Dan uoči isteka roka od 34 dana za izbor predsednika tzv. Kosova, u Prištini se rešenje ni ne nazire, a sve su prilike da će Aljbin Kurti nastaviti da vlada lažnom državom u vanrednim okolnostima i uz blokadu svih tzv. institucija. Takva situacija na KiM je već godinu i po dana još od kraja 2024.
Najnoviji Kurtijev manevar od pre par dana bio je da od Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova, dve najveće opozicione stranke, uoči samog isteka roka koji je 25. marta ostavio tzv. ustavni sud, traži imena tri kandidata za predsednika, kao "konkretnu i ujedinjujuću" ponudu za rešavanje tog pitanja.
DPK, po broju poslanika najjača opoziciona stranke odbila je tu ponudu, a predsednik stranke Bedri Hamza nazvao je predlog "manevrom" i ponovio da je pitanje izbora predsednika za DPK "zatvoreno".
Odgovor DSK bio je drugačiji, Ljumir Abdidžiku, predsednik te stranke, predložio je za kandidata Vjosu Osmanu i zatražio garancije Kurtija da će 66 poslanika vladajuće većine glasati za nju, ali, Kurti na taj predlog nije odgovorio.
Dok se čeka bilo kakva reakcija lidera Samoopredeljenja na predlog DSK, iz njegove stranke ponavljaju da su "parlamentarni izbori, treći za manje od godinu i po dana gotovo izvesni".
Nešto ranije, u petak, Kurti se obratio video porukom na Fejsbuku i optužio opozicione partije za blokadu procesa, uz ponavljanje stava da se time ne poštuje volja izražena na izborima i upozorenje na novu blokadu čak i posle novih izbora. Ponovio je i da je opozicionim partijama nudio mesto predsednika parlamenta dok bi funkcija predsednika samoproglašene države pripala, naravno, Samoopredeljenju.
Inače, prema odluci ustavnog suda tzv. Kosova, ako predsednik privremenih institucija ne bude izabran do 28. aprila, skupština se automatski raspušta, a vanredni izbori moraju biti održani u roku od 45 dana.
Funkciju predsednika privremenih prištinskih institucija u ovom trenutku obavlja predsednica skupštine i Kurtijeva zamenica u stranci, Aljbuljena Hadžiju, pošto je mandat Vjosi Osmani istekao 4. aprila, a parlament nije izabrao novog predsednika.
Ranije, na sednici skupštine 5. marta Samoopredeljenje je predložilo dva kandidata - Gljauka Konjufcu i Fatmire Kolčaku, ali glasanje nije održano jer u sali nije bilo dvotrećinske većine, odnosno 80 poslanika koliko je minimum da bi se u izborni proces ušlo.
Odlazeća predsednica, Vjosa Osmani 6. marta je, uoči isteka mandata, potpisala dekret o raspuštanju skupštine, ali ga je Samoopredeljenje osporilo pred ustavnim sudom, koji je presudio da dekret nema pravno dejstvo i dao poslanicima rok do 28. aprila da izaberu predsednika.
Za izbor predsednika privremenih institucija potrebno je u prva dva kruga glasanja dve trećine glasova od 120 poslanika, a 61 glas u trećem krugu, ali je za održavanje sednice neophodan kvorum od najmanje 80 poslanika.
Procene političkih analitičara su da Samoopredeljenje nema nikakvih šansi da i na novim vanrednim izborima dosegne dvotrećinsku većinu koliko je potrebno za izbor novog predsednika. U međuvremenu Kurti će nastaviti da vlada u vanrednim okolnostima.