Srbija i Balkan
Savo Štrbac za RT Balkan: Odnosi Srbije i Hrvatske bili su bolji čak i u ratu 90-tih
Zvanično se govori o miru, ali se istovremeno zvecka oružjem. Hrvatska se naoružava, pravi saveze sa Albanijom i tzv. Kosovom, što se u Srbiji doživljava kao pretnja. S druge strane, mi imamo hipersoničnu raketu koja je neko nazvao 'zagrepčanka', kaže direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas"
Otkazivanje majskog samita Brdo–Brioni od strane hrvatskog predsednika Zorana Milanovića samo je najnoviji simptom duboke krize u odnosima Srbije i Hrvatske, ocenio je u emisiji "Jutro na RT" direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.
Milanović je kao razlog naveo izjave i postupke predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji, kako tvrdi, ugrožavaju međudržavne odnose i stabilnost, ali nije precizirao na šta konkretno misli. Vučić je, s druge strane, poručio da mu je važnije da ode u Jasenovac i položi cveće žrtvama NDH.
Štrbac smatra da otkazivanje samita nije iznenađenje za one koji prate odnose dve zemlje.
"Oni su danas na veoma niskom nivou, čak nižem nego tokom rata devedesetih. Tada su mešovite komisije, a u jednoj sam i lično učestvovao, imale redovne kontakte i sastanke, čak i više puta nedeljno dok se najviše ginulo. Danas se komisije za nestale ne sastaju godinama", rekao je on.
Prema njegovim rečima, odnose dodatno opterećuju nerešena istorijska pitanja, ali i potpuno suprotni narativi o događajima iz Drugog svetskog rata i ratova devedesetih.
"Službeni Zagreb ne priznaje genocid nad Srbima u Jasenovcu. Govore o genocidu nad Jevrejima i Romima, a nad Srbima o masovnim zločinima. To je jedan od ključnih sporova", naveo je Štrbac.
Govoreći o pokušaju Vučićeve posete Jasenovcu, Štrbac tvrdi da je predsednik Srbije želeo da dođe kao privatno lice, ali da je hrvatska strana to odbila uz obrazloženje bezbednosti. Dodatne zamerke direktor "Veritasa" je izneo i zbog načina najave dolaska srpskog predsednika - iz Republike Srpske i uz prisustvo kamere.
"Nije problem da predsednik ode u Jasenovac, ali je problem što nema dogovora. A meni se čini da ga ni jedna ni druga strana ne žele. Lakše je dizati tenzije", ocenio je on.
Štrbac ističe da su političari u obe zemlje skloni populizmu i da poruke koje šalju često imaju za cilj mobilizaciju birača, a ne rešavanje problema.
"Nekada se diplomatija vodila iza zatvorenih vrata, a danas se sve iznosi u javnost i time se dodatno opterećuju odnosi", rekao je.
Štrbac je ukazao i na niz otvorenih pitanja - od granice na Dunavu, preko sudskih nadležnosti za ratne zločine, do problema nestalih osoba - koja godinama stoje bez pomaka.
"Imamo mešovite komisije koje se ne sastaju. Imamo sudske sporove koji su završeni bez konačnog političkog razrešenja. Svaka strana uzima iz presuda ono što joj odgovara", dodao je.
Govoreći o nedavnoj zabrani ulaska istoričaru Milošu Koviću u Hrvatsku, Štrbac je naveo da takve odluke postoje i sa srpske strane, ali da u svim tim slučajevima najčešće nedostaje pravna utemeljenost.
"U pravu se odluke donose na osnovu činjenica i dokaza. U politici toga nema, tu su jednostrane ocene i recipročne mere koje ne vode ničemu", rekao je.
On je ukazao i na kontradikcije u odnosima dve zemlje - od upozorenja srpskog Ministarstva spoljnih poslova o bezbednosti u Hrvatskoj, do činjenice da desetine hiljada ljudi iz Srbije odlaze tamo na rad.
Komentarišući širi kontekst, Štrbac upozorava da retorika i potezi obe strane vode ka daljoj destabilizaciji.
"Zvanično se govori o miru, ali se istovremeno zvecka oružjem. Hrvatska se naoružava, pravi saveze sa Albanijom i Kosovom, što se u Srbiji doživljava kao pretnja. S druge strane, mi imamo hipersoničnu raketu koja je neko nazvao 'zagrepčanka'", rekao je.
Posebno zabrinjava, kako kaže, to što se takva atmosfera prenosi na društvo.
"Ja sam prošao rat devedesetih i danas još uvek popisujem mrtve i nestale. Ne bih želeo da moja deca prolaze kroz isto. Mora se razgovarati, jer druga opcija je sukob, a mi od toga nismo daleko", upozorio je Štrbac.
Live
Naš izbor
