Beograd je 15. aprila posetio ministar spoljnih poslova Belgije Maksim Prevo, koji se sastao sa šefom srpske diplomatije Markom Đurićem i rekao da vrata EU jesu i ostaju otvorena za Srbiju.
Učtivim diplomatskim izjavama se ipak ne može ušećeriti stvarnost, jer ni od jedne zemlje kandidata za članstvo u EU nije se tražilo ono što se traži od Srbije.
EU učestvuje u izgradnji lažne države na teritoriji Srbije protiv volje naše zemlje, ali ni to nije dovoljno. Maksim Prevo je samo jedan u nizu evropskih činovnika koji su od bombardovanja i razaranja Srbije tražili "normalizaciju odnosa sa svojim susedima", a tu se misli i na Prištinu i na Zagreb.
Kada je reč o Zagrebu, Prevo je upotrebio izraz "deeskalacija tenzija", kao da je Srbija pravila ofanzivne vojne saveze uperene protiv Hrvatske, a ne obrnuto.
Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta rekao je da izjava Prevoa, na žalost, nije ništa novo, te da je to nastavak politike dvostrukih standarda EU prema području bivše Jugoslavije i prema regionu Zapadnog Balkana.
Podsetio je na početak 1990-tih i građanski rat na području bivše Jugoslavije i rekao je da su još tadašnja Evropska zajednica i evropski lideri uvek u pravi plan stavljali jednu veliku neistinu - da je Srbija glavni krivac za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, kao i da su Albanci, muslimani i Hrvati žrtve srpske agresije.
"Oni su vodili neke oslobodilačke, odbrambene ratove i bili su žrtve. To je jedna brutalna neistina. Imali smo instrument takve politike u vidu Haškog tribunala koji je osnovan 1993. godine i do danas najveći broj osuđenih lica jesu upravo srpski komandanti i srpski političari", rekao je Linta u emisiji "Jutro na RT".
"To vam jasno govori da još uvek ne postoji politička volja da EU ima balansiran pristup našem regionu", dodao je.
Kako kaže, EU u svojim zahtevima za evropske integracije Srbije insistira na neprihvatljivim stvarima, kao što je npr. da Srbija normalizuje odnose sa delom vlastite teritorije.
"Vidimo ćutnju i skandaloznu rezoluciju o zaštiti 'istorijske istine i dostojanstva žrtava rata', koju je nedavno doneo parlament u Prištini. Sve ove činjenice pokazuju da se i dalje Srbija posmatra kao krivac, ćuti se na otvorenu rehabilitaciju ustaštva u Hrvatskoj, na otvorene napade iz političkog Sarajeva, ćuti se na lažne narative da su Srbi za sve krivi", primetio je Linta.
Ocenjuje da se stiče utisak da Srbija treba da ćuti, da se dodvorava, da ne reaguje na otvorene napade, na vojni savez (Hrvatska, Albanija, tzv. Kosovo).
"Srbija treba principijelno da odgovara na ove napade, da se bori za istinu, da iznosi činjenice o onome što se zaista dešava i da se aktivno bori za svoje mesto u međunarodnoj zajednici", smatra Linta.