Od Foče do vrha slovenačke politike: Ko je Zoran Stevanović, novi predsednik parlamenta?

Novi predsednik slovenačkog parlamenta nije stigao iz političke fabrike briselske podobnosti: Zoran Stevanović, lider stranke Resni.ca, ušao je na veliku scenu sa stavovima koji ga izdvajaju i u Sloveniji i u regionu.

EU vrednosti po meri Triglava: 0,1 odsto Italijana ima pravo na jezik, dva odsto Srba ni na azbuku

Za predsednika Državnog zbora izabran je 10. aprila, uz podršku 48 poslanika, u trenutku kada se u Ljubljani tek slažu kockice nove vlasti. Iako je za slovenačku javnost odavno prepoznatljivo lice, Stevanović je za širu regionalnu publiku zanimljiv i zbog politike i zbog biografije.

Rođen je u Kranju, ima 44 godine, a poreklo njegovih roditelja je iz Republike Srpske, tačnije iz okoline Foče. Pre ulaska u prve redove politike bio je policajac, a danas je čovek čija stranka sa pet mandata ima težinu daleko veću od same brojke.

Njegova Resni.ca, što u prevodu znači "istina", u slovenačkoj politici važi za suverenističku i antisistemsku opciju desnog centra. Stevanović se otvoreno protivi briselskom diktatu, kritikovao je sankcije Rusiji, a u više navrata zastupao stav da Slovenija ne treba da se meša u unutrašnje političke procese drugih država.

Upravo na tom tragu došla je i njegova podrška predsedniku SNSD-a Miloradu Dodiku, nakon što je slovenačka vlada uvela mere koje su podrazumevale i zabranu ulaska u zemlju. Taj potez mu je u delu regionalne javnosti doneo dodatnu vidljivost.

Izgubljeni u prevodu: Kakav je status Srba u bivšim jugoslovenskim republikama

U prvom obraćanju parlamentu Stevanović je poručio da Sloveniji trebaju mostovi, a ne zidovi, upozoravajući koliko se lako u politici i društvu prave podele, a koliko je teško ponovo graditi poverenje. Ta rečenica dobro opisuje i sliku koju želi da pošalje: da nije došao samo kao partijski pobednik, već kao neko ko želi da se predstavi kao političar dijaloga, ali bez odustajanja od tvrdih stavova o suverenitetu.

Za jedne je neprijatan podsetnik da u Sloveniji jača politička struja koja ne gleda blagonaklono na Brisel i njegove dogme. Za druge je dokaz da u regionu i dalje ima prostora za političare koji ne misle da je svaka ozbiljna odluka već napisana u nekoj kancelariji Evropske unije.

Kako god, izbor Zorana Stevanovića mogao bi da znači da će i u Ljubljani ubuduće biti mnogo manje protokolarne tišine, a mnogo više jasno izgovorenih političkih poruka.