Srbija i Balkan
I nada i strašno iskušenje: Kako zatočeni Srbi provode Vaskrs u zatvorima na KiM
Setimo li se mi Srbi, u ove blage dane, da su neki naši sunarodnici na velikim iskušenjima, izloženi velikoj patnji, stradanju, da su nevino zatvoreni, da pate njihove porodice, da su iza rešetaka samo zato što su Srbi, ili nas se to ne tiče, pita komšija jednog od zatočenih Srba sa KiM
Suzana Trajković iz Bošnjačke mahale u Severnoj Mitrovici, njena deca i unuci, četvrti Vaskrs zaredom proveli su bez glave porodice u kući, sa mislima u zatvoru u Podujevu gde je njihov muž, otac, deda, Slađan Trajković zatvoren još od decembra 2022. godine. Zabrinuti su kako mu je u zatvoru, ima li najosnovnije, kako mu je zdravlje koje se, narušeno od ranije, stalno pogoršava.
"U svemu ovome, u ovoj patnji, ovom bolu, paklu u kome živimo posle hapšenja mog supruga Slađana, najvažnije nam je što smo uvereni, sigurni, što znamo da on nije ništa uradio od onog za šta ga optužuju, najvažnije je da se on ni o kog nije ogrešio, da je njemu obraz čist", kaže za RT Balkan Suzana Trajković.
Iz godine u godinu ponavlja kako je i njoj i porodici i Slađanu posebno teško kada dođu dani praznika, kada se porodice okupe, a u njihovoj kući umesto radosti i praznične blagosti samo su tuga i briga za Slađana i njegovu sudbinu.
"Teško je, samo Gospod u koga se uzdamo zna koliko nam je teško. Čula sam se sa Slađanom na veliku sredu, tog dana posetio ih je vladika Teodosije. Slađan neće pred nama da kaže koliko mu je teško, bodri i hrabri nas na taj način, ali znam sa kakvim se iskušenjima suočava", kaže Suzana.
A, kako je Slađanu Trajkoviću u zatvoru, kako je proveo četvrti Vaskrs dok suđenje traje, a on uzalud ponavlja da je nevin, zna on sam, kao i 50, 60 ili 70 Srba zatočenih po kosovskih zatvorima.
"Velika je sreda, sunce kroz rešetke sija, mi zatvoreni skupili smo se u sali, čekamo mitropolita Teodosija. On nama dođe i Boga doziva, svako od nas ga celiva i Bogom se odaziva. Počeo je molitvu da poje i nas neka sila obuze, gledamo ga i vidimo – niz lice mu liju suze. Potekli bi suze i svakom među nama, al' slabost ne pokazujemo pred očima dušmana. Što su mu dozvolili na stolu je postavio, pa nas u jedan ćošak pozivao, da bi naše grehe ispovedao. Sedmoro od nas ceo post postili zato su se prvo oni i pričestili", neki su od stihova koje Slađan piše u zatvoru.
Treći Vaskrs zaredom u zatvoru provodi i Zoran Kostić, 75-godišnji poljoprivrednik, ugledni srpski domaćin iz Prilužja, jednog od srpskih geta, koji je čitav život proveo na Kosovu i Metohiji.
Koju nedelju uoči Vaskrsa, Kostić je pred sudom u Prištini osuđen na 15 godina zatvora zbog navodnog ratnog zločina. Gore od robije, Zoranu je, pričaju njegovi rođaci, uverenje da nevin leži u zatvoru, da je nevin osuđen, da se ni o koga nije ogrešio, uostalom, da je kriv, da nešto ima na duši, ne bi na tzv. Kosovu ostao pune 24 godine posle rata.
"Uhapšen je zato što je jedan od viđenijih ljudi u selu. Kostići su privatnici, imućni ljudi, cilj je da se ostali Srbi zastraše. Ako hapse, uticajne, šta ovi ostali da čekaju. Njihov cilj je da unesu strah među ljude", izjavio je posle hapšenja Kostića za RT Balkan jedan od njegovih srodnika.
Već pet godina u zatvoru je, pet Vaskrsa, pet Božića, i Duško Arsić iz Matičana. Krajem februara u ponovljenom postupku osuđen je na 13 godina zatvora.
Uhapšen je pošto je sudskim putem pokušao da vrati svoju zemlju "prodatu" Albancima na osnovu falsifikovanog potpisa njegovog oca i lažnog ugovora.
Još jedan Vaskrs u zatvoru dočekao je i proveo i Milorad Đoković iz Vitomirice kraj Peći. Optužbe da je počinio "ratni zločin" dobio je posle dugog suđenja, kada je konačno uspeo da u svoj posed vrati oteti plac u tom selu.
Zbog navodnog "psihičkog i fizičkog zlostavljanja Albanca iz Peći", Zoran Đokić iz ovog grada osuđen je na 12 godina zatvora. Advokat Ljubomir Pantović izjavio je posle izricanja presude da je Đokić osuđen bez i jednog dokaza da je počinio bilo kakav ratni zločin, te da je presuda izrečena na osnovu "lažnih izjava pojedinih svedoka kao i da su istraga i suđenje sprovedeni mimo zakona, te da su svi izvedeni dokazi jasno govorili da Đokić nije kriv".
U kakvim uslovima uhapšeni, osuđeni Srbi provode dane i godine po kosovskim zatvorima da se samo naslutiti po delićima priča koje su nekako izašle iz tih ustanova.
Uostalom, čitavo Kosovo i Metohija su svojevrstan zatvor za Srbe, pa su zatvori po Prištini, Podujevu, kraj Istoka, samo zatvor u zatvoru.
Pre koju godinu, oficir za vezu Dejan Pavićević obišao je zatočene Srbe u pritvorskim jedinicama u Grdovcu kraj Podujeva i u zatvoru u Gnjilanu a u izveštaju govorio je o ranama po rukama nastalim vezivanjem, hematomima po glavi i telu, svuda vidljivim ožiljcima od batina... Taj izveštaj kasnije je predsednik Srbije Aleksandar Vučić predao Borelju i Lajčaku, ali nije bilo izveštaja da je položaj Srba u zatvorima poboljšan.
Šta više, ne zna se ni precizan broj Srba po kosovskim zatvorima, uhapšenim i osuđenim zbog navodnih "ratnih zločina, ugrožavanja ustavnog poretka tzv. Kosova, širenja nacionalne mržnje", napada na lica pod međunarodnom zaštitom"...
U zatvor u Grdovcu oficir za vezu tada je posetio Miluna Milenkovića, Nemanju Vlaškovića, Milovana Božovića i Dalibora Spasića, u Gnjilanu Radoša Petrovića i Dušana Obrenovića, za sve je prema tadašnjim izveštajima konstatovano da su pretrpeli tešku represiju. Neki od ovih ljudi u međuvremenu su pušteni iz zatvora.
Zna se i da je zatvor visokog rizika u Grdovcu izgrađen 2014. godine sredstvima Evropske unije da je namenjen pre svega Srbima optuženim za navodne ratne zločine. U nekim izveštajima pominjano je da zatvorenici u tom zatvoru provode dnevno i po 22 sata u izolaciji, da molbe porodica se ta mera ukine ostaju bez odgovora.
O uslovima u tom zatvoru pre par godina za Kosovo onlajn govorio je advokat Predrag Miljković rečima da "uslovi u zatvoru u Podujevu nisu sjajni, ali da se mora konstatovati i da postoje zatvori sa lošijim uslovima".
"E sada, što se tiče samog zatvora u Podujevu on je koncipiran tako da je svaki zatvorenik, pa i pritvorenik, sam u ćeliji. Dakle, svaka ćelija ima samo jedan krevet. To konkretno predstavlja najveći problem pritvorenicima, jer su 22 od 24 časa sami u ćeliji, a dva sata dnevno provode u šetnji. Uz svo razumevanje da je u pitanju zatvor visoke sigurnosti, ipak pritvorenici u njemu ne smeju biti u celosti poistovećeni sa zatvorenicima, jer su to lica koja su tu dok traje istraga i eventualno tokom sudskog postupka. Pritvorom se obezbeđuje da oni ne odu u bekstvo, međutim, oni moraju uživati sva prava kao i lica koja se brane sa slobode", izjavio je tada Miljković.
Nema podataka da li se posle tih izveštaja, u međuvremenu, situacija popravila.
Srbima koji nisu u zatvorima, a u stvari svi su u jednom velikom zatvoru, prištinske vlasti Vaskrs su ove godine "čestitale" skidanjem srpskih zastava u Gračanici, zatvaranjem ambulanti su selima Banje i Suvo Grlo, sejanjem novog straha, nemira, neizvesnosti.
Iako su neki od kosovskih zvaničnika Srbima čestitali Vaskrs, poželeli mir i blagostanje, jasno je svima da je to samo formalnost. Suština je stalni strah od hapšenja, od zatvora, od maltretiranja, od otimanja imovine, u kome Srbi na KiM žive.
I pitanje, koje se u ove dane praznika nameće samo po sebi...
"Koliko je među nama Srbima solidarnosti, koliko empatije, samilosti, u ove dane kada bi ta osećanja trebalo da preovlađuju? Setimo li se u ove blage dane da su neki naši sunarodnici na velikim iskušenjima, izloženi velikoj patnji, stradanju, da su nevino zatvoreni, da su iza rešetaka samo zato što su Srbi... Jesmo li šta učinili ovih dana da olakšamo njima, njihovim porodicama ili smo i njih i njihove porodice zaboravili, ostavili da se sami nose sa tim iskušenjima?", kaže danas, na drugi dan Vaskrsa, komšija jednog od uhapšenih Srba iz enklave južno od Ibra.
Live
