Srbija i Balkan
Tržište diktira, đaci biraju: Koji su novi obrazovni profili u srednjim stručnim školama
Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija Gabrijela Grujić kaže za RT Balkan da se novi obrazovni profili uvode u skladu sa potrebama tržišta i zahtevima poslodavaca
Od naredne školske godine uvode se četiri nova obrazovna profila po dualnom modelu obrazovanja u pojedinim srednjim stručnim školama. Učenici će moći da se obrazuju za tehničara motornih vozila, tehničara obnovljivih izvora energije, tehničar mehatronike vozila, i tehničar vitikulture i enologije.
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković rekao je da ta zanimanja do sada nisu bila zastupljena u srednjem obrazovanju.
"Profil iz domena vinarske industrije postaje sve atraktivnija poslednjih godina - Tehničar vitikulture i enologije", rekao je Stanković.
Od naredne školske godine biće osavremenjena i tri obrazovna profila u zdravstvu koja su u ponudi - medicinska sestra vaspitač, ginekološko akušerska sestra i pedijatrijska sestra tehničar, kao i profili u oblasti građevine i arhitekture u domenu zelene tranzicije i novih eko standarda.
Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija Gabrijela Grujić kaže za RT Balkan da se novi obrazovni profili uvode u skladu sa potrebama tržišta, kao i potrebama i zahtevima poslodavaca.
"Odluka o uvođenju novih obrazovnih profila donosi se posle analize potreba i definisanja Plana upisa. U skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, Privredna komora Srbije dostavlja Kancelariji Predlog plana za uključivanje poslodavaca u dualno obrazovanje na osnovu kog se izjave o zainteresovanosti poslodavaca i njihove potrebe za stručnim kadrovima povezuju sa obrazovnim profilima koje su predložile škole", pojašnjava Grujić.
U srednjim stručnim školama, koje rade po dualnom modelu- učenje kroz rad, trenutno ima 93 obrazovna profila iz 12 područja rada. Od toga je 36 trogodišnjih profila i 57 četvorogodišnjih obrazovnih profila. Za dualni model učenja ključna je saradnja škola sa kompanijama, jer učenici nekoliko dana u nedelji provode u školskim klupama gde uče teorijski deo nastave, a nekoliko dana u kompanijama gde uče praktični deo.
Iz Kancelarije za dualno obrazovanje kažu da se za narednu školsku 2026/2027. godinu prijavilo ukupno 417 poslodavaca koji su spremni da se uključivanje u dualno obrazovanje i ponudilo oko 3.400 mesta za učenike za učenje u realnom radnom okruženju.
Za učenje u realnom radnom okruženju u kompanijama, učenici dobijaju određenu finansijsku nadoknadu. Prema Zakonu o dualnom obrazovanju naknada za učenje kroz rad isplaćuje se jednom mesečno najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec po svakom satu provedenom na učenju kroz rad u neto visini od najmanje 70 odsto minimalne cene rada u skladu sa zakonom.
Iznos nadoknade zavisi od utvrđene minimalne cene rada sa kojom se usklađuje, kao i od broja radnih sati, predviđenih planom i programom realizacije učenja kroz rad, koji nije isti tokom čitavog školovanja.
"Takođe, učenici prve godine koji se školuju po dualnom modelu obrazovanja za deficitarna zanimanja dobijaju finansijsku podršku od 5.000 dinara kroz konkurs koji raspisuje Kancelarija za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija. Pravo na finansijsku podršku od strane Kancelarije za dualno obrazovanje i NOK, u visini od 5.000 dinara, trenutno ostvaruje 1.417 učenika generacije 2024/2025. (drugi razred) i 1.445 učenika generacije 2025/2026. (prvi razred)", navela je Grujić.
Konkurs za finansijsku podršku objavljuje se zajedno sa Konkursom za upis učenika u prvi razred srednje škole koji objavljuje Ministarstvo prosvete za određenu školsku godinu. Poziv je otvoren za škole koje imaju predviđena mesta za deficitarna zanimanja koja se uče po dualnom modelu.
Iz Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija kažu da će lista deficitarnih zanimanja za narednu školsku godinu biti objavljena zajedno sa Konkursom za upis učenika u prvi razred srednje škole, koji objavljuje Ministarstvo prosvete.
Live
