Srbija i Balkan
Slobodan Antonić za RT Balkan: Zapad preko Ukrajine vodi jednu vrstu novog krstaškog rata
Redovni profesor Filozofskog fakulteta kaže da EU ulaže ogroman novac da se promeni svest kod Srba, promeni odnos prema Rusiji, ali i da se diskredituje Srpska pravoslavna crkva
U Srbiji ne prestaju intenzivne medijske operacije, čiji je cilj podrivanje poverenja srpskog naroda i autoritet Srpske pravoslavne crkve (SPC), unošenje razdora među vernike, rušenje jedinstva najuglednije institucije u Srbiji.
Zapravo, hibridni rat protiv pravoslavlja traje decenijama i postoje principi po kojima zapadne sile, na čelu sa EU, nastoje da usmeravaju delovanje prema srpskoj i ruskoj pravoslavnoj crkvi.
SPC je o samog nastanka bila i ostala glas naroda i veoma često poslednji bastion srpske državnosti, ali se u modernim vremenima, čak i na javnim glasilima njen uticaj konstantno podriva. Zbog toga se često dešava da domaće, ali često i liberalne i prozapadne televizije, pozivaju srpske teologe koji su spremni da napadaju SPC.
U poslednjih godinu dana meta učestalih napada bio je patrijarh Porfirije, ali i celokupna crkva. Početkom 2025. godine pojavio se veliki broj tekstova i medijskih osvrta na temu pozicioniranja SPC u tada aktuelnim događajima, sa argumentacijom koja u najvećoj meri ne uzima u obzir ili iskrivljuje samu prirodu crkve.
Od početka 2026. situacija je slična, samo ovog puta imamo i hakerske napade na sajt i TV SPC. Uprkos staloženim porukama patrijarha srpskog da 'crkva nije sudija nego miritelj i da rastuće podele ugrožavaju jedinstvo srpskog naroda' pritisci na SPC su se nastavili sa još većom žestinom.
Politički kurs Zapada prema pojedinim pomesnim pravoslavnim crkvama, kao i pravoslavlju uopšte, najbolje se vidi po događaju koji su 2014. a naročito posle 2022. kada su s početkom sukoba u Ukrajini Rusku pravoslavnu crkvu otvoreno proglasio neprijateljem. Ovi otvoreni napadi na Rusku pravoslavnu crkvu prelili su se odmah i na SPC, pošto je po glavama koje odlučuju na zapadu "SPC pod malignim uticajem Moskve". Zapad ne žali pare i za hibridni rat protiv neprijatelja odvaja značajna sredstva.
Srpske vlasti su u decembru 2024. godine objavile da je spolja stiglo u Srbiju 426 miliona evra stranog novca u prethodne četiri godine. Taj novac je otišao u grupe za pritisak – od medija do nevladinih organizacija. Pod tim pritiskom najčešće je SPC. Plan je da se ponovi scenario iz Ukrajine, koji se umalo nije ostvario pre nekoliko godina u Crnoj Gori. Služba bezbednosti Ukrajine je počela da pokreće krivične postupke protiv sveštenstva Ukrajinske pravoslavne crkve i sprovodi kontraobaveštajne operacije – pretrese sveštenika i vladika i manastira u potrazi za dokazima o antiukrajinskoj aktivnosti. Ukrajinski sudovi su osudili neke sveštenike, a mnogi u pritvoru.
Krenulo se sa nasilnim regrutovanjem sveštenstva.
Slobodan Antonić, redovni profesor Filozofskog fakulteta, kaže da je zapadni model modernizacije društva u praksi značio potiskivanje crkve, religije, vere, jednog vrednosnog sistema iz javnosti u prvatnost.
"Kada potisnete iz javnosti taj vrednosni sistem nešto drugo tu mora da uđe. Onda ste imali jednu inverziju. Što naš narod kaže 'zlo i naopako'. Vera, crkva, religija su potisnute u privatnost, a iz privatnosti je ušla u javni prostor seksualnost kao identitet. Imate jedan potpuno inverzni proces da ono što je nekada pripadalo spavaćoj sobi odjednom je postalo stvar javnog prostora i identiteta, a crkva je morala da ide u četiri zida", rekao je Antonić za RT Balkan.
Dodaje da to nije bio jedini model modernizacije, da danas imamo veoma moderna, tehnološki razvijena društva, ali sa potpuno drugim modelom odnosa prema religiji. Kao primer naveo je Iran, gde je religija ušla ne samo u javnu sferu već i u državu, odnosno religija ima značajan udeo u političkom sistemu.
"Treći model je ruski model, gde imate da se u javnom prostoru sastaju i sarađuju crkva i država. Mislim da je taj model nešto što je potpuno prirodno i našoj kulturi", naveo je Antonić.
Upitan za Rezolucija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope od 17. aprila 2024. kojom se Ruska pravoslavna crkva predstavlja kao "ideološko oruđe propagandnog aparata čiji je cilj opravdanje tzv. agresije na Ukrajinu", on je rekao da to pokazuje percepciju Zapada da su glavne stožerne tačke Rusije, ruskog sveta – ruska vojska, crkva i ruski vrh Vladimir Putin.
"Vojska, crkva i Putin. Oni udaraju u sve tri tačke nastojeći da je (Rusiju) obore. Zato se napada i crkva. Na neki način to pokazuje da sukob u Ukrajini nije samo sukob dve države, već da Zapad preko Ukrajine vodi jednu vrstu novog krstaškog rata, kao 1204. godine kada su krenuli na krstaški rat u Jerusalim, a onda su zauzeli i opljačkali Carigrad, koji je bio jedan od najbogatijih gradova na svetu. Isto tako imamo nastojanje da se zapad domogne, ako može, ruskih prirodnih bogatstava. Jedan od stožera, koji drži taj zlatni ćup, jeste crkva. Zato se crkva i napada", priča Antonić.
Govoreći o percepciji Zapada da su Srbi mali Rusi na Balkanu on je rekao da je ta percepcija došla preko crkve.
"Kada su u 19. veku zapadni putopisci prolazili kroz Srbiju i kada bi ulazili u crkve i slušali liturgiju govorili su 'ovde je liturgija kao u Rusiji'. U stvari šta je bilo isto – crkvenoslovenski jezik. Imamo da je liturgija u Požarevcu ista kao liturgija u Rostovu. Tako je napravljena slika da su Srbi mali Rusi na Balkana. Zapad nastoji da preko Carigradske patrijaršije ovlada pravoslavnim svetom, a crkve koje pružaju najveći otpor politizaciji pravoslavlja su ruska i srpska crkva", naveo je on.
Upitan da prokomentariše srpsko-ruske odnose danas, on je rekao da o tome najbolje govori prisustvo RT Balkan u Srbiji i da to znači da su odnosi dobri, bez obzira na sve pritiske.
Smatra da EU ulaže ogroman novac da se promeni svest kod Srba, promeni odnos prema Rusiji, ali i da se diskredituje SPC.
"To je sistemski rad. Međutim, crkve nikada nisu bile pune kao sada i nikada više nije bilo mladih ljudi kao sada. To pokazuje da smo mi narod posebnog kova", naveo je Antonić.
Komentarišući tragediju koja se dogodila na Filozofskom fakultetu, Antonić je rekao da su potreseni tim događajem, ali i pokušajima različitih tumačenja i pokušajima politizacije.
"Naš fakultet ima nadzorne kamere u svim hodnicima, a sve se dešavalo u hodniku pre nego što je došlo do tog nesrećnog pada. Događaj je snimljen, policija je verovatno preuzela te snimke. Znam da je pre nekoliko godina bio neki incident, takođe u hodniku našeg fakulteta, i odmah je utvrđeno šta je bilo. Policija je takođe preuzela snimke iz Rektorata, iz okolnih objekata koji imaju nadzorne kamere. Na osnovu toga može se sklopiti slika šta se dogodilo. Mislim da je vreme da čujemo, kako je to izgledalo, šta se zapravo dogodilo. Onda različiti pokušaji politizacije, različite spekulacije će da budu gurnute u stranu", naveo je on.
Govoreći o potpisanom Memorandumu o razumevanju između Republike Srbije i Srpske pravoslavne crkve o osnivanju Univerziteta "Sveti Sava" on je rekao da nije baš jasno da li će biti pola državni, pola SPC i kakav će biti odnos.
"Univerzitet u Beogradu je drugi u Evropi po broju studenata. Dobro je imati tako veliki broj studenata, ali je nezgodno upravljanje tim sistemom. Naš univerzitet je veći od bilo kog univerziteta u SAD. Odavno je bilo reči, bilo je predloga, vodila se polemika da se Univerzitet reformiše", naveo je on.
Podsetio je da postoji kao poseban Univerzitet umetnosti i da bi mogli i od UB da se naprave univerziteti za društve-humanističke nauke, biomedicinske nauke...
"Tako bi se napravili manji univerziteti što bi bilo lakše za upravljanje, veća bi bila cirkulacija, veća prohodnost studenata. Imate argumente za i protiv toga toga. Većina profesora na univerzitetu je tradicionalistički usmerena, da se ne dira ono što funkcioniše dobro. Imajući u vidu sve što se dešavalo možda dođe do toga da se UB transformiše da bolje funkcioniše", smatra on.
Ukazao je da postoje ugledni katolički i protestantni univerziteti i da na tim univerzitetima postoji jak teološki fakultet i ostale sekularne nauke.
"Na tim univerzitetima postoje sekularni fakulteti gde se prilazi određenim problemima iz hrišćanske perspektive- zdravstvo, socijalni rad, prosveta. Sve gde možete da imate hrišćansku perspektivu. Zašto da ne. Videćemo. Nije potpuno jasno koji će biti model primenjen, ali mislim da treba biti otvoren i prema takvim idejama", naveo je Antonić.
Smatra da je Univerzitet u velikoj meri politizovan, da se se javio kao značajan politički faktor.
"Kada pogledate rezultate lokalnih izbora, samo ime 'studentska lista' na neki način donosi značajan udeo glasova. Ta politizacija može da smeta nauci, samom Univerzitetu kao instituciji. Sa druge strane ako dovede do veće participacije građana u demokratskim procesima, ona je dobra. Pitanje je da li ćete tu mobilizaciju da usmerite u demokratske linije, procese ili hoćete da stvari rešavate na ulici što je društveno neprihvatljivo", zaključio je on.
Live
