Beograd je tokom 20. veka bombardovan nekoliko puta. Zasipale su ga bombe Austrougarske tokom Prvog svetskog rata, zatim u Drugom svetskom ratu bombe Trećeg rajha, ali i saveznika, da bi 1999. godine bio bombardovan NATO bombama.
Najteže bombardovanje pretrpeo je u ranu zoru 6. aprila 1941. godine kada su sile osovine napale Jugoslaviju. Avioni iz Beča, Graca i Arada u više naleta tokom nekoliko dana sejali su bombe po Beogradu. Operacija je nosila naziv "odmazda", kao odmazda na puč 27. marta i odbijanje Trojnog pakta. Prema nekim proračunima u nemačkim napadima učestvovalo je 880 aviona, a izbačeno je oko 440 tona bombi.
Zvanični podaci govore da je poginula 2.271 osoba, dok su nemačke procena da je bilo oko 4.000 žrtava. Porušeno je 714 zgrada, što je bilo oko polovina stambenog fonda Beograda. Prvog dana bombardovanja uništena je i Narodna biblioteka na Kosančićevom vencu. U nepovrat je otišlo na hiljade dragocenih dokumenata koji su svedočili o viševekovnoj srpskoj istoriji.
Istoričar Dragan Bakić iz Balkanološkog instituta SANU kaže da velike evropske nacije poput Britanaca, Francuza i Nemaca kreiraju kulturu sećanja na Drugi svetski rat i da oni na taj događaj gledaju iz svoje perspektive.
Ukazao je da su Srbi kao mali narod, srazmerno broju stanovnika, najviše stradali u Evropi zajedno sa SSSR i Poljskom, te da o tome može stalno da se govori.
"Mislim da je uvek pravo vreme da se insistira na kulturi sećanja. Dobar primer za to smo imali 2014. godine kada je bila stogodišnjica Prvog svetskog rata i kada je nova konstalacija snaga uticala na to kako su se interpretirali uzroci izbijanja Prvog svetskog rata. Postojala je tendencija da se krivica prebaci na Rusiju, a uz Rusiju i na Srbiju", naveo je on za RT Balkan.
Smatra da će od toga kako će izgledati geopolitički svet za 15 godina, zavisiti i interpretacija Drugog svetskog rata na obeležavanju stogodišnjice. Ukazao je na veliko civilno stradanje tokom bombardovanja Beograda 1941.
"Treba da imamo u vidu da bombardovanjem Beograda nije imalo vojnički značaj. Nisu postojali značajni vojnički efektivi u Beogradu, pa da bude opravdano sa vojničke tačke gledišta. Bombardovanje je preduzeto kao kaznena ekspedicija", pojasnio je on.
Podsetio je i šta je prethodilo takvoj odmazdi Nemaca. Naime, 25. marta je vlada Dragiše Cvetkovića potpisala Trojni pakt sa Nemačkom. Adolfu Hitleru je to bilo važno, jer je želeo po svaku cenu da raščisti politički i vojni položaj Jugoslavije, zbog napada koji je pripremao na Grčku.
"(Benito)Musolini je u oktobru 1940. napao Grčku i ta njegova vojna akcija nije dobro išla po Italiju, te je Hitler morao da interveniše. Tada je uveliko bila pripremana i akcija Barbarosa, napad na SSSR. Bilo mu je bitno da to što pre reši. Bilo mu je bitno da raščisti sa Jugoslavijom, koja se od 1939. držala neutralnom", pojasnio je Bakić.
Istorijske su činjenice, dodaje on, da je knez Pavle ostvario ustupke od Nemaca, koje nijedna druga država nije dobila i koji su bili bez presedana. Nemci su se tada obavezali, podseća, da neće zahtevati od Jugoslavije da koriste njenu teritoriju za prevoz trupa i vojne opreme, što je bilo ključno jer je omogućavalo Jugoslaviji da iako je formalno pristupila Trojnom paktu suštinski bude neutralna i da ne učestvuje u vojnim operacijama. Dodaje da je tu bilo i obećanje o očuvanju teritorijalne celovitosti.
"Kao što znamo, vojnim pučem koji je usledio dva dana kasnije, to je sve palo u vodu i Hitler je to doživeo kao svojevrsnu izdaju. Odatle njegova ljutnja na Jugoslaviju, pre svega na Srbe. Čim su prve vesti o puču stigle u Berlin izdao je 'direktivu 25', ne samo da se Jugoslavija vojno porazi, već da se razbije kao državni entitet, da ne postoji kao država", ukazao je Bakić.
Dodaje da je bombardovanje Beograda bila klasična kazna za vojni puč koji je izveden 25. marta 1941. godine. Akcija se nazivala "odmazda" ili kazna, što je, smatra on, klasična teroristička operacija nad civilnim stanovništvom.
Ukazao je da je tokom Nimberškog procesa eliti nacističke Nemačke suđeno (između ostalog) i za bombardovanje Beograda, a da je 1947. u Beogradu vođen sudski proces protiv Aleksandra Lera koji je komandovao bombardovanje Beograda.