Srbija i Balkan
Predsednica Odbora za KiM: Izveštaj Unmika ne govori dovoljno o egzodusu Srba
Danijela Nikolić je ukazala da je bezbednosna situacija na KiM nestabilna i opterećena čestim incidentima
Na sednici Saveta bezbednosti UN, na kojoj je razmatran šestomesečni izveštaj o radu UNMIK-a, istaknuta je potreba pune primene postignutih sporazuma, ali i ukazano na brojne izazove sa kojima se suočava srpska zajednica na Kosovu i Metohiji.
Predsednica skupštinskog Odbora za KiM Danijela Nikolić rekla je za RTS da je "situacija teška i krhka", uz naglasak da su bezbednosni rizici svakodnevni, a da se o "tihom egzodusu" Srba nedovoljno govori u međunarodnim izveštajima.
Ona je ukazala da je bezbednosna situacija nestabilna i opterećena čestim incidentima.
"Samo tokom 2025. godine zabeleženo je 137 etnički motivisanih napada, a kada se posmatra period od poslednje četiri godine, taj broj prelazi 700", navela je Nikolićeva.
Kako je dodala, takvi podaci ukazuju da su bezbednosni rizici "prisutni na svakom koraku i u svakom trenutku“, što dodatno utiče na odluke ljudi da napuste pokrajinu.
"Tihi egzodus" kao ključni problem
Nikolićeva je ukazala da se u izveštaju Unmika nedovoljno govori o iseljavanju Srba, koje, kako je ocenila, predstavlja jedan od najozbiljnijih problema.
"Svaka institucionalna pretnja za Srbe predstavlja potencijalni egzodus", navela je Nikolićeva, dodajući da se osećaj nesigurnosti dodatno produbljuje u situacijama kada se dovode u pitanje osnovna prava i identitet.
Govoreći o sednici Saveta bezbednosti, Nikolićeva je ocenila da su jasno uočljive podele među državama članicama. Konstatovala je da jedan deo međunarodne zajednice insistira na poštovanju međunarodnog prava i Rezolucije 1244, dok drugi podržavaju stavove Prištine, uključujući i zahteve za članstvo u Ujedinjenim nacijama.
Komentarišući inicijative da se smanji ili ukine Unmik, Nikolićeva je istakla da je prisustvo te misije i dalje neophodno.
"Bez obzira na stavove pojedinih država, činjenica je da bezbednosni i institucionalni uslovi na terenu nisu takvi da bi se uloga Unmika mogla smatrati završenom", istakla je Nikolićeva.
Dodala je da Srbija insistira na jačanju uloge te misije, kao i na doslednom poštovanju međunarodnih sporazuma.
Dijalog i ZSO kao "tema svih tema"
Nikolićeva je naglasila da je formiranje Zajednice srpskih opština ključno pitanje u dijalogu Beograda i Prištine.
"Za nas je to tema svih tema", poručila je, dodajući da se bez konkretnih koraka u tom pravcu ne može očekivati suštinski napredak u dijalogu.
Ona je ukazala da je na Evropskoj uniji da podstakne Prištinu da započne proces formiranja ZSO, jer je, kako je navela, reč o preuzetoj obavezi.
Govoreći o angažmanu specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Petera Sorensena, Danijela Nikolić ocenila je da je njegov pristup donekle drugačiji u odnosu na prethodni period i da otvara prostor za konstruktivnije razgovore.
"Njegova uloga posrednika je drugačija u odnosu na Miroslava Lajčaka i razgovori sa njim deluju konstruktivnije", navela je Nikolićeva.
Istakla je da su predstavnici Beograda u razgovorima sa Sorensenom ukazali na neophodnost formiranja ZSO i na jednostrane poteze Prištine koji, kako je ocenila, dodatno otežavaju dijalog.
Osvrćući se na svakodnevni život Srba na Kosovu i Metohiji, Nikolićeva je ukazala na pojačane pritiske, naročito uoči velikih praznika.
Navela je primer uklanjanja srpskih zastava u Gračanici, ocenivši da takvi potezi dodatno produbljuju osećaj nesigurnosti i ugroženosti.
"Kada vam brane pravo na ime, pismo, zastavu i identitet, onda je jasno u kakvoj se situaciji nalazi jedan narod", istakla je Nikolićeva.
Live
