni blok ima najviše šanse da se približi vladajućoj koaliciji, pa je zbog toga u Kuli prisutan najveći broj posmatrača, smatra sagovornik "Jutra na RT".
"Kula i čitav prostor Vojvodine je dosta osetljiv. Ako je došlo do toga da je KiM nezavisna država u očima većeg dela međunarodne zajednice, i ako se pitamo šta je KiM bilo do 1990. i njegov status je bio kao status Vojvodine. Sad može neko da upita zašto sad ne bi i ta stvar bila ista i u Vojvodini. Videli smo da od raspada Jugoslavije, nikakvi principi nisu poštovani. Ali, zaista se otvara pitanje otkuda toliko posmatrača u jedinoj opštini u Vojvodini", navodi Vuletić.
Na pitanje o predlogu predsednika stranke SRCE Zdravka Ponoša da opozicija zajedno izađe na parlamentarne izbore kao brend "EU 5", Vuletić smatra da je tako nešto trebalo već ranije da se formira. On ističe da je važno da se zauzmu pozicije - ko se za šta zalaže.
"Važno je da mi u Srbiji imamo jasnije pozicije o tome ko se za šta zalaže. Nije uopšte problem da se promeni vlast. Problem je kako doći do toga da smena vlasti znači nastavak određenih politika, a ne rasulo koje smo imali prilike da gledamo 2000. godine", smatra Vuletić.
Govoreći o studentskom pokretu, Vuletić ocenjuje da se on sveo na plenumske liste, da je sačuvao neku vrstu brenda, ali da su očigledne unutrašnje podele.
"Inicijalni studentski protest je bio različit, nije bilo ideja da postanu još jedan politički akter, oni su tražili zamenu čitavog političkog sistema, a ne stranke. A, onda kada je preovladala druga frakcija koja je pod uticajem različitih fondacija, tog trenutka je došlo do prve podele. Setimo se čestitke za rođendan Republike Srpske, ali su se onda svi povukli, svesni da ako se otvori još neka od podela, pokazaće da postoje razlike", podseća Vuletić.
Live
