Poruka premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija da prihvata evropski plan za Kosovo i Metohiju, zasnovan na Šolc-Makronovom predlogu, pokušaj je "prebacivanja loptice" u dvorište Beograda i skretanje kursa sa ključnog pitanja, a to je formiranje Zajednice srpskih opština.
Ovako sagovornici "Novosti" tumače poslednji politički manevar Kurtija, posle sastanka sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Miroslavom Lajčakom, koji je u ponedeljak izjavio da "prihvata predlog EU za normalizaciju odnosa sa Srbijom", da ga smatra dobrom osnovom za dalju diskusiju i solidnom platformom za napredovanje, ali i da će određena pitanja o međunarodnim garancijama, mehanizmima implementacije i vremenskom redosledu biti razmotrena uskoro tokom pregovora u Briselu.
Ovaj prividni obrt i pokušaj da preuzme ulogu "dobrog momka" došao je nepune tri nedelje nakon što je Kurti odbio francusko-nemački plan i samo dva sata nakon što je uoči dolaska Lajčaka ponovo odbio da formira ZSO i tražio da ga Zapad oko toga ne pritiska.
Kako prenose "Novosti", iako su zapadni zvaničnici brže-bolje pozdravili Kurtijev potez, da premijer tzv. Kosova zapravo nije prihvatio ništa što bi suštinski išlo u pravcu ZSO i otkočilo dijalog, indirektno su potvrdili i očigledno pažljivo birani izrazi o ishodu sastanka sa Lajčakom.
Tako je sam Lajčak naveo da mu je drago što je "'Kosovo', u principu, prihvatilo predlog EU". Formulacija "u principu" našla se i u izjavi američkog ambasadora u Prištini Džefrija Hovenijera, koji je takođe pozdravio odluku Prištine kada je reč o planu EU.
S druge strane, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, koji je ranije oštro govorio da će "ZSO biti formirana sa ili bez Kurtija", sada je poručio da Vašington smatra da krajnji cilj pregovora pod okriljem EU treba da bude - međusobno priznavanje.
Na to je oštro uzvratio predsednik Aleksandar Vučić, koji je Eskobaru otvoreno poručio da "priznanje može samo da sanja".
Bivši diplomata Zoran Milivojević ukazuje za "Novosti" da u ovom trenutku uopšte nije tema evropski plan i da li ga Kurti prihvata ili ne, već je tema - ZSO, njena implementacija i puna primena Briselskog sporazuma:
"Kurti je u 'makazicama' i on pokušava da amortizuje pritiske u vezi sa formiranjem Zajednice. Pritisci, s jedne strane, stižu iznutra, jer se našao na meti kritika da je narušio odnose sa SAD. S druge strane, tu je Zapad, pre svih Vašington, koji je bio najdirektniji u zahtevima da se formira ZSO, i to kao pitanje koje će prethoditi evropskom planu. Amerikanci su uložili veliki diplomatski napor i kredibilitet insistirajući na ZSO. Kurtijeva izjava, onako kako je sročena, može se tumačiti i da on prihvata i stav nekih u Evropi, na čelu sa Londonom i Berlinom, da ZSO može da ide u paketu sa EU predlogom", ocenjuje Milivojević.
I Beograd je bio jasan: ZSO je na stolu i tek kada se to reši, nastavak pregovora dolazi na dnevni red. O evropskom planu se može razgovarati, ali nema govora o priznavanju kosovske državnosti i članstvu Prištine u Ujedinjenim nacijama.
Takođe, Kurti je iznošenjem šest uslova za formiranje ZSO jasno potvrdio da je protiv njenog osnivanja. Jer, na njegovoj listi, osim promene imena i insistiranja da bude u skladu sa ustavom i zakonima tzv. Kosova, jeste zahtev da Zajednica bude implementirana tek posle "međusobnog priznavanja".
Povodom mogućeg skorog sastanka Vučića i Kurtija u Briselu, koji najavljuje Lajčak, Milivojević kaže da do njega uvek može da dođe, da Srbija nikad nije odbijala dijalog. Dodaje, međutim, da on neće doneti nikakav rezultat ako Kurti ne promeni stav oko ZSO ili ako Amerikanci ne isposluju da se o tome razgovara i to na bazi izvornog Briselskog sporazuma iz 2013. i sporazuma o principima iz 2015, gde je Zajednica jasno i detaljno definisana.
"Lajčaka treba razumeti, on je već tri godine u ulozi posrednika u dijalogu i nema nikakav rezultat. Zapad ima interes da se 'Kosovo' rešava u okviru Zapada, uz posredovanje EU, gde mogu da kontrolišu taj proces. Ako EU nije u stanju da dovede do nekog rešenja, onda zna se ko je nadležan, a to je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti", navodi Milivojević.