Ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil rekao je da se evropski i američki pregovarači trude da sprovedu sporazum o Zajednici srpskih opština i stvore prostor da "Kosovo" dobije članstvo u međunarodnim organizacijama.
"S obzirom na trenutnu političku situaciju, Srbima i Albancima na Kosovu potrebne su strukture koje unapređuju međusobno razumevanje i osećaj pripadnosti. Briselski sporazum zadovoljava te potrebe za etničko srpsko stanovništvo, a nije slučajno što prvih šest tačaka Briselskog sporazuma iz 2013. godine ticao stvaranja Zajednice srpskih opština. Ni za 10 godina taj projekat nije završen", podsetio je Hil.
Postavlja se, međutim, pitanje zašto EU i Amerika nisu ranije uticale na prištinsku vlast da ispuni svoje obaveze i kako sada to misle da učine.
Jer, premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je pre nekoliko dana "misteriozno" i bez daljih komentara, posle dugogodišnjeg izričitog odbijanja, iznenada pristao da formira ZSO.
Ipak, Kurti je više puta istakao da ZSO neće imati izvršnu vlast, niti će ispoštovati sporazume iz 2015.godine, a sada se u javnosti priča samo o četiri tajanstvena uslova koja je on postavio međunarodnoj zajednici, a koje je EU, navodno prihvatila.
Hil je, inače, na Generalnoj skupštini Američke privredne komore, ocenio i da je jedan od najvećih izazova pred Srbijom pronalaženje rešenja i budućnosti sa "Kosovom".
"Oni koji misle da je Kosovo lako rešiti, jednostavno ne razumeju problem. To je jedan od onih problema za koji, ako postoji rešenje, tim rešenjem svako nešto dobija, a nešto gubi", rekao je američki ambasador, a preneo Tanjug.
On je dodao i da je rešavanje pitanja "Kosova" važno i kako bi se Srbija posvetila "centralnom zadatku", odnosno pripremi za članstvo u EU.
Ambasador SAD je naglasio da Srbija treba da odluči da uradi ono što je u njenom "najboljem interesu" i da uvede sankcije Rusiji, kao i ostatak EU.
"Niko ne voli kada mora da uvodi sankcije drugima, ali zlu koje se čini mora se odupreti, a deo svakog otpora je i potreba za solidarnošću, a Evropska unija upravo to radi", rekao je Hil i naveo da Beograd treba da ima jasan stav, kao što je to iskazao u Ujedinjenim nacijama kada je u pitanju "ruska agresija".
Ambasador je rekao da se Srbija već duže vreme protivi sankcijama i da su svi razumeli njenu poruku.
"Ali, iako za sve postoji trenutak i vreme, to vreme sada ističe. Srbija treba da uradi ono što je u interesu Srbije i ne sumnjam u iskrenost njenog rukovodstva, kada to rukovodstvo jasno izražava svoju želju da postane deo EU i pređe završni deo svog puta ka Zapadu", rekao je američki ambasador.
Konjufca: Formiranje ZSO je nemoguće
Bez obzira na stav američkog ambasadora, iz Prištine ipak stižu negodovanja zbog ZSO.
Predsednik skupštine privremenih prištinskih institucija Glauk Konjufca govoreći o stvaranju ZSO istakao je da je to "nemoguće" i da će u tom slučaju zajedno sa građanima izaći na ulice.
On je naveo da "Srbija na Kosovu i Metohiji traži teritorijalnu autonomiju kroz Zajednicu opština sa srpskom većinom", ali da Priština to nikada neće dozvoliti jer je to "nešto nemoguće".
A, "nemoguće" je zbog toga što, kako kaže, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne prihvata ZSO bez neizvršnih ovlašćenja, a Priština "ne prihvata to udruženje sa izvršnim ovlašćenjima".
Konjufca tvrdi i da Priština ima međunarodne garancije da se ne može uspostaviti jednonacionalna zajednica sa izvršnim ovlašćenjima, a upozorava i da je spreman napusti funkciju da bi, kako je rekao, zaustavio formiranje ZSO, objavio je "Reporteri".