"Mi imamo danas u Srbiji predsednika države koji izvanredno zastupa srpske nacionalne interese. Premijera Dačića isto tako. Vučića, isto tako. I sve druge. I tvrdim da su izvanredni srpski lideri i ja im čestitam na tome"!
Ovako je dr Sulejman Ugljanin, predsednik Stranke demokratske akcije iz Novog Pazara, svojevremeno, dok je bio ministar u Vladi Srbije, bez ironije govorio o tada aktuelnim – predsedniku države, premijeru i potpredsedniku srpske Vlade.
Samo nekoliko godina kasnije, pošto ga Vučić nije primio u novu Vladu, Ugljanin je promenio priču za 180 stepeni: "Ne vidim ni jednog pametnog i normalnog Srbina a kamoli Bošnjaka koji će podržati Vučića. Četnika podržati posle svih zločina je ludost!"
U novembru 2018. godine, koji dan posle izbora za Bošnjačko nacionalno vijeće na kojima je odneo pobedu, Ugljanin je ranije izrečenu izjavu o "Vučiću kao četniku" dopunio ocenom da je Sandžak okupirana zemlja od 1912. godine" i da status Sanddžaka "nije rešen".
"Zadovoljan sam što ćemo sa više političkih opcija deliti odgovornost i što ćemo zajedno pobediti tu neman, fašističku tvorevinu državu Srbiju, koja želi da legalizuje genocid i zločine kao sredstvo osvajanja teritorija i rešavanja političkih pitanja", rekao je Ugljanin na skupu svojih pristalica u Novom Pazaru, praćen pokličima "Živela sandžačka republika", "Suljo, mi te volimo", "Vučiću pederu"...
Drugom prilikom Ugljanin je govorio o "voljenoj Srbiji", priznavši da se "zalaže za voljenu, a ne za Veliku Srbiju", i da "voljena Srbija" za njega znači da "imamo vladavinu zakona i da se ljudi osjećaju svoji na svome".
Juče je predsednik Stranke demokratske akcije Sandžaka Sulejman Ugljanin uputio pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i predstavnicima međunarodne zajednice. Zahteva status za pripadnike bošnjačke nacionalne manjine u Srbiji po modelu koji je predviđen za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu i Metohiji.
Ugljanin je u pismu ponovio proteklih godina i decenija više puta iznet stav da SDA, "kao predstavnik Bošnjaka u Srbiji, nije zadovoljna položajem i tretmanom te manjine u Srbiji".
"Tražimo da u nastavku dijaloga i implementaciji sporazuma obezbedite jednaka prava Bošnjacima u Srbiji po modelu koji se traži za srpsku zajednicu na Kosovu", naveo je Ugljanin u pismu Vučiću.
Što se tiče francusko-nemačkog predloga za rešavanje kosovske krize, Ugljanin je ocenio da bi "posledice sa kojima bi se Srbija mogla suočiti zbog odbijanja ovog sporazuma, a koje smo od vas mogli čuti, poput prekida pregovora o članstvu Srbije u EU, prekid i povlačenje investicija, te ukidanje vizne liberalizacije za Bošnjake bile ogromne i da one sa sobom nose neizvesnost i nestabilnost".
U maniru "iskusnog boksera", kako vole da kažu jedni, a stomatolog dr Sulejman Ugljanin bio je krajem šezdesetih godina prošlog veka aktivni bokser u Kosovskoj Mitrovici, ili u maniru boksera u nokdaunu, uvereni su drugi, tek Sulejman Ugljanin se skoro 35 godina drži u političkom ringu Srbije.
Da je za to vreme umeo da isprovocira – jeste, da je umeo da potpali vatru i krizu – jeste. Da je umeo da bude kooperativan – jeste i to. Da su njegove izjave sevale Srbijom i Sandžakom kao krošei i direkti – jesu. Jedino što je, čini se, za to vreme bio sasvim zaludan posao, jeste – tražiti konzistentnost u njegovim izjavama.
Toga u onome što je Ugljanin pričao za ovih 35 godina – jednostavno nema. Ili – ima! Samo je za utvrđivanje nekog dubljeg smisla potrebna viša filozofija ili viša matematika.
Vaskrsavao mnogo puta
I još je izvesno, svedoka je mnogo – Ugljanin je ustajao u ringu mnogo, mnogo puta kada bi oni koji ga ne poznaju taman pomislili – gotov je! Bezbroj puta, vraćao se iz čistih nokauta, kad je bio sasvim otpisan, o nokdaunima i da ne pričamo.
Za sve ove godine uspostavio je, zaključak je sasvim lako izvesti, i još jedno pravilo – jedno je pričao u ulozi ministra, drugo, sasvim suprotno kad bi bivao izopšten iz izvršne vlasti.
Neki, koji pamte malo duže od orlova, sećaju se dobro njegovog meteorskog uspona i prodora na političku scenu Srbije, jedne izjave s početka 90-ih godina prošlog veka i ultimatuma tadašnjoj JNA da se hitno povuče iz Sandžaka, sa Peštera, inače će "mrtvi vojnici u kovčezima biti slati niz Rašku i niz Ibar".
Ugljanin obrnuo ploču
Tako je, pomalo zaboravljeni Ugljanin, a ni jedne njegove političke bombe nije bilo mesecima unazad, iznenada je "nikao" pre koji dan, i to u Prištini gde se zajedno sa poslanicima bošnjačke i albanske manjinske grupe u Skupštini Srbije, Enisom Imamovićem i Selmom Kučević iz SDA i Šaipom Kamberijem iz Partije za demokratsko delovanje, sastao sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.
Na sastanku su rekli da su nezadovoljni položajem Bošnjaka u Srbiji i tražili reciprocitet prava sa Srbima na Kosovu i Metohiji, saopšteno je iz vlade privremenih prištinskih institucija.
A pre samo sedam – osam godina, dok je bio ministar u Vladi Srbije, Ugljanin je bio pri stavu da je "SDA u značajnoj meri ostvarila svoj strateški cilj, jer su Bošnjaci integrisani u državne institucije uzimanjem učešća u proevropskoj, demokratskoj vladi Srbije".
U međuvremenu, septembra 2021. godine Ugljanin je poručio da sandžački Bošnjaci poštuju "srpski narod, njihov nacionalni identitet i njihovo pravo na himnu i simbole, ali nametanje srpske nacionalne himne deci bošnjačke nacionalnosti je najgrublji vid pokušaja asimilacije u cilju promene identiteta".
"Po svojoj sadržini, ova državna himna, odnosno himna srpskog naroda, predstavlja manifest velikosrpske militantne politike, koja isključuje sve druge narode i koja je direktan inspirator zločina genocida nad Bošnjacima u BiH i delimično u Sandžaku", rekao je tada Ugljanin.
Iste te godine, jula meseca, Stranka demokratske akcije Sandžaka Sulejmana Ugljanina saopštila je da se neće odazvati pozivu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na konsultacije o kandidatu za predsednika vlade, navodeći kao razlog "zločin u Srebrenici 1995. godine".
"Srpska država Srbije"
Novembra 2018. godine, Ugljanin je u srpsku političku terminologiju uneo novi termin "srpska država Srbija".
Par dana kasnije, kad su ga pitali šta je pod mislio pod terminom "fašistička tvorevina, a zove se srpska država Srbija", Ugljanin je imao spreman odogovor. U svom stilu:
"Pod tim pojmom podrazumijevamo paralelne strukture sudstva, tužilaštva, policije, vojske, i drugih službi bezbjednosti u Republici Srbiji koje su od 1990. godine do danas odgovorne za zločine genocida i sve druge zločine tokom teritorijalnih osvajanja na prostoru bivše SFRJ", rekao je Ugljanin.
On je tada izneo i svoj politički cilj da "ta neman, ta fašistička tvorevina nestane putem lustracije iz ove naše, da kažem, demokratske republike Srbije".
Ugljanin je ministar u Vladi Srbije bio od 2008. do 2014 godine. Istina, bez portfelja, ali je u njegovoj nadležnosti tada bila važna Kancelarija za održivi razvoj nedovoljno razvijenih područja. Posle godinu dana u ministarskoj fotelji rekao je da mu je u Beogradu "izvanredno" i da "već ima dobre rezultate".
Još godinu kasnije, 2010, Ugljanin je tadašnjem predsedniku Srbije Borisu Tadiću dodelio zlatnu plaketu "za izuzetan doprinos u ostvarivanju, zaštiti i unapređenju individualnih i kolektivnih prava Bošnjaka u Srbiji".
Te godine ili godinu kasnije, Ugljanin je za svoj Sandžak rekao da je to "izrazito multinacionalna i multiverska sredina koja nema nikakvih loših uspomena iz prošlosti, niti ima ratnih neprijateljstava i sukoba".
I, tako je bilo do 2014. godine kada nije uspeo da uđe u Vučićevu Vladu. Priča o "dobrom radu" i uspesima odmah je zaboravljena. U međuvremenu je i predsednika Tadića kome je nedavno uručio zlatnu plaketu optužio da je uz Miloševića kriv za dosta zla nanetog Bošnjacima u Sandžaku.
"Oni su uživali slušajući to kako neko maltretira Bošnjake i kako se ja žalim. Monstruozna stvar. Nenormalni ljudi. Prema tome od takve Vlade se ne može očekivati ništa. Autonomija Sandžaka, izgradnja specijalnih stabilnih institucija, da se zlo spriječi u korjenu, to je minimum za vaš i naš opstanak ovde. Bez toga života nema“, rekao je Ugljanin par godina posle napuštanja Vlade.
"Lijepa zemlja" i "zla država"
Svoje ministrovanje opisao je rečima kako je "upoznao tu lijepu zemlju, plodnu zemlju koja se zove Srbija", ali je "upoznao i najviše zlo monstruozno na svijetu, koje se zove država Srbija".
U ovoj izjavi, oni koji vladaju Srbijom, njegovi dojučerašnji kolege, već su od Sulejmana dobili epitet – banditi.
Iz nešto kasnijih dana poznata je i njegova izjava da Ana Brnabić nije bošnjački premijer i da Aleksandar Vulin i Ivica Dačić nisu ministri koji predstavljaju bošnjački narod.
Koliko je Ugljanin brzo zaboravio "izvanredne" dane u Beogradu govori i njegova izjava nepunu godinu dana pošto je prestao da bude ministar u Vladi Srbije.
Naime, jula 2015. godine Ugljanin je izjavio da će "ukoliko Skupština Srbije ne usvoji Rezoluciju o osudi genocida u Srebrenici svako dete rođeno u Srbiji biti saučesnik u tom zločinu".
Rezoluciju je tada povodom 25 godina osnivanja SDA Sandžaka predložio njegov poslanički klub.
"Oni koje je birao narod odgovorni su danas da usvoje rezoluciju kojom će skinuti odgovornost sa svih budućih generacija u čije ime je učinjen genocid. Ako se to ne učini, onda će svako dete samim rođenjem u Srbiji biti saučesnik u genocidu nad Bošnjacima", rekao je tada bivši ministar u Vladi Srbije.
Pre nego što je postao ministar, Ugljanin je 1990. godine osnovao Stranku demokratske akcije Sandžaka. Od 1993. do 1996. godine bio je u inostranstvu, najviše u Turskoj, jer je u Srbiji za njim bila raspisana poternica. Izveštači iz Novog Pazara ranih 90- godina još se sećaju Ugljaninovih eksplozivnih konferencija za novinare u jednom maloj kancelarijici u Prvomajskoj ulici u Novom Pazaru. I trijumfalnog povratka iz Istanbula u Novi Pazar.
Tražio povlačenje srpske vojske i policije iz Sandžaka
Odmah po povratku u Srbiju, na izborima 1996. godine postao je narodni poslanik. Godinu kasnije, 1997. godine oduzet mu je poslanički imunitet i protiv njega je pokrenut sudski postupak a optužen je za secesiju i neprijateljsku delatnost. Proces je obustavljen tek 2009. godine.
Krajem 2017. Sulejman Ugljanin tražio je povlačenje srpske policije i vojske iz Sandžaka, tražio je utvrđivanje datuma raspisivanja izbora za organe Sandžaka a tada se pozvao na nelegalni referendum o autonomiji iz 1991. godine koji je organizovala i sprovela njegova SDA.
"Tražimo precizan datum povlačenja srpske policije, vojske, tajnih službi, pravosudnih organa sa terirorije Sandžaka. Ovi naši zahtevi su u skladu sa odlukama Mirovne konferencije o bivšoj Jugoslaviji u Hagu, kada je i održan referendum građana Sandžaka o autonomiji. Bošnjaci u ovoj srpskoj državi predstavljaju strano telo", rekao je tada Ugljanin.
Zahtev je tada obrazložio tvrdnjom da se "na teritoriji Sandžaka srpska vojska, policija, tajne službe i njihovi činovnici se ponašaju monstruozno i neprijateljski prema Bošnjacima i civilnom stanovništvu uopšte".
"Srpska policija i pravosuđe u Sandžaku su fašistički pijuni, pijuni onog dela srpskog naroda koji su u osnovi četnici i koji žele da proteraju sve što im Rusija naredi, da ovde ne ostane nijednog normalnog Bošnjaka, Albanca, Srbina i Crnogorca", rekao je još Ugljanin.
Jula 2018. godine Ugljanin je u jeku predizborne kampanje za BNV još jednom šokirao Srbiju izjavom o priznanju Kosova.
"Mi kad bi bili država ja bih danas priznao Kosovo. Ali, nismo država“, rekao je Ugljanin.
Sledila je još jedna serija optužbi na račun Srbije.
"Srbija nije rasvetlila ni jedan od zločina nad Bošnjacima u poslednjih 28 godina. Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vućič je insiprator zločina nad Bošnjacima u Srebrenici u Sandžaku i na Kosovu, izjavama 100 Bošnjaka a jednog Srbina", rekao je Ugljanin.
Što se Kosova tiče, Sulejman Ugljanin čestitao je svojevremeno Hašimu Tačiju i Aljbinu Kurtiju "nezavisnost" tzv. Kosova, koje u saopštenju nazvao "republika Kosovo". U svojoj čestitki, Kosovo je oceno kao "državu u kojoj svi građani imaju jednake šanse za punu afirmaciju i integraciju u društvo".
Prevrtljivi Suljo i "demokratsko Kosovo"
"Kosovska veza" inače prati Ugljanina kroz dobar deo političke karijere. Pored ostalog, delegacija BNV na čelu sa Ugljaninom prisustvovala je početkom 2017. godine u Prištini akademiji o životu i delu Šabana Poluže i Mehmeta Gradice. Ugljanin se tada susreo sa Tačijem, o Kosovo je govorio kao o "demokratskoj državi koja poštuje ljudska prava". Aleksandar Vučić, tada premijer Srbije, rekao je posle toga da su Ugljaninovi stavovi pokazali da je njegova odluka da lider SDA ne uđu vladu – ispravna. Nekoliko godina ranije, Ugljanin je, dok je još bio ministar, u centru Novog Pazara postavio tablu sa likom Aćif efendije koga su 1945. streljali partizani kao narodnog neprijatelja.
U aprilu 2019. godine odbornici SDA u Skupštini grada Novog Pazara napustili su zasedanje jer je sa dnevnog reda skinut predlog da neke od ulica u ovom gradu dobiju ime Adema Demaćija, Ibrahima Rugove, Šabana Poluže i Aćif efendije te još nekih članova sjeničke konferencije.
Ostalo je zabeleženo da je 2016. godine jedan od Ugljaninovih najbližih saradnika predvodio delegaciju od 50 studenata članova SDA koja je u Prekazu kod Drenice obišla memorijalni centar "Adem Jašari". Ugljaninov saradnik tada je posetio i grob Šabana Poluže. Posle posete grobu Poluže, ovaj Ugljaninov izaslanik rekao je da su Srbi na Kosovu bili – agresori.
Šaban Poluža i Mehmed Gradica bili su komandanti organizacije "Bali kombetar" čiji su članovi poznati kao balisti. Reč je organizaciji koja je tokom okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu radila na stvaranju "velike Albanije" od delova teritorije Srbije, Crne Gore, Makedonije i Grčke.
U početku su sa silama Osovine sarađivali tajno boreći se protiv NOV, da bi se posle pada Italije otvoreno stavili u službu nacističke Nemačke. Poluža i Gradica ubijeni su u sukobu sa partizanima u Drenici 1945, a razbijanje balističkih snaga trajalo je sve do 1951. godine.
I Stefana Nemanju nazivao zločincem
Takođe, jednom, kad nije bio ministar u Vladi Srbije, sećaju se neki koji duže pamte, Ugljanin je izjavio i da je "Stefan Nemanja ratni zločinac i da je pogrešno po njegovom imenu nazivati škole". Ugljaninje tada izneo i tezu da je Stefan Nemanja "autor platforme za zločine po kojoj su kasnije delovali Ratko Mladić, Radovan Karadžić i Draža Mihailović".
Samo dve godine po napuštanju ministarske fotelje Ugljanin je izneo i zahtev za "dolazak UN snaga u Sandžak" uz tvrdnju da je, ako se "nastavi sa ovakvim odnosom prema Bošnjacima", i "rat blizu".
Izjavu o integraciji Bošnjaka u srpsko društvo datu za vreme dok je bio ministar, tada je revidirao ocenom da je "situacija u Sandžaku jako teška, da niko nije zaposlen, velika su otpuštanja, škole nemaju grejanja, poplave se događaju dva puta godišnje, jer se ne čiste korita reka, a - rasveta je loša“.