Hrvatska je sada i zvanično počela da prepisuje recept od Prištine kada je u pitanju otimanje srpske kulturne baštine.
Uprkos tome što su palili srpske crkve i manastire, Albanci sada tvrde da je Pećka patrijaršija njihovo nasleđe. Isti metod primenjuju i Hrvati.
U NDH Srbi su stradali na najgori mogući način, upravo zato što su pravoslavne vere i slave krsnu slavu. I upravo tu slavu, jedan od najvažnijih običaja kod Srba, Hrvatska bez imalo srama prisvaja, navodeći da je to proslava sveca zaštitnika neretvanskih katolika.
Hrvatska ne samo da prisvaja srpsku slavu već i srpske manastire.
Tako je na staroj crkvi Svetog Spasa u Cetini kod Knina, zadužbini kralja Tvrtka Kotromanića okačena hrvatska zastava, a kako su preneli pojedini mediji održana je i rimokatolička misa. Ceo performans upotpunila je grupa hrvatskih neonacista, a održan je ustaški govor ispred hrama.
Inače srpsko selo Cetina su Hrvati spalili 1995. godine, a hram je oduzet SPC i proglašen je za nacionalno dobro Hrvatske, a sada se prekraja u starohrvatski hram.
Etnolog Vesna Marjanović podsetila je da je srpska slava ušla u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska 2014. godine.
"Kolege iz Hrvatske, etnolozi i istoričari su već pisali o krsnici i svim elementima koje mi imamo u našoj krsnoj slavi i niko se od kolega nije bunio, uključujući i mene i to je dokaz da smo u epicentru, da imamo zajedničku baštinu - ne bih rekla ni srpsku ni hrvatsku, već da se sve to iz jednog epicentra raširilo", rekla je Marjanović u emisiji "Jutro na RT".
Kako je objasnila, po Unesku vi ne možete da zaštitite srpsku baštinu iz Hrvatske ili iz Bosne ili iz Crne Gore, već da je to samo na nacionalnom nivou, a ne na etničkom.
Što se krsne slave kod Srba tiče, Marjanović objašnjava da se ona tako vodi na Uneskovoj listi, da smo tu prvi i da nismo ugroženi.
Naglašava da su Hrvati za razliku od nas zaštitili "Božićni kruh", ocenivši da oni imaju mnoge elemente koje isto imaju i Srbi.
Takođe je naglasila da su se u regionu narodi mešali, prelazili iz vere u veru iz raznih razloga i da se sve mešalo.
Po njenom mišljenju, ovo je sad sve politički eksplodiralo, a još su 2017. godine "kolege pisale o krsnici u Hercegovini i navodili sve elemente i slavski kolač, sveću...", naglasivši da ne vidi da smo mi tu trenutno ugroženi.
Predsednik Udruženja prognanih Srba iz Hrvatske Mile Bosnić rekao je da je što se tiče prisvajanja srpskih običaja malo ili dosta te krivice i na nama od trenutka kada smo prihvatili Konvenciju (o očuvanju nematerijalnog kulturnog nasleđa).
"Nekada ste mogli pet ili sedam na godišnjem nivou kulturnih nasleđa da zaštitite, mi smo tu kasnili, kasnimo i ovde na nacionalnom nivou", rekao je Bosnić.
Kaže da će sada "napasti badnjak".
"U mešovitim sredinama, nikada od Dalmacije do Vukovara, nikada Hrvati nisu palili badnjak, sada u jednom selu pale badnjak Hrvati, a razlika od onoga što mi radimo u Srbiji je to što je to kod njih politika brisanja tragova postojanja Srba, a naš odgovor je neadekvatan", smatra Bosnić, dodajući kada se tako nešto desi "mi ispričamo priču" i ništa se ne desi.