U većini objekata Apoteke Beograd već danima nema interneta, zbog čega nije moguće izdavanje lekova na recept.
Zaposleni navode da su im "vezane ruke", jer bez interneta ne mogu da pristupe sistemu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), pa apoteke trenutno funkcionišu kao obične prodavnice u kojima se lekovi mogu kupiti isključivo za gotovinu.
Prema rečima Miline Marić, specijaliste farmakoekonomije i upravnice jedne od apoteka, svi objekti u sistemu nemaju internet od 30. aprila, što im onemogućava svakodnevni rad.
"Ne izdajemo lekove na recept, jer ne možemo da pristupimo portalu RFZO-a. To je najnoviji i možda najveći problem u ovom trenutku. Svim apotekama je isključen internet i naše kase bukvalno rade kao kase u trgovinama. Koliko smo upućeni, nadležni to pokušavaju da reše, a cifra za ove troškove nije toliko velika da ne bi mogla da se reši", navodi Marić za portal "Biznis.rs".
Ističe da je prekid u radu sistema veliki udarac za sve apoteke u lancu, a posebno za velike objekte poput apoteke "Bogdan Vujošević" na Novom Beogradu, koja ima ključnu ulogu u snabdevanju najmlađih pacijenata.
Kako objašnjava, ova apoteka svakodnevno priprema terapije za potrebe Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj i Instituta za majku i dete, ali i drugih zdravstvenih ustanova. Reč je, pre svega, o magistralnoj izradi lekova – sirupa, kapsula i drugih preparata koji se ne mogu nabaviti kao gotovi proizvodi, već se prave individualno, u skladu sa potrebama pacijenata, najčešće dece sa teškim i specifičnim oboljenjima.
"To su terapije koje ne mogu da se kupe, već moraju da se izrađuju za svakog pacijenta posebno. Upravo zato je rad ovakvih apoteka od presudnog značaja", naglašava ona i dodaje da je dodatni problem što apoteke nemaju dovoljno materijala i resursa ni za magistralnu proizvodnju jer snabdevanje praktično ne postoji još od septembra 2025. godine.
Ukazala je da uprkos razgovorima sa Ministarstvom zdravlja i odluci da se obezbedi minimum kapaciteta kroz nekoliko apoteka i laboratorija, konkretna pomoć još nije stigla. U međuvremenu, nestašice osnovnih supstanci dodatno otežavaju rad – pojedini lekovi, poput atropina, više nisu dostupni ni za magistralnu izradu.
Podsetimo, odbornici Skupštine grada Beograda u decembru prošle godine usvojili su informaciju o pokretanju postupka koncesije Apotekarske ustanove Beograd. Iako je većina zaposlenih ovo videla kao uvod u privatizaciju na mala vrata, od gradskih čelnika moglo se čuti da apoteke neće biti privatizovane i da grad kroz model koncesije traži partnera kako bi se pronašlo održivo rešenje za opstanak gradske apotekarske mreže.
Milina Marić ističe da je na poslednjem kolegijumu 22. aprila rečeno da koncesioni akt nije izrađen i da postupak nije pokrenut, ali da se od koncesije nije odustalo.
Nezvanično, među zaposlenima se spekuliše da bi budući koncesionar mogao da zadrži oko 40 apoteka, dok bi ostali objekti bili zatvoreni ili prenamenjeni. Od nekadašnjih 106 apoteka danas ih radi oko 40, a broj se svakodnevno smanjuje jer se na pojedinim lokacijama objekti privremeno zatvaraju zbog tehničkih problema i nedostatka kadra.
Zaposlenima se, navodi Marić, duguje dvanaest i po plata, dok tačan iznos obaveza prema dobavljačima nije poznat. U međuvremenu je broj zaposlenih drastično smanjen – sa oko 800 radnika na oko 340. Ukupan iznos blokade računa Apoteke Beograd premašio je 500 miliona dinara. Prema podacima Narodne banke Srbije, trenutni dug iznosi 516.037.597 dinara.