Predsednik Ruskog istorijskog društva u Srbiji Aleksandar Vulin, otvarajući naučnu konferenciju "Rusija i srpski ratovi za oslobođenje 1876–1878. godine", rekao je da je uloga Ruskog istorijskog društva da se bavi naučnim radom, podseća na godine iza nas i da ne dozvoli da bitni događaji odu u zaborav.
Kako je napomenuo, pitanja iz 1876. godine se i danas postavljaju srpskom narodu, ali i ruskom.
"Ako smo naučili nešto od trenutka od kada smo dobili svoju državu, znamo da nijedno veliko pitanje srpskog naroda nije moglo da prođe bez podrške ruskog naroda. Rusija je, kao nijedna druga velika sila, ostajala uz srpski narod čak i kada to nije bilo u njenim interesima u nekim trenucima. Srbija je bila daleki i mali saveznik Rusije", kazao je Vulin.
Napomenuo je da u trenutku u kom se nalazimo moramo da se zapitamo da li smo vredni onih koji su tada, 1876. godine, izašli pred tada najveću silu sveta – Osmansko carstvo.
"Na nama je da danas odgovorimo na pitanje da li smo vredni onih koji su koračali tada. I tada i danas, pokušaji velikih sila su bili da od Srbije učine saveznika u pohodu na Istok. Nikada to nisu uspeli", podvukao je Vulin.
Dodao je da nikada u istoriji srpskog i ruskog naroda nije došlo do suštinskog strateškog razmimoilaženja o ključnim pitanjima.
"Svako istorijsko 'da' Rusije je bilo spasonosno za srpski narod. Da li bi Srbija opstala da nije bilo Ruske Federacije svih ovih vekova? I da li Srbija može da se nada samostalnosti i slobodi ako Rusija nestane?", naglasio je Vulin.
Pozvao je da zamislimo da nije bilo Ruskog carstva 1876. godine i da zamislimo da nema Rusije 2026. godine.
"Da li bi Srbija opstala onakvom kakvom je znamo i kakvom je volimo da nije bilo Rusije svih ovih vekova i da li bi mogla da se nada budućnosti kao slobodne i samostalne zemlje ukoliko Rusija ne opstane kao slobodna, jedinstvena, pobednička i samostalna zemlja", naveo je Vulin.