Država ublažila rast cena goriva, tržište za sada mirnije

Državne mere za ublažavanje energetske krize, uključujući značajno smanjenje akciza na naftne derivate, za sada daju rezultate u stabilizaciji tržišta i zaštiti standarda građana i privrede. Ipak, stručnjaci upozoravaju da bi neizvesnosti na globalnom tržištu energenata mogle da potraju i utiču na inflaciju, budžet i privredni rast.

Srbija godišnje prihoduje oko dve milijarde evra od akciza na naftu, što je najveći akcizni prihod u budžetu, veći i od akciza na duvanske proizvode. Uprkos tome, odlučila se na njihovo značajno smanjenje kako bi ublažila udar rasta cena energenata.

Predstavnik Privredne komore Srbije Bojan Stanić, gostujući na Prvom programu Radio Beograda, ocenio je da je ključni cilj mera – kontrola cena i stabilno snabdevanje – za sada ostvaren.

"Smanjenje akciza omogućilo je da ne dođe do naglog skoka cena goriva, kao što se desilo u mnogim zemljama Evropske unije. Kod nas je rast bio blag i podnošljiv u odnosu na globalne okolnosti", ukazao je Stanić.

Vučić o nabavci gasa: Rusija pouzdan partner, nadam se razgovoru sa Putinom

Dodao je da država već godinama utiče na cenu goriva kroz mehanizam nedeljnog određivanja maksimalnih cena, što se u aktuelnoj krizi pokazalo kao važan instrument stabilizacije.

Prema njegovim rečima, dodatnu sigurnost obezbeđuju stabilne rezerve i funkcionisanje domaće prerade nafte.

"Nafta ulazi u zemlju, prerađuje se u rafineriji u Pančevu i deo domaće ponude omogućava uticaj na maloprodajno tržište", istakao je Stanić. Očekuje se i potpisivanje kratkoročnog sporazuma o snabdevanju gasom po povoljnijim cenama, što bi dodatno rasteretilo privredu i građane.

Iako trenutne mere ublažavaju posledice krize, ostaje pitanje koliko dugo država može da amortizuje spoljne udare. Kako navodi Stanić, postoji prostor za dodatne intervencije – od smanjenja akciza i korekcije PDV-a do ciljanih subvencija, uz mogućnost rebalansa budžeta ako kriza potraje. U tom slučaju, deficit bi mogao da poraste sa planiranih oko tri na do četiri odsto BDP-a.

Cena nafte se trenutno kreće oko 100 dolara, a veći skok bio bi moguć samo u slučaju ozbiljne eskalacije na Bliskom istoku. I bez toga, visoke cene energenata mogu da se zadrže, što već stvara pritisak na inflaciju.

Stanić upozorava na rizik novog inflatornog talasa, uz mogućnost zadržavanja ili rasta kamatnih stopa, što znači skuplje zaduživanje. Zato je, ističe, ključna kontrola cena i podrška najugroženijima, uključujući mere poput ograničenja cena goriva za poljoprivrednike.

Iako su makroekonomski pokazatelji trenutno stabilni – očekuje se rast BDP-a od oko 3,5 odsto i kontrolisana inflacija – dalji tok će u velikoj meri zavisiti od globalnih okolnosti, zaključuje Stanić.