Danas se navršava tri godine od kada je trinaestogodišnji K. K. u OŠ "Vladislav Ribnikar" ubio deset osoba – devetoro dece i čuvara škole. Ranio je nekoliko učenika i nastavnicu istorije.
U masovnom ubistvu koje je trinaestogodišnjak počinio 3. maja 2023. godine u 8.41 ubijeni su: Mara Anđelković, Bojana Asović, Angelina Aćimović, Ana Božović, Adriana Dukić, Ema Kobiljski, Katarina Martinović, Sofija Negić, Andrija Čikić i Dragan Vlahović.
U sećanje na stradale 3. i 4. maj obeležavaju se kao Dani sećanja na žrtve masovnih ubistava u "Ribnikaru", kao i selima Malo Orašje i Dubona gde je dan kasnije Uroš Blažić naoružan jurišnom puškom ubio je devetoro ljudi, a ranio trinaest.
U ovom masovnom ubistvu stradali su Nikola Milić, Aleksandar Milovanović, Lazar Milovanović, Marko Mitrović, Nemanja Stevanović, Petar Mitrović, Kristina Panić, Milan Panić i Dalibor Todorović.
Roditelji stradale dece, njihovi prijatelji, ali i ostali građani odaju poštu stradalima u masovnom ubistvu.
Porodice ubijenih su prve paljenjem sveća, ostavljanjem venaca i cveća i upisivanjem u Knjigu sećanja odale poštu stradalima.
Otac nastradale Angeline, Anđelko Aćimović kaže za RTS da porodica kroz Fondaciju "Angelina" nastavlja njen put dobročinstva i rada sa decom, kako bi sećanje na nju očuvalo.
Istakao je da niko nije bio spreman na ovu tragediju - ni društvo ni institucije, te da je potrebna ozbiljna analiza uzroka, kao i strategija zaštite dece od digitalnog trovanja i nasilja.
On ističe i da je neophodno menjati Porodični zakon, jer je, kako kaže, poremećen sistem vrednosti i autoriteta.
"Nama su deca kao carevi zaštićeni i još uvek i još više hoćemo da ih zaštitimo, a to je sve protiv interesa dece. Vi morate dete kada je baš malo do tri godine maziti, davati mu svu ljubav, a kasnije morate mu polako uvoditi određena ograničenja. Kada dođe u školu, to se zna – ti si vojnik u školi i moraš poštovati nastavnika i roditelje. Mora da bude jedna hijerarhija u kojoj je autoritet škole na prvom mestu, zatim autoritet roditelja, a tek na trećem mestu dete. I sve to u interesu deteta", naglasio je Aćimović.
Komemorativni programi i pomeni u Beogradu
Treća godišnjica masovnog ubistva obeležava se komemorativnim programima ispred škole "Vladislav Ribnikar" i u parku Tašmajdan. Deo Ulice kralja Milutina danas je "Prostor tišine", navela je škola na svom sajtu. Kod broja 10, građani od 8.40 do 20.00 mogu da odaju počast ubijenima.
U prostoru Malog Tašmajdana, od 12.00 do 17.00, pod nazivom "Trag beskraja", organizuju se likovne radionice.
Na Velikom Tašmajdanu, u krugu oko spomenika Desanki Maksimović, od 8.40 do 20.00 nalaziće se "Prostor sećanja" - programski i umetnički sadržaj posvećen ubijenim učenicima i čuvaru škole. U tom prostoru će u 17.30 biti održan završni program komemorativnog dana.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pozvalo je medije da danas i sutra na minut zatamne ekrane u znak sećanja na žrtve zločina u "Ribnikaru", i u selima Malo Orašje i Dubona kod Mladenovca.
U osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 4. do 8. maja obeležava se Nedelja sećanja i zajedništva.
Presude roditeljima dečaka
Pred Višim sudom u Beogradu u toku je novo suđenje roditeljima K. K, nakon što je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo prvostepenu presudu kojom su roditelji dečaka K. K. Vladimir i Miljana Kecmanović osuđeni na višegodišnje kazne zatvora.
Prvostepena presuda izrečena je u Višem sudu u Beogradu, krajem decembra 2024. godine. Vladimir Kecmanović osuđen je tada na 14,5 godina zatvora, Miljana Kecmanović na tri godine, a instruktor iz streljane na 15 meseci zatvora zbog lažnog svedočenja.
Pored krivičnog procesa, presude su donete i u pet parničnih postupaka protiv Kecmanovića, koje su poslate u Apelacioni sud.
Maloletni K. K. je krivično neodgovoran, jer u trenutku zločina nije navršio 14 godina.
Orolicki: Velika trauma za sve, biće potrebne godine da povratimo poverenje i sigurnost
Psiholog Ivana Orolicki i direktorka Osnovne škole "Svetozar Marković" kaže za RTS da je tragedija u školi "Vladislav Ribnikar" bila veliki udarac za čitavo društvo.
"To je bio jedan veliki udarac za škole, za društvo u celini i važno je prosto da tim sećanjem nekako zajedno kroz to prođemo kao društvo. Zato je važno dati nekakav okvir svemu tome", dodala je Orolicki.
Na pitanje kakve je to posledice ostavilo po društvo, Orolicki ističe da su narasli strahovi i jedno opšte nepoverenje.
"I ne mogu da kažem da je sada bitno drugačije nakon tri godine. Prosto, tome su doprinele neke dodatne krize i sve što se dešava i u svetu i kod nas. Tako da, mislim da su to strahovi i nepoverenje. To je pred nas kao sistem i kao sistem obrazovanja postavilo neke zadatke – da vidimo sada kako sa tim, kako iz toga da izađemo", objašnjava Orolicki.
Ističe da je ova tragedija ostavila posledice i na decu, ali i na roditelje.
"Sa jedne strane, kada gledate decu, narušilo se sve to što je sigurnost i škola koja je predstavljala drugu kuću i mesto gde su oni sigurni, među drugarima. Prosto, ne može se zamisliti veći traumatski događaj i veća trauma od toga", dodaje Orolicki.
Ističe i da deca ipak lakše prođu kroz sve to.
"A roditelji i odrasli zapravo su pred zadatkom kako sa tim i šta sa decom. Tako da, u tom smislu su možda oni i više traumatizovani", napominje Orolicki.
"Teško reći ko je tu najviše traumatizovan, ali svakako je da se sve nekako promenilo od tog događaja, pre svega u pravcu strahova i nepoverenja da su neke stvari koje su se podrazumevale – da je škola sigurna, da su drugari i deca među sobom sigurna – ta slika se poremetila i biće potrebne godine da se tu neke stvari promene", poručuje Orolicki.