Otkrivanje eksploziva u blizini gasovoda kod Kanjiže ne sme se tumačiti kao izdvojen i slučajan incident, već kao pokušaj diverzantsko-terorističkog dejstva na teritoriji Srbije, koji se uklapa u širi obrazac napada na energetsku i bezbednosnu infrastrukturu zemalja koje nisu prekinule veze sa Rusijom, ocenio je za RT Balkan Radomir Milašinović, bivši dekan Fakulteta bezbednosti.
Prema njegovim rečima, reč je o kontinuiranom nastojanju da se nanese šteta pre svega Rusiji, ali i državama koje se u ovom sukobu vide kao njeni partneri ili kao zemlje koje nisu pristale da slede antirusku politiku do kraja.
"Ovaj čin treba tumačiti kao pokušaj diverzantsko-terorističke delatnosti i njene realizacije na području Srbije. To ne treba posmatrati kao odvojen i usamljen čin, nego kao kontinuirani pokušaj da se nanese šteta Rusiji, a onda i Mađarskoj, Slovačkoj i Srbiji", navodi Milašinović.
On ukazuje da je Srbija već duže vreme izložena pritiscima i rizicima upravo zato što je ostala jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji.
"Srbija je dugo zemlja na nišanu zato što je jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji. Ona je bukvalno na nišanu, samo što se određene delatnosti, a to su tajne delatnosti, moraju pažljivo pratiti", ističe on.
Milašinović smatra da ovo nije prvi slučaj koji upozorava na mogućnost udara na energetske pravce od strateškog značaja, već da se radi o "ispitivanju terena", odnosno proveri gde je i kako je moguće naneti štetu ne samo Srbiji, već posredno i Mađarskoj i Slovačkoj. U tom kontekstu, on podseća i na ranije sabotaže na velikim gasovodima, navodeći da se već više puta pokazalo da je energetska infrastruktura postala jedno od glavnih polja hibridnog sukoba.
"Ovo treba posmatrati kao mozaik terorističkih aktivnosti koji ima samo jednu kuhinju", kaže Milašinović, tvrdeći da se politička i bezbednosna pozadina takvih akcija može dovesti u vezu sa ukrajinskim vrhom i krugom oko Vladimira Zelenskog.
Kao elemente tog šireg ambijenta, sagovornik televizije RT Balkan pominje i pretnje upućene mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, kao i atentat na slovačkog premijera Roberta Fica, uz ocenu da su bezbednosne i kontraobaveštajne službe već imale razloga da očekuju pokušaje nanošenja štete državama koje se smatraju naklonjenim Rusiji.
Prema njegovoj oceni, Srbija zato mora mnogo ozbiljnije da sagleda koliko je njena kritična infrastruktura izložena i da ovakvi incidenti mogu imati daleko teže posledice od same materijalne štete.
"Ovo je više ispitivanje, ali je moglo imati tragične posledice i po ljudske živote i po kritičnu infrastrukturu", upozorava Milašinović.
Slučaj kod Kanjiže, zaključuje on, pokazuje da Srbija više ne sme da posmatra sopstvenu bezbednost kao odvojenu od velikih geopolitičkih lomova, jer se njeni energetski pravci, zbog položaja i politike koju vodi, sve očiglednije nalaze u zoni rizika.