Od američko-izraelskih udara na Iran i pretnji zatvaranjem Ormuskog moreuza, do sabotaža gasovoda i rafinerija širom Evrope, globalni lanci snabdevanja sve više liče na krhku konstrukciju na ivici raspada. U tom kontekstu, Srbija je, kako je rečeno u Jutru na RT Balkan, uspela da izbegne teroristički napad koji je mogao da ugrozi ne samo njenu, već i energetsku stabilnost čitavog regiona.
Gost emisije, politikolog Nebojša Obrknežev, ukazao je da pokušaj diverzije kod Kanjiže nije izolovan incident, već deo šireg niza događaja koji ukazuju na koordinisane udare na energetsku infrastrukturu.
"Imali smo prekid izvoza gasa iz Rusije ka Mađarskoj, diplomatski sukob oko nafte, eksplozije u rafinerijama u Mađarskoj i Rumuniji, kao i zabranu tranzita ruske nafte. Sve je to prethodilo ovom događaju", podsetio je Obrknežev.
On odbacuje teze da je eventualna diverzija deo političkog marketinga uoči izbora u Mađarskoj, ističući da bi takav scenario direktno ugrozio stabilnost same Mađarske i da ne bi išao, kako kažu pojedine teorije, na ruku mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, kog u nedelju čekaju izbori.
"Srbija je ključna tranzitna zemlja za snabdevanje Mađarske gasom. Da je došlo do diverzije, posledice bi bile ozbiljne i po privredu i po stanovništvo", naglašava on.
Posebno ukazuje na značaj Balkanskog toka, kroz koji prolazi više od 400 kilometara gasovoda, kao i na činjenicu da su pojedini delovi infrastrukture već pod pojačanim obezbeđenjem, što, kako kaže, ukazuje da su bezbednosne službe raspolagale određenim informacijama o potencijalnim pretnjama.
Obrknežev podseća da od sabotaže "Severnog toka" 2022. godine energetska infrastruktura koja povezuje Rusiju sa Evropom postaje meta, bilo da je reč o gasu ili nafti.
U širem geopolitičkom kontekstu, situaciju dodatno usložnjavaju sukobi na Bliskom istoku i blokada Ormuskog moreuza, što direktno pogađa globalno snabdevanje energentima. U kombinaciji sa ukrajinskim ograničenjima tranzita i rastućim tenzijama u Evropi, sve ukazuje na pokušaj energetske izolacije pojedinih delova kontinenta.
"Kontinentalne zemlje Centralne Evrope zavise od tuđih luka i tranzitnih pravaca. Srbija i Mađarska su stvorile energetsku osovinu koja je praktično jedini način da se obezbedi dovoljna količina gasa", ističe on.
Ukoliko bi došlo do ozbiljnijeg poremećaja tog sistema, posledice bi bile dalekosežne.
"Govorimo o realnoj mogućnosti energetskog kolapsa – i gasnog i naftnog. Za oporavak bi bili potrebni meseci", upozorava Obrknežev.
U trenutku kada Evropa već plaća značajno više cene gasa, između 600 do 750 dolara za hiljadu kubika nafte, Srbija je u sklopila sporazum sa Ruskom Federacijom i dobila cenu od 320 dolara.
Sve to, zaključuje u emisiji, ukazuje da energetika više nije samo ekonomsko pitanje, već jedan od ključnih frontova savremenih geopolitičkih sukoba, u kojima infrastruktura postaje meta, a stabilnost – najskuplja roba. Skuplja i od nafte.