Srbija i Balkan
Sednica SB UN; Đurić: Egzodus Srba na Kosmetu, prisustvo UNMIK-a ne sme biti oslabljeno (VIDEO)
Srbija nije deo problema, mi smo deo rešenja, poručio je šef srpske diplomatije
Ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je da prisustvo Unmika ostaje garancija osnovnih prava Srba na KiM, zbog čega uloga te misija mora biti ojačana.
"Posebno je važno da SB UN zna šta se dešava na terenu", istakao je Đurić na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koji danas razmatra redovni izveštaj.
Kako je dodao Đurić, Srbija nije deo problema, mi smo deo rešenja.
Prema politici koju sprovodi vlada Kurtija, Srbi na KiM su određeni kao drugi, identitet se koristi kao ograničavanje kretanje, proizvoljna hapšenja, napadi, pritisci.
"Represija nad zajednicama se ne dešava preko noći, odvija se kroz prepoznatljive faze, a te faze, nažalost, mogu jasno da se zapaze u položaju Srba na Kosovu i Metohiji danas. Danas stojim pred vama ne da bih pobedio u prepirci, već da bih doprineo rešavanju problema, i dozvolite da ovo kažem jasno od početka: Srbija nije deo problema, mi smo deo rešenja. Govorim i kao glas onih koji se osećaju zastrašeno, u ime majki i ćerki onih koji su nepravedno zatočeni, i onih koji su etiketirani, marginalizovani, i na koje se vrši pritisak samo zbog onoga što su", poručio je Đurić.
Ono čemu smo svedoci, ukazao je Đurić, nije niz izolovanih događaja, već odražava širi i zabrinjavajući obrazac.
"Ove okolnosti nisu slučajne, njihova trajektorija ne sme da bude ignorisana. Kad se prava postepeno urušavaju, kad pritisak postaje normalizovan, nestabilnost ne nastupa odjednom, nastaje korak po korak, odluku po odluku", ukazao je Đurić.
Naveo je da je prema izvorima 20 odsto Srba napustilo Kosmet.
"To nije statistika, to je egzodus. Naša je zajednička odgovornost da to zaustavimo", naglasio je Đurić.
Đurić upozorio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN na ubrzani proces militarizacije koju Priština sprovodi na Kosovu i Metohiji i poručio da se to ne može posmatrati kao neutralan proces, jer se time menja bezbednosna ravnoteža, povećava neizvesnost, ali i rizik od eskalacija. Ministar je istakao da je prisutno jačanje takozvanih kosovskih bezbednosnih snaga, praćeno nabavkom modernog naoružanja.
Istakao je da UN nisu osnovane da bi ćutale, suočene sa nepravdom, uloga im je da obezbede poštovanje zakona. Ono što se dešava na KiM, kazao je, nije regionalni i nacionalni problem, činjenice su duboko zabrinjavajuće od početka ove godine, ti događaji ne ukazuju na slučajnost.
Naglasio je da se Srbi se suočavaju sa proizvoljnim hapšenjem, napadima na versko nasleđe, zabrinjava pokušaj da se uđe u zdravstvene i obrazovne ustanove i dodao da je tokom 2025. godine zabeleženo 137 etnički motivisanih incidenata.
Podsetio je na pucanje na srpske dečake u Štrpcu na pravoslavni Božić i da je to događaj koji i dalje odjekuje, a dodao je i da zabrana dinara i dalje traje i dodao je da se mnogi stariji građani suočavaju sa putovanjem do administrativne linije da bi primili penziju i da nešto što bi trebalo da bude rutinska stvar, pretvara se u poniženje.
Naglasio je da se poslednjih šest meseci situacija pogoršala i da to pokreće fundamentalno pitanje kakvu budućnost možemo očekivati, kada su ljudi targetirani zbog onoga što su.
Kako je dodao, Srbi se suočavaju sa ograničenjima slobode kretanja, proizvoljnim hapšenjima, napadima na njihovu imovinu i skrnavljenjem verskih objekata.
Napadi na SPC pogađaju samu srž kulturnog i duhovnog identiteta, rekao je Đurić i dodao da su posebno zabrinjavajući pokušaji ulaska u socijalne, zdravstvene i obrazovne ustanove, jer direktno ugrožavaju osnovne funkcije neophodne za opstanak zajednice.
"Ograničenja slobode kretanja su sistemska, a ne slučajna", naveo je šef srpske diplomatije i dodao da je ulaz na KiM zabranjen Miloradu Arlovu, poznatom humanitarcu iz Banjaluke, ali je i patrijarhu SPC sprečeno da poseti sedište svoje Crkve.
"Ovo nisu samo administrativne prepreke; one predstavljaju namerno signaliziranje da određeni identiteti nisu dobrodošli ili da podležu uslovnom odobrenju. Ovde se ne radi o proceduri. Radi se o principu. Ove akcije šalju poruku da su prava uslovna, da identitet određuje pristup i da čak i humanitarni rad i verska dužnost mogu biti ometani", kazao je Đurić.
Kako je dodao nastavila su se hapšenja, zastrašivanja i napadi, a izveštaji o fizičkim napadima, šteti na imovini i verbalnom uznemiravanju traju i 2026. godine.
Prema njegovim rečima, druga mera je sistematski pritisak na srpske institucije u zdravstvu, obrazovanju i socijalnim službama, ostavljajući pacijente bez pouzdane nege, a učenike nesigurnim u vezi sa kontinuitetom školovanja na maternjem jeziku.
Treća mera su hapšenja koja izazivaju ozbiljnu zabrinutost u vezi sa pravičnim postupkom i proporcionalnošću, a četvrta je oduzimanje zemljišta na severu za monoetničke baze specijalne policije, često sprovedeno bez transparentnosti i van dogovorenih okvira.
Đurić je ukazao da to nisu izolovane odluke. One čine konzistentan obrazac pritiska.
"Da bi se razumeo puni uticaj ovih mera, mora se sagledati kako one utiču na svakodnevni život. Ekonomska ograničenja se pretvaraju u neizvesnost za porodice i prepreke za preduzeća. Roditelji brinu o izdržavanju svoje dece; nastavnici i lekari vide da je njihova profesionalna budućnost ugrožena. Institucionalni pritisak utiče na pristup zdravstvenoj zaštiti, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Pravna nesigurnost stvara strah i obeshrabruje povratak onih koji su raseljeni", rekao je Đurić.
Kako je dodao, za mnoge, to nije pitanje politike - već da li mogu normalno da žive, odgajaju decu i ostanu u svojim domovima.
"Kada se osnovni uslovi za dostojanstven život naruše, ljudi odlaze – ne po svom izboru, već iz nužnosti. Ova postepena demografska promena, vođena stalnim pritiskom, a ne dobrovoljnom migracijom, preti da fundamentalno promeni multietnički karakter Kosova i Metohije. I to ne pogađa samo Srbe. Goranska zajednica se suočava sa sve većom marginalizacijom. Bošnjačka zajednica je potisnuta, uz sve veću zabrinutost zbog tihe asimilacije. Kada više zajednica doživljava slične pritiske, ovo postaje strukturno pitanje koje ugrožava samu osnovu suživota", naveo je šef srpske diplomatije.
Prema njegovim rečima, u proteklih šest meseci, situacija se samo dodatno pogoršala, a umesto napretka ka normalizaciji, svedoci smo događaja koji produbljuju nepoverenje i intenziviraju nesigurnost.
"Ovim se nameće suštinsko pitanje: kakvu budućnost možemo očekivati u društvu u kojem su ljudi meta zbog toga ko su i gde pravde nema? Bez odgovornosti ne može biti poverenja. Bez poverenja nema stabilnosti. A bez stabilnosti nema trajnog mira", kazao je Đurić.
Kako je dodao, juče smo videli još jedan primer, a to je poseta Aljbina Kurtija severu KiM, uz zaobilaženje i ignorisanje demokratski izabranih srpskih predstavnika i gradonačelnika.
"To nije angažovanje. To je isključivanje", istakao je Đurić.
Dodao je da se mora iskreno govoriti o dijalogu između Beograda i Prištine pod okriljem EU.
Ukazao je da Srbija ostaje potpuno posvećena tom dijalogu i svim svojim obavezama.
"Ali, dijalog bez sprovođenja nije dijalog – to je stagnacija. Više od 13 godina nakon Briselskog sporazuma, Zajednica srpskih opština još uvek nije uspostavljena. Ovo nije odlaganje. To je odbijanje sprovođenja dogovorenih obaveza koje su trebalo da obezbede suštinsko samoupravljanje i garancije za srpsku zajednicu u ključnim oblastima kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita i lokalna samouprava. Bez te ZSO, obećana autonomija ostaje neispunjeno obećanje, ostavljajući Srbe bez institucionalne zaštite neophodne za dugoročnu bezbednost i prosperitet", rekao je Đurić.
Podsetio je i na Vašingtonski sporazum iz 2020 godine, postignutog pod posredovanjem Donalda Trampa, ocenivši da je "taj pristup bio vizionarski".
Istakao je značaj povratka Srba u institucije, ali je konstatovao da proces nije prošao bez izazova. Pozdravio je napore na jačanju saradnje centralnih institucija u Prištini i lokalnih lidera na severu KiM.
Od početka mandata se, kaže, usmerio na napore Unmika u podršci dijalogu i svakodnevnom životu ljudi.
"Važno je da Beograd i Priština grade na onom što je postignuto, što uključuje i formiranje Zajednice srpskih opština", rekao je Due, koji se nada da se doći do sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija poslednji put je razmatrao šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a 21. oktobra prošle godine.
Live
