Srpskom predsedniku Aleksandru Vučiću stigla je prva čestitka povodom Dana državnosti Srbije, celu sedmicu ranije, i to od jednog od autora francusko-nemačkog plana koji predviđa da Srbija prihvati nezavisnost svoje južne pokrajine.
Naime, predsednik Francuske Emanuel Makron uputio je Vučiću "najsrdačnije čestitke" i izrazio želju da se nastavi razvoj odnosa između Srbije i Francuske koji se "napajaju iz bogate istorije ispunjene zajedničkim sećanjima".
To "napajanje iz bogate istorije" i nije najbolje prošlo na proslavi stogodišnjice pobede u Prvom svetskom ratu u Parizu kada je Srbija ponižena – njen predsednik je ćušnut u zapećak, dok se tik iza najuticajnijih svetskih lidera nalazio Hašim Tači, tadašnji nazovipredsednik tzv. Kosova, teritorije na čijem otimanju od Srbije Makron radi.
Tada je taj potez francuske vlade tumačen kao jasna politička poruka da je zvaničnom Parizu "veoma stalo do kosovskih vlasti".
"Dok su oko Makrona bili predstavnici zemalja saveznica iz Prvog svetskog rata, ali i predsednici Bugarske i Turske, kao i nemačka kancelarka, jedan čovek skrajnut je niže od same zemlje i zamoljen da sedne na suprotnoj tribini (…) Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, zemlje koju vezuje istorijsko savezništvo i koja je u Velikom ratu izgubila 28 odsto svoje populacije", pisao je tada francuski list "Figaro".
Tako je bilo u (skorijoj) prošlosti, a za budućnost Makron želi Srbima i Srbiji pridruživanje Evropskoj uniji, svestan, kako je napisao, koliko je taj evropski cilj zahtevan.
A taj "istorijski izbor" evropskog puta iziskuje "dijalog sa Prištinom u cilju normalizacije, koja znači snažno političko angažovanje dve strane kako bi se učinili neophodni kompromisi", naveo je u čestitki predsednik Makron.
Pomenimo da je nedavno istraživanje koje je za RT Balkan sprovela Nova srpska politička misao pokazalo da u Evropsku uniju ne želi čak 79,2 odsto ispitanika ako bi uslov bilo priznanje nezavisnosti tzv. Kosova.
Evropski put "iziskuje, takođe, i usaglašavanja sa stavovima koje brani Evropska unija, u vezi sa glavnim pitanjima spoljne politike, ali i nedvosmislenu podršku vrednostima koje su osnova tih stavova", dodao je Makron.
Usaglašavanje sa stavovima EU, podsetimo, podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji, iako je 80 odsto građana Srbije protiv takvih mera prema Ruskoj Federaciji.
U ostatku čestitke jedan od autora Šolc–Makronovog plana pominje iste, prazne fraze o strukturalnim reformama, "među kojima je reforma pravosuđa jedan od najboljih primera", zatim podršku u modernizaciji Srbije "i za njeno priključenje prostoru prosperiteta i bezbednosti koji predstavlja Evropska unija, koja je sposobna da odgovori na težnje vaših sugrađana".
Makron će se, kako kaže, lično angažovati "da Francuska nastavi sa podrškom u tom cilju. Nastavićemo da radimo kako bismo proširili naše bilateralne odnose".
Francuska, po rečima njenog lidera, namerava da učestvuje u projektu beogradskog metroa, podržavaće Srbiju u njenoj zelenoj i digitalnoj tranziciji, a posebno ga raduje što je njegova zemlja izabrana za počasnog gosta Sajma knjiga u Beogradu, 2023. godine.
"Upućujući vam iznova svoje srdačne čestitke, molim vas, gospodine predsedniče, da primite izraze mog dubokog poštovanja", zaključuje svoju čestitku Makron dok istovremeno radi na cepanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije.