Pomoćnik direktora za privredu i finansije Instituta "Vinča" Milan Ljušić je povodom medijskih napada iz regiona zbog saradnje sa ruskim "Rosatomom" za "Jutro na RT" naglasio da se Institut isključivo bavi razvojem nuklearne tehnologije u mirnodopske svrhe, a da saradnja sa ruskim gigantom postoji dugi niz godina.
Ljušić je pojasnio da razvoj nuklearne tehnologije u Institutu ide u dva pravca – jedan je oblast energetike, a drugi razvoj radiofarmacije.
Ljušić je istakao da su pregovori sa "Rosatomom" prošle godine značajno intenzivirani. On je posebno istakao da je reč o kompaniji od izuzetnog svetskog značaja i veličine, te da partnerstvo sa takvim gigantom direktno doprinosi poslovnom i tehnološkom razvoju Instituta "Vinča".
"Predstavnici Instituta 'Vinča' su prošle godine učestvovali na 'Nuklearnoj nedelji' u Moskvi, gde su započeti pregovori o potpisivanju komercijalnog ugovora sa kompanijom 'Rosatom' za nabavku zatvorenih izvora zračenja koji se koriste u industrijskoj radiografiji", naveo je Ljušić.
On je dodao da je reč o iridijumu i selenu, koji su ključni za ispitivanje unutrašnjosti objekata u naftnoj i avio-industriji, kao i u kotlogradnji, gde je neophodno precizno proveriti kvalitet varova i spojeva.
Ljušić je objasnio da se ugovor koji je zaključen sa "Rosatomom" pre mesec dana, a čija je prva isporuka realizovana pre svega sedam dana, odnosi isključivo na industrijske izvore.
Naglasio je da Institut "Vinča" snabdeva desetak korisnika zatvorenim izvorima zračenja koji se iz Rusije uvoze oko tri puta godišnje.
"Ne vidim ništa problematično u ovome, s obzirom na to da količinu izotopa koju naša zemlja uveze na godišnjem nivou, jedna Nemačka uveze za samo nedelju dana", istakao je Ljušić.
Takođe, naveo je da su novim dogovorom sa ruskim partnerom potpuno eliminisani posrednici, čime je obezbeđena znatno povoljnija nabavka. Na taj način je omogućeno krajnjim korisnicima u Srbiji da neophodne izvore nabavljaju po nižim cenama.
Cilj Instituta "Vinča", kao jedine institucije koja se bavi proizvodnjom radiofarmaceutika u Srbiji, jeste da kroz saradnju sa gigantima poput "Rosatoma" doprinese uvođenju novih tehnologija u lečenju najtežih oboljenja.
"Već su zakazani sastanci sa predstavnicima kompanije "Izotop" povodom uvođenja inovativnih metoda, kao što je primena aktinijuma, s obzirom na to da Rusija proizvodi čak 50 odsto svetskih zaliha ovog izotopa koji se koristi u radiofarmaciji", napominje Ljušić.
Govoreći o strateškim planovima i primarnim projektima Instituta, Ljušić je najavio da je u oblasti nuklearne medicine u planu otvaranje teranostičkog centra u kome će se sprovoditi specifična klinička istraživanja.
"Kada je reč o energetici, planiramo otvaranje nove laboratorije koja će se baviti alternativnim izvorima energije. Srbija će i na tom polju biti jedinstvena u regionu, jer ćemo se posebno istaći u proizvodnji zelenog vodonika", zaključio je Ljušić.
On dodaje da je, pored krajnjeg proizvoda bilo u oblasti radiofarmacije ili energetike, za nas jako bitno da se donesu i nove tehnologije, nove načine u proizvodnji, nova ispitivanja, nove lekove, nešto što u perspektivi možete i sami da proizvodite i da zajedno sa stranim partnerima radite na njihovom razvoju.
"Mi u okviru Instituta Vinča imamo dve ozbiljne laboratorije, jedna se bavi proizvodnjom farmaceutika, dok se druga ozbiljno bavi energetikom", navodi Ljušić.
Ističe da domaći stručnjaci već aktivno sarađuju sa vodećim svetskim kompanijama, te da je prioritet Instituta da se kroz te odnose u Srbiju donose novo znanje i napredni proizvodi koji će unaprediti domaću nauku i privredu.
Nuklearna elektrana u Srbiji
Govoreći o izgradnji nuklearne elektrane u Srbiji, Ljušić je ocenio da bi to, pored izuzetno visoke cene i velikog fiskalnog opterećenja za državu, ipak bila dobra investicija za Srbiju.
On ocenjuje da bi izgradnja ovakvog postrojenja bila pre svega veoma korisna za naš energetski sektor, kao i da bi se dugoročno pokazala kao veoma potrebna i dugoročno isplativa investicija.
Prema njegovim rečima, reč je o poduhvatu koji bi za Srbiju, nakon izgradnje hidroelektrane "Đerdap", bio prvi projekat takvih razmera.
On napominje da je prethodno neophodno obezbediti adekvatnu lokaciju i prostor koji zadovoljava sve bezbednosne i tehničke parametre.
"Oni koji donose odluke o tome gde će se graditi nuklearna elektrana i ko će biti strateški partner, sigurno vode računa i o načinu finansiranja. Jedno takvo postrojenje može da košta između 10 i 15 milijardi evra, i ta visoka cena će svakako biti jedan od presudnih faktora pri izboru partnera", objašnjava Ljušić.
Napomenuo je da nuklearna elektrana počinje da donosi prinos tek nakon deset godina rada. Prema njegovoj oceni, od početka gradnje do puštanja u pogon treba da prođe između 11 i 12 godina, posebno ako bi partner bila iskusna kompanija poput "Rosatoma", koja iza sebe već ima niz uspešnih međunarodnih projekata.
"Kod ovako velikih i skupih poduhvata rokovi su ključni. Svako kašnjenje dovodi do neplaniranih troškova koji mogu izazvati ozbiljne probleme za budžet jedne male države kao što je Srbija", upozorava Ljušić.
Ipak, uprkos svim izazovima, Ljušić ocenjuje da bi izgradnja nuklearne elektrane bila veoma potrebna i izuzetno korisna za naš energetski sektor.