Igor Omerza, istraživač arhiva nekadašnje komunističke tajne političke policije poznate pod skraćenicom Udba, nedavno je u Briselu i u Sloveniji predstavio knjigu pod naslovom "Komesarka" i podnaslovom "Marta Kos, pouzdana saradnica komunističke tajne policije".
Tim povodom se u neprilici našla i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je Martu Kos izabrala za evropsku komesarku za proširenje, budući da je grupa Evropske narodne stranke (ENS/EPP) zahtevala njeno saslušanje u vezi s optužbama da je bila saradnica tajne političke policije u doba komunizma.
Rečeno, obavljeno – Kosova je u ponedeljak saslušana u Briselu.
Iza nje je bogata karijera – prvo se okušala kao novinarka, potom se bavila javnim nastupima, postala ambasadorka Slovenije prvo u Nemačkoj a potom u Švajcarskoj i Lihtenštajnu, ali je bila prinuđena 2020. godine da podnese ostavku zbog navodnih nepravilnosti i vanrednih inspekcija u ambasadi.
Ali, to za nju nije bio kraj – već 2022. godine, tek osnovana stranka Svoboda (Sloboda), lansira je kao svog kandidata za predsednicu Slovenije, ali joj ubrzo, pod u javnosti nerazjašnjenim okolnostima naprasno uskraćuje podršku. Tada je bila prinuđena da napusti i stranku, a po kuloarima su kružile glasine da je to sve zato jer je Svoboda saznala za njenu "udbašku prošlost".
Povukla se u Švajcarsku, gde je u Ženevi svila novo gnezdo sa svojim drugim suprugom Henrijem Getazom.
Iako je maksima tadašnjeg i sada odlazećeg slovenačko premijera Roberta Goloba da svakog svog saradnika, čim ga taj razočara, "baci preko ramena", po pitanju Kosove je učinio izuzetak – nije imao odgovarajućeg kandidata za evropskog komesara koji bi zadovoljio prohteve Fon der Lajenove, pa se setio Kosove.
Zakopali su ratne sekire i poslao ju je u Brisel da vedri i oblači na mestu komesarke za proširenje. To nije prestižna komesarska funkcija, posebno što od proširenja Evropske unije u dogledno vreme, a ni kasnije – nema ništa, ali odgovara slovenačkom establišmentu zbog (privrednih i drugih) lukrativnih interesa u zemljama tzv. Zapadnog Balkana.
Taman se činilo da je "udbaška prošlost" zanavek pokopana, a onda ju je vaskrsla slovenačka evroposlanica Romana Tomc proširivši glas u Briselu o novoj knjizi Igora Omerze kao nepobitnom dokazu da je Kosova imala i te kako "plodnu i aktivnu rolu" u Udbi.
"Komesarka mora da objasni zašto je lagala pred poslanicima Evropskog parlamenta na saslušanju, kada je još bila kandidat za komesarku", izjavila je za slovenačke medije Romana Tomc, inače potpredsednica političke grupe Evropske narodne stranke (EPP) i članica partije SDS Janeza Janše.
Omerza naime u knjizi "Komesarka" navodi da je Kosova sarađivala kao doušnica jugoslovenske tajne policije na prelazu iz 80-ih u 90-te godine prošlog veka, i to pod šifriranim imenom "Tara", a čim se zaposlila u Radio Dojče Vele u Kelnu, u tadašnjoj Saveznoj Republici Nemačkoj (SRN), "preregistrovana" je u saradnicu "Blanku".
Iz jednog od dokumenata proizilazi da je slovenačka (i jugoslovenska) Služba državne bezbednosti zahvaljujući njoj saznala kako funkcioniše nemački radio i sve oko njega.
"Uspostavila je prve zanimljivije kontakte u radnoj sredini, kao i, u skladu sa instrukcijama, kontakte i sa drugim javnim medijima u SRN", piše u dokumentu iz aprila 1990. "To da nije bila samo 'informator', već saradnica, dakle doušnica – to je katastrofa. Činjenica da je lagala – to je još jedna katastrofa. A to što se našla u procepu ozbiljnog sukoba interesa – to je treća katastrofa", izjasnila se o optužbama na račun Marte Kos, uz navođenje inkriminirajućih dokumenata, evroposlanica Tomčeva.
I ona i njene kolege iz SDS u celoj aferi neprestano ističu i ulogu Srbije jer se veliki deo arhiva o nekadašnjoj Jugoslaviji, uključujući i rad njenih tajnih službi, nalazi u Beogradu. U zemlji koja je kandidat za proširenje Unije – a čiji napredak ka priključenju ocenjuje upravo komesarka Kos.
Zahtev za novo saslušanje Kosove usklađen je sa predsednikom EPP-a Manfredom Veberom, predsednikom Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) iz redova EPP Dejvidom Makelisterom i koordinatorom grupe u odboru Mihaelom Galerom. Veber je u pisanoj izjavi naglasio da se ne radi o unapred donetoj presudi, ali da sva otvorena pitanja treba proveriti i razjasniti.
"Marta Kos mora da se pojavi u Evropskom parlamentu i odgovori na pitanja radi očuvanja integriteta i kredibilnosti Evropske komisije", dodao je.
Ukoliko na odboru utvrde da je Marta Kos na saslušanju uoči imenovanja za komesarku lagala, jedina prihvatljiva posledica bila bi, prema mišljenju Tomčeve, da Marta Kos podnese ostavku. Potpredsednica poslaničke grupe EPP podsetila je da je Kosova na prethodnom saslušanju isticala integritet, koji više nema. To znači da je upitan i integritet čitave Evropske komisije s predsednicom Ursulom fon der Lajen na čelu, upozorila je Romana Tomc.
Marta Kos je optužbe negirala u odgovoru na pitanje jednog od evroposlanika: "Nikada nisam bila saradnica ni doušnik jugoslovenskih tajnih službi."
Priznala je, ipak, da se njeno ime pojavilo na listi Udbe, kao i imena brojnih članova slovenačke vlade, poslanika Evropskog parlamenta i hiljada ljudi iz Slovenije, "ali da nije tačno razumela, šta to znači".
Problem za nju je činjenica da je Omerza u knjizi "Komesarka" obelodanio deset dokumenata koji pokazuju da Marta Kos nije bila "nesvesni izvor" tajne službe, već mnogo više. U tom kontekstu je ukazao na neke posebnosti slovenačkog dela Udbe, a naročito njenog regionalnog centra u Slovenj Gradcu, rodnom mestu Marte Kos, gde su je udbaški "hendleri" držali na tajnoj vezi kao "izvor informacija" pod imenom "Tara" do marta 1990.
Pošto je tada slovenjgradski centar ukinut, poslednji izveštaj Marte Kos, sačuvan u arhivu Slovenije (sada već pod imenom saradnica "Blanka") sastavljen je u centru Udbe za grad Maribor. Omerza je u drugom poglavlju detaljno opisao školski, novinarski, politički i poslovni put Marte Kos, sve do njenog najvećeg uspeha – osvajanje trona u Evropskoj komisiji.
Zanimljivo je poređenje onoga što je o zaposlenju u Radiju Dojče Vele domaćim medijima ispričala lično Kosova, sa onim što je u svom izveštaju detaljno opisala Udba – kako je uopšte sproveden dugotrajan proces infiltriranja Kosove na tu poziciju.
Omerza ističe da Marta Kos u nekadašnjoj tajnoj Centralnoj aktivnoj evidenciji (CAE, udba.net) ima šifru registrovanog informatora Udbe 14000 i lični broj: 5448. Ta evidencija je datirana za 1987. godinu, a budući da su u Sloveniji svi papiri za prethodne i potonje godine uništeni uoči promene političkog sistema, moguće je da je bila registrovana kao "udbašica" već godinu ili dve ranije.
U vreme kada je bila tajna saradnica Službe državne bezbednosti, zadatak Marte Kos bio je da analizira i izveštava o radu radio-stanice Dojče vele u Kelnu. Kodno ime operacije bilo je Struna.
Kosova je pomno pratila i potkazivala Alojza Lamprea, rukovodioca slovenačke sekcije nemačkog radija. Omerza naglašava da je u svojim izveštajima opisivala rad i brojnih drugih zaposlenih u tom radiju koji su dolazili iz Slovenije, a koje je Udba potom "vrbovala" da i sami špijuniraju delatnike slovenačkog odeljenja nemačkog radija.
"Zašto sam tome posvetio toliku pažnju? Zato da bi čitaoci ove knjige bolje razumeli, prvo – u kakvo okruženje je početkom 80-ih godina stigla saradnica Udbe Blanka, pravog imena Marta Kos, i drugo – koliko intenzivno je Udba delovala u Zapadnoj Nemačkoj, odnosno u inostranstvu."
U četvrtom poglavlju u celosti citira sadržaj svih deset tajnih dokumenata pronađenih u arhivu u kojima se Marta Kos pojavljuje kao izvor Udbe s kodnim imenom Tara, potom kao saradnica Blanka – a jednom čak i pod pravim imenom. "Imajući u vidu da je oko 90 odsto arhiva slovenačke Udbe uništeno, mogu da zaključim da je bilo tih dokumenata (njenih doušničkih izveštaja), zapravo mnogo više — ne samo deset, već možda i sto."
Ili još više.
Omerza upozorava da je Udba svoje pisane materijale uništavala panično i stoga neravnomerno, uoči prvih višestranačkih izbora u Sloveniji, stoga o 20 godina predanog rada za Udbu svedoči svega deset dokumenata o Tari, odnosno Blanki. Dokumente je pronašao još pre nekoliko godina, ali nije znao ko se skriva za imenima Tara i Blanka.
Martu Kos je u svojim istraživanjima delovanja tajne političke policije uočio još 2009. godine, da bi od tada obratio veću pažnju na njen udbaški pedigre. Časopis Demokracija (Demokratija) je prvi razotkrio njenu šifru sa liste udba.net, a novinar Bojan Požar je objavio ime udbaša Stojana Celina koji je bio veza Kosove u Udbi.
U poslednjem poglavlju Omerza, u svetlu novoobjavljenih tajnih dokumenata, detaljno secira laži koje je Marta Kos izrekla na saslušanjima u slovenačkom i evropskom parlamentu u vreme kandidovanja za komesarku Ursule fon der Lajen.
Kosova je tada – prvo u septembru 2024. u slovenačkom parlamentu, a zatim i novembra iste godine i u Evropskom parlamentu – odlučno negirala da je bila saradnica ozloglašene Udbe. O tome ju je u Evropskom parlamentu bez uvijanja upitao i poslanik iz Bugarske Ilhan Kjučjuk. Odgovorila je: "Reč je o mom integritetu i drago mi je što ste postavili ovo pitanje, jer mi pruža priliku da pred svima vama jednom zauvek razjasnimo ovu stvar."
Teškoća tog "razjašnjavanja" je da je Omerza svojom knjigom i materijalnim dokazima – raskrinkao da je komesarka lagala. I kod kuće, i u Briselu.
U ljubljanskom Delu je 9. avgusta 2003. godine čak izjavila: "Budući da sam u principu korektna prema svim ljudima, očekujem od njih da budu dobri prema meni. Budući da svima govorim istinu, ne lažem ih, i od njih očekujem da će mi reći istinu. Čak i ako uzmem u obzir da sam prožeta priličnom dozom naivnosti, što su mi mnogi već otvoreno rekli, našla sam se pred velikom iskušenjem: kome verovati?"
"Kada bih bila Hari Poter, upotrebila bih čarobni štapić i svima onima koji govore istinu dala bih lilihip, a svima koji lažu, zalepila bih usta – da nikada više ne bi mogli da govore. Ne samo laži. Pa neka pozovu u pomoć direktora Dambldora", dodala je.
Igor Omerza se odazvao i na tu neposrećenu pošalicu evropske komesarke: "Dambldor više-manje, ali s obzirom na ono što sam napisao i dokumentovao u ovoj knjizi o Marti Kos i njenim lažima, takvo razmišljanje i zaklinjanje Marte Kos na istinu nasuprot laži, liči na izveštačenu naivnost osmogodišnjeg deteta."
Hoće li sve te laži koštati Martu Kos udobne zavetrine u visokim briselskim krugovima, ili će Evropska komisija, koja se ionako nije proslavila svojom istinoljubivošću (setimo se samo afere Fajzergejt, na primer) – slovenačkoj komesarki ponovo "pogledati kroz prste", biće jasno uskoro.
Jasno je da se Marta Kos tome nada, jer je i na jučerašnjem saslušanju u Evropskom parlamentu odbacila sve optužbe da je 2024. godine lagala u vezi navodne saradnje sa nekadašnjom jugoslovenskom tajnom službom, iako su predsednik i potpredsednica grupe EPP Manfred Veber i Romana Tomc uoči sednice AFET-a saopštili da će od komesarke tražiti detaljna objašnjenja.
Pitanje da li sebe još uvek smatra prikladnom za obavljanje komesarske funkcije postavio joj je letonski evroposlanik Rihards Kols iz krajnje desne grupe Evropskih konzervativaca i reformista (ECR). Zamerio joj je laganje na parlamentarnom saslušanju 2024. godine.
Letonski evroposlanik iz ECR-a i slovenački evroposlanici iz redova Evropske narodne stranke (EPP) Milan Zver, Branko Grims i Matej Tonin su tokom rasprave naglasili da komesarka zbog navodne saradnje sa jugoslovenskom tajnom službom "predstavlja bezbednosni rizik za EU" jer je ranjiva, budući da ti dokumenti mogu biti upotrebljeni protiv nje.
Pozvali su se na činjenicu da se arhivi čuvaju i u državi kandidatu za članstvo u EU – Srbiji, za čiju je integraciju nadležna upravo komesarka Kos.
"Smatram da sam veoma autonomna i kredibilna osoba", odgovorila je Kosova, objašnjavajući da je politika Evropske komisije prema Srbiji "stroga". U Evropskoj komisiji su prethodno, početkom marta, sabili redove i u prvoj reakciji na objavljivanje knjige Igora Omerze stali u odbranu svoje komesarke jer je "prošla sveobuhvatnu i detaljnu bezbednosnu proveru pre nego što se pridružila ekipi Fon der Lajenove".
Evropski poslanik iz redova stranke EPP Branko Grims je saslušanje Kosove prokomentarisao na društvenim mrežama: "Nalazim se na sednici Odbora za spoljnu politiku AFET u Evropskom parlamentu u Briselu, na čijem je dnevnom redu razgovor s komesarkom Martom Kos. Moje pitanje, koje joj upućujem u ovom javnom obliku, glasi: Pravni poredak Evropske unije zahteva da svaki funkcioner izbegne svaku mogućnost sukoba interesa, a ukoliko to nije moguće, da unapred javno objavi upozorenje o svakom njemu poznatom mogućem sukobu interesa. U vašoj nadležnosti je približavanje Srbije Evropskoj uniji. Iz brojnih dokumenata, objavljenih i u knjizi Komesarka Igora Omerze, očigledno je da se u arhivu tajne službe totalitarnog socijalističkog režima nekadašnje (komunističke) Jugoslavije nalaze brojni dokumenti koji nedvosmisleno dokazuju vašu saradnju sa tom službom. Jedini kompletan arhiv nalazi se u Beogradu, u Srbiji. Jeste li prijavili očigledan sukob interesa u vašem slučaju? Ili ste upravo zato na saslušanju uoči vašeg imenovanja očito govorili neistinu (da niste ni na koji način sarađivali sa Udbom), s namerom da grubo kršite pravni poredak Evropske unije i da kao komesarka nadležna za proširenje EU namerno prikrijete vaš očigledni sukob interesa u vezi sa Srbijom zbog arhiva čiji dokumenti nedvosmisleno svedoče o vašoj spornoj prošlosti?"
Evroposlanica Romana Tomc je potkraj jučerašnje sednice naglasila da je "Marta Kos lagala na saslušanju u Evropskom parlamentu. Jasno je da je imala ulogu u jugoslovenskoj tajnoj policijskoj službi. Na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta očekivalo se da će objasniti kako njena prošlost utiče na pristupne pregovore sa Srbijom, kao i šta je do danas učinila kako bi se otvorili arhivi bivše Jugoslavije i kako namerava sa takvim teškim bremenom i dalje da zastupa Evropsku komisiju".
Umesto jasnih odgovora, poslanici su od Marte Kos dobili šturu "garanciju" da je sasvim "prikladna za funkciju koju obavlja".