Bivši general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić preminuo je u 84. godini života, u bolnici u Hagu, izjavila je Srni državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Srbije Lidija Pavićević.
Ona je rekla da je tu informaciju dobila od generalovog sina Darka Mladića.
Mladićev sin, Darko, potvrdio je vest o smrti svog oca za RIA Novosti.
"Nažalost, to je istina, on je preminuo", rekao je Darko Mladić agenciji RIA Novosti.
General Mladić se od 2024. godine nalazio u pritvorskoj bolnici u Hagu, gde je poslednjih godinu i po dana bio vezan za krevet, a Mehanizam za krivične sudove u Hagu se oglušio na zahteve da iz humanih razloga bude pušten na lečenje u Srbiju.
Srpski general je pretrpeo je više moždanih udara, a poslednji je doživeo 10. aprila.
Porodica Ratka Mladića godinama je upozoravala da je on neadekvatno lečen u zatvoru u Hagu, a da u nekim situacijama nije ni lečen, te se njegovo zdravstveno stanje pogoršavalo iz godine u godinu. Ni poslednji zahtev da bude pušten u Srbiju za lečenje nije prihvaćen, iako je naša zemlja dala sve garancije.
Više puta je zbog toga bio hospitalizovan i podvrgavan različitim medicinskim i terapijskim zahvatima, uključujući i operativne intervencije na srcu i nozi.
Porodica generala Mladića ponovo je u ponedeljak, 24. avgusta, podnela zahtev za njegovo puštanje iz haške pritvorske bolnice na lečenje u Srbiji zbog veoma teškog zdravstvenog stanja, a nakon izveštaja srpskog lekara koji je prošle sedmice utvrdio propuste na nivou nesavesnog lečenja.
Na osnovu izveštaja srpskog doktora porodica je podnela novi zahtev, a predsednik Haškog mehanizma sudija Gati Santana je naredila da se tamošnji pritvorski i nezavisni lekari izjasne o izveštaju srpskog doktora u roku od 24 časa.
Mladić je rođen 12. marta 1943. godine u selu Božinovići, u opštini Kalinovik, u Kraljevini Jugoslaviji (danas Republika Srpska). On je 1995. godine, pred Haškim tribunalom optužen za ratne zločine tzv. genocid u Srebrenici, a na doživotni zatvor je osuđen 8. juna 2021. godine.
Bio je general komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine. Aprila 1992. godine je vanredno je unapređen u čin general-potpukovnika, a ubrzo je postavljen za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.
Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. godine. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine Srpske Republike u Banjaluci, a na predlog Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. godine. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.
Vojnu akademiju završio je u Beogradu, a službovao je u Makedoniji i Prištini. Komandu u Kninu preuzima 1991, godinu kasnije u Sarajevu.
Bio je i komandant Vojske Republike Srpske od 1992. do 1996. godine.Mladić je 1995. godine, pred Haškim tribunalom, optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja. Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, smenjen je sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za načelnika Generalštaba, pod pritiskom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.
Zvanično, njegova vojna karijera u VRS završava se polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002. kada ukazom predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Mladića." Međutim, general Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice nije penzionisan 28. februara 2001. godine.
Penziju je primao do novembra 2005. godine kada mu je, pod pritiskom zapadnih zemalja i sve učestalijih zahteva Haškog tribunala za izručenjem, ona ukinuta. Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006. godine.
Od kraja 1996. godine Mladić je u bekstvu. Bilo je više pokušaja hapšenja, ali svi su završeni bezuspešno. Viđan je navodno na Romaniji, u Han Pijesku, Beogradu ... Kao moguća skrovišta pominjale su se razne kasarne i vojni objekti. U međuvremenu, mnoge lokacije su identifikovane kao potencijalna skrovišta, a zvanično trag generala Mladića se gubi krajem 2005. Gotovo svi svetski i domaći mediji su 21. februara 2006. objavili vest da je Mladić lociran i uhapšen, pa čak i prebačen u Hag. Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima saopštila je da ta informacija nije tačna. Tokom 2006. godine, organizovanom policijskom racijom razbijena je dugogodišnja Mladićeva mreža jataka, a jedan broj ljudi završio u zatvoru.
Uhapšen je 26. maja 2011. godine u selu Lazarevo kod Zrenjanina, u kući rođaka.
"Svaka čast, našli ste onog koga ste tražili", rekao je Ratko Mladić policajcima u trenutku hapšenja.
"U ime RS obaveštavam vas da je danas tokom jutarnjih sati uhapšen Ratko Mladić, u akciji koju su izvele koordinisano BIA i služba za otkrivanje ratnih zločina", izjavio je Boris Tadić, tadašnji predsednik Srbije.
Tadašnji ministar policije Ivica Dačić rekao je tada da je hapšenje obavljeno bez pomoći stranih službi bezbednosti. Naveo je da je hapšenje haškog begunca Ratka Mladića rezultat strategije koju je usvojio Akcioni tim, u okviru koje su prikupljane sve obaveštajne informacije na jednom mestu.
"Želeo bih da Ratko Mladić dokaže u Haškom tribunalu da nije kriv za optužbe, a sve ostalo je obaveza države da ispuni svoje međunarodne obaveze", rekao je tada Dačić.
Tadašnji predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić negirao je tvrdnje da je vlast u Srbiji znala gde se krije i potvrdio da su Mladića uhapsili pripadnici BIA i da tu nije bilo pripadnika stranih službi.
Nagradu od 10 miliona evra nije dobio niko, jer su Mladića otkrile državne službe.
Uoči odlaska u pritvor u Srbiji imao je četiri želje - jagode, televizor, neku Tolstojevu knjigu i da poseti ćerkin grob.
Pet dana posle hapšenja u Zrenjaninu pojavio se u sudnici Tribunala u Hagu. Kratko je salutirao, odbio da sasluša optužnicu, a potom je zamolio da zbog zdravstvenog stanja sudsko veće bude strpljivo s njim.
"Ja sam general Ratko Mladić. Ja sam se rodio na čisti ponedeljak 1943. godine", istakao je.
Prvostepena presuda doneta je u novembru 2017. a Mladić je udaljen iz sudnice zbog komentarisanja postupka.
"Sudsko veće osuđuje Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora", pročitao je sudija Alfons Ori.
Presuda je izrečena posle duže pauze tokom koje je Mladiću pozlilo.
"Sve je ovo čista laž", izjavio je tada Mladić.