Evropska unija je obustavila sva finansiranja Srbije zbog politike u pravosudnom sistemu, izjavila je evropska komesarka za proširenje EU Marta Kos.
"Srbija je danas veoma polarizovana. Kandidat je za članstvo u Evropskoj uniji više od 10 godina. Nažalost, videli smo da nazaduje, posebno kada su u pitanju vrednosti o kojima sam govorila ranije – zakoni, demokratija, sloboda govora i, posebno, sloboda medija. Postoji budućnost za Srbiju u Evropskoj uniji, ali kurs mora da se vrati ili da se snažnije izrazi u delovanju političara", poručila je evropska komesarka.
Jedan od problema je, kako kaže, i geopolitička orijentacija zemlje.
"Imamo pravilo da zemlja, koja želi da postane članice EU, mora stoprocentno da se usaglasi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. To znači – ne možete sedeti na dve stolice. Srbija će u jednom trenutku morati da odluči šta je najvažnije za dalji razvitak", izjavila je Kos.
Spomenula je i unutrašnje probleme i nezadovoljstvo u zemlji, podvukla je da EU želi da pomogne, ali da Srbija mora da se pokrene.
"U ovom trenutku smo obustavili sve isplate (Srbiji) u okviru plana razvoja, jer ponovo konstatujemo nazadovanje u pravosudnom sistemu. Dok to ne bude ispravljeno, zemlja neće moći da dobija finansijsku podršku EU", rekla je ona na konferenciji u Frajburgu.
Evropska komisija razmatrala je prekidanje finansijske pomoći Srbiji kao zemlji-kandidatu zbog navodnog nazadovanja u demokratskim procesima, izjavila je ranije komesarka EU za proširenje.
Marta Kos je već najavila moguće zamrzavanje sredstava iz takozvanog "Plana rasta" zbog pravosudnih reformi, a najavljeno je da će konačna odluka biti doneta nakon što Venecijanska komisija saopšti svoje mišljenje o takozvanim "Mrdićevim zakonima".
Kos je, navodno, ocenila da usvajanjem i sprovođenjem tih zakona Srbija nazaduje na EU putu i tražila je da se njihova primena zakonski obustavi.
Venecijanska komisija je odgovorila na zahtev Srbije da iznese stav o setu pravosudnih zakona i to na 23 stranice. Komisija, u izveštaju koji je objavljen na sajtu, navodi da promene zakona utiču na raspodelu nadležnosti i obim hijerarhijske kontrole unutar javnog tužilaštva, proširuju okolnosti u kojima se privremena imenovanja i ponovna imenovanja mogu koristiti i u sudstvu i u tužilaštvu, menjaju režim privremenog raspoređivanja javnih tužilaca i imaju za cilj uvođenje preraspodele određenih osnovnih sudova i tužilaštava u Beogradu.
"Venecijanska komisija smatra da su takve promene, koje su od velikog značaja za društvo, zahtevale smislenu javnu debatu, konsultacije sa zainteresovanim stranama i temeljnu procenu. Komisija sa žaljenjem primećuje da nijedan od ovih elemenata nije bio prisutan u ovom slučaju. Stoga preporučuje da se u budućnosti principi transparentnosti, inkluzivnosti i demokratske debate dosledno i rigorozno primenjuju tokom celog zakonodavnog procesa", navodi se.