Dekan Filozofskog fakulteta u Novom Sadu prof. Milivoj Alanović kaže da je tragična smrt studentkinje Filozofskog fakulteta u Beogradu strašna opomena za sve da rad na fakultetima još uvek nije u potpunosti normalizovan.
On je za RT Balkan naveo da se moraju preispitati zakonski okviri u kojima deluje visoko obrazovanje u Srbiji.
"Moramo da vidimo da li mi primenjujemo dosledno sve zakone. Da li primenjujemo, recimo, Zakon o bezbednosti na radu, da li primenjujemo sopstvene statute koje su donele visokoškolske ustanove, kućni red koji propisuje šta se može raditi u radno vreme, koje je radno vreme, koja je odgovornost zaposlenih i studenata", rekao je Alanović.
Osvrnuo se i na dešavanja na svom fakultetu i zašto je bio primoran u dva navrata, avgusta prošle godine i u januaru ove godine, da pozove policiju u tu visokoškolsku ustanovu.
Bilo je jasno, naveo je on, da se blokada fakulteta neće završiti sama od sebe, jer je deo zaposlenih bezrezervno podržavao studente.
"Oni su bili najveći problem. Da je ta vrsta bezrezervne podrške prestala, mislim da bi i studenti pre pristali na to da se blokade olabave, da mi počnemo polako da radimo", rekao je on i dodao da je povod za prvi poziv policiji da dođe na Filozofski fakultet bio upad studenata u blokadi u prostorije studentske službe.
Drugi poziv policiji usledio je, kako kaže, u januaru ove godine kada je skup podrške profesorki koja je ostala bez posla na tom fakultetu, pretio da ponovo preraste u blokadu same ustanove.
"Procenili smo da moramo zadržati fakultet, a da smo bili u pravu govori činjenica da se za januarski rok prijavilo 2.700 studenata. To je jasno pokazalo da su naši studenti opredeljeni da studiraju", rekao je Alanović.
Podsetio je da je uprava fakulteta podržala inicijalne zahteve studenata u decembru 2024. godine, ali da su i tada jasno rekli da u blokadi vide problem, što se kasnije pokazalo da je donelo nemerljivu štetu.
"Ulaskom policije u zgradu fakulteta nije ugrožena autonomija fakulteta, ali početak blokada fakulteta jeste ugrozio autonomiju fakulteta i univerziteta. To znači da ja kao zaposlen nisam mogao da držim nastavu, ispite, mnogi nisu mogli da uđu na fakultete", naveo je on.
Upitan kako izgledaju odluke nastavno-naučnog veća na njihovom fakultetu, ako se zna da pojedini profesori, poput Dinka Gruhonjića, daju bezrezervnu podršku studentskim blokadama, Alanović kaže da treba praviti razliku šta neko radi kao član akademske zajednice i kao član društvene zajednice - izvan univerziteta.
Dodao je da često najobičnije odluke na nastavno- naučnim većima nije moguće doneti, jer se odmah postavlja pitanje da li je neko bio za blokadu ili protiv blokade.
"Ako biramo nekog u zvanje, tu su važne kompetencije, a ne da li je bio za blokadu ili ne. Mi sada krećemo u akreditaciju fakulteta i neke kolege kažu 'nije vreme sada za to'. To nije dobro", smatra on.
Navodi da će fakultet koji on vodi, nakon tragedije u Beogradu, preduzeti čitav niz mera da se vidi da li postoje bezbednosni rizici, kakve su instalacije, ko ulazi u zgradu.
"Ovo je ružna i tužna opomena za sve nas", zaključio je on.
MUP je saopštio da je u četvrtak, 26. marta, oko 22.40 časova, kako se sumnja, nakon što je na petom spratu Filozofskog fakulteta došlo do aktiviranja i zapaljenja pirotehničkih sredstava, 25-godišnja devojka skočila kroz prozor i nastradala na licu mesta.