Venecijanska komisija je na zahtev predsednice Skupštine Srbije Ane Brnabić, objavila ekspertsko mišljenje o setu pravosudnih zakona - izmenama Zakona o javnom tužilaštvu, kao i o Visokom savetu tužilaštva, o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv visokotehnološkog kriminala, o sudijama i Zakonu o sedištima i teritorijalnoj nadležnosti sudova i javnih tužilaštava, koje je Narodna skupština usvojila 28. januara. Priznala je relevantnost ciljeva kojima teže vlasti - poboljšanje efikasnosti sudstva i javnog tužilaštva, ali je i dala preporuke šta treba menjati, a koje se najviše odnose na imenovanje sudija i tužilaca odnosno koliko mogu biti na funkciji.
Pravosudni zakoni donose osnivanje Četvrtog osnovnog suda, utvrđuje se da je Odeljenje za visokotehnološki kriminal deo Višeg tužilaštva u Beogradu, a ne posebno tužilaštvo, predviđa se da se za međunarodnu saradnju mora tražiti odobrenje Ministarstva pravde, da o prigovorima na predmete odlučuju tužioci, a ne komisija, kako je sada, kao i da predsednici određenih sudova mogu biti birani ponovo, takođe se smanjuju nadležnosti vrhovnog tužioca Zagorke Dolovac.
Uglješa Mrdić, poslanik SNS-a koji je bio i predlagač zakona, u više navrata je isticao da će ovim izmenama pravosuđe biti efikasnije, kao i da je ovo prvi korak ka, "vraćanju otetog pravosuđa državi i narodu". Deo opozicije je upozoravao da ovi zakon predstavljaju udar na nezavisno sudstvo. Komesarka za proširenje Marta Kos je navela da Srbija, donošenjem zakona, napravila korak unazad na putu ka EU.
Vodila se i polemika o tome da nije bilo javne rasprave o zakonima. Reagovalo je i Tužilaštvo za organizovani kriminal. Visoki savet sudstva (VSS) je saopštio da predlagač nije zatražio mišljenje ovog Saveta o predloženim izmenama, a što je zakonska obaveza i tražio povlačenje iz procedure.
Iz Tužilaštva za organizovani kriminal su upozorili da smanjenje broja tužilaca, što predviđa jedan deo amandmana, može da dovede do paralisanja procesa koji se vode, među kojima su i oni protiv organizovanih kriminalnih grupa Darka Šarića i Radoja Zvicera, predmet "Jovanjica"... Nakon svega toga, Brnabićeva je tražila stav Venecijanske komisije.
Stigao je i odgovor i to na 23 stranice. Komisija, u izveštaju koji je objavljen na sajtu, navodi da promene zakona utiču na raspodelu nadležnosti i obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, proširuju okolnosti u kojima se privremena imenovanja i ponovna imenovanja mogu koristiti i u sudstvu i u tužilaštvu, menjaju režim privremenog raspoređivanja javnih tužilaca i imaju za cilj uvođenje preraspodele određenih osnovnih sudova i tužilaštava u Beogradu.
"Venecijanska komisija smatra da su takve promene, koje su od velikog značaja za društvo, zahtevale smislenu javnu debatu, konsultacije sa zainteresovanim stranama i temeljnu procenu. Komisija sa žaljenjem primećuje da nijedan od ovih elemenata nije bio prisutan u ovom slučaju. Stoga preporučuje da se u budućnosti principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate dosledno i rigorozno primenjuju tokom celog zakonodavnog procesa", navodi se.
Komisija priznaje relevantnost ciljeva kojima teži vlast - poboljšanje efikasnosti sudstva i javnog tužilaštva, kao i poboljšanje koherentnosti relevantnih pravnih okvira. Smatra da je prihvatljivo novo zakonsko rešenje kojim je nadležnost za odlučivanje o privremenim raspoređivanjima, odnosno premeštajima javnih tužilaca, preneta na Visoki savet tužilaštva.
Venecijanska komisija je istakla i nekoliko nedostataka koji "pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme samostalnosti javnog tužilaštva" i dala preporuke - vraćanje na nehijerarhijski sistem za odlučivanje o prigovorima na obavezna uputstva i na odluke o decentralizaciji i supstituciji.
"Nadležnost za odlučivanje o prigovorima na godišnji program rada javnog tužilaštva trebalo bi da ostane u Visokom tužilačkom savetu. Umesto zahtevanja prethodne saglasnosti, zakon treba da precizira uslove pod kojima Vrhovno javno tužilaštvo ima dužnost da obavesti Ministarstvo pravde o međunarodnim sporazumima o saradnji. Privremena imenovanja glavnih javnih tužilaca trebalo bi da budu ograničena na jednu godinu, bez mogućnosti ponovnog imenovanja. Mogućnost ponovnog imenovanja glavnih javnih tužilaca na istu funkciju nakon isteka početnog mandata trebalo bi isključiti", navodi se u izveštaju i dodaje da bi "posebnom odeljenju za sajber kriminal trebalo dati veću strukturnu i operativnu autonomiju", kao i da mandati predsednika sudova ne bi trebalo da budu "obnovljivi" osim u "ograničenim i izuzetnim okolnostima".
Komisija, kako piše, primećuje i pozdravlja posvećenost srpskih vlasti da preduzmu sve neophodne korake na osnovu preporuka, a "javni tužioci čija su upućivanja prekinuta, trebalo bi da budu vraćeni na posao" i treba uvesti mehanizam za njihovu zamenu kroz redovna imenovanja.
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je ranije da mišljenje komisije, koje je stiglo u Skupštinu Srbije pre nego je zvanično objavljeno, pokazuje da su izmene urađene u skladu sa standardima, ali da će možda biti potrebno da se određene norme dodatno pojasne ili razrade.
"Sve te izmene koje su urađene, one jesu u skladu sa standardima, one imaju svoj određeni okvir. Naravno, možda treba dati određene garancije, možda treba neke norme dodatno pojasniti i razraditi, ali kao što je i bilo ovo, najveće pitanje, a to je ko upućuje tužioce u druga tužilaštva, pokazalo se da smo bili u pravu. To treba da radi Visoki savet, jer to jeste standard Venecijanske komisije i Srbija zna te standarde", naveo je ministar.