Dodik o zločinu nad Srbima u Bradini: Naša dužnost nije samo da tugujemo, već i da pamtimo

U Bradini kod Konjica danas se obeleževa 34. godišnjica od brutalnog zločina muslimanskih i hrvatskih jedinica koji su ubili 48 meštana ovog srpskog sela, a ostale proterali i odveli u logore, a predsednik SNSD-a Milorad Dodik podseća da je tada ugašen život desetina nevine dece, žena, muškaraca koje su mučki ubili pripadnici muslimanskih i hrvatskih formacija samo zbog srpskog imena i krsne slave.

"Godine prolaze, a tišina koja se pre 34 godine nadvila nad Bradinom i danas odjekuje istom jačinom i bolom. Bradina je jedan u nizu simbola spaljenih srpskih ognjišta, ugašenih slavskih sveća, oskrnavljenog mesnog hrama, mučki prekinutih života", naveo je Dodik u izjavi za Srnu.

U Banjaluci otvorena najveća baza snimljenih svedočanstava o stradanju srpskog naroda

Za tri dana, od 25. do 27. maja 1992. godine, bošnjački i hrvatski zločinci bacili su 26 tela u jamu ispred pravoslavnog Hrama Vaznesenja Gospodnjeg u Bradini. U logorima su živote izgubila još 22 srpska civila, a pet osoba se i danas vode kao nestale.

Dodik kaže da su zločinci okupljeni oko tadašnjih muslimanskih vođa, kreatora i inicijatora rata u BiH, izvršili napad na vekovna srpska ognjišta i imanja u Bradini, poubijali i zatvorili u logore na sve što su naišli, a što se zove srpskim imenom.

"Njih 3.000 naoružanih pripadnika paravojnih muslimanskih i hrvatskih formacija, dojučerašnjih komšija, ustremilo se na nedužne meštane srpske nacionalnosti, i mlado i staro, u Bradini i ubijali ih na najbrutalnije načine na kućnom pragu. Za samo dva dana, od 25. do 27. maja 1992. godine, ubijeno je 48 civila, dok je u logorima Čelebići i Musala bilo zatočeno 330 civila koji su na najsvirepiji način mučeni, a njih 22 logoraša je umrlo u najstrašnijim mukama", istakao je Dodik.

Podsetio je da nekoliko desetina slabo naoružanih muškaraca nije moglo da pruži otpor i odbrani Bradinu u ovom brutalnom napadu, pa je selo u potpunosti spaljeno i uništeno, a Crkva Vaznesenja Gospodnjeg, sagrađena 1938. godine, zapaljena i srušena.

"O brutalnosti zločina u Bradini i svireposti njegovih izvršilaca govori i podatak da su zločinci platili Rome koji su vezali noge ubijenih Srba konopcima, a zatim njihova tela konjima vukli do iskopane jame u porti porušenog hrama i tu ih bacali. Za tri dana u tu jamu bačeno je 26 tela nedužnih Srba. Takođe, postoje i svedočenja koja govore o okrutnom i nečovečnom ponašanju zlikovaca prema srpskim kćerkama, sestrama i majkama koje su bile podvrgnute višestrukim silovanjima i brutalnim iživljavanjima", naveo je Dodik.

Naš izbor

Tuzlanska kolona: Napad iz zasede trajao je pola sata, usledila su brutalna ubistva ranjenih vojnika

Naravno, dodao je, za ovaj stravični zločin u Bradini, kao i za mnoge druge zločine nad Srbima još niko nije odgovarao, jer se pred Sudom BiH uvek vode maratonski procesi koji nemaju kraja kada je reč o srpskim žrtvama, čekajući da počinioci i svedoci "biološki nestanu".

"Dok se sa tugom i dubokim poštovanjem sećamo svih nevino stradalih meštana Bradine, naša dužnost nije samo da tugujemo, već i da pamtimo, da njihova imena otimamo od zaborava, o njihovoj žrtvi govorimo glasno i dostojanstveno i da nikada ne dozvolimo da zub vremena izjede istinu o njihovom stradanju. Mnogo je Srba stradalo, mnogo je srpskih ognjišta ugašeno, mnogo kuća i hramova porušeno u proteklom građanskom ratu u BiH da bi tako lako dozvolili da zaborav prekrije istinu o našem stradanju. Republika Srpska i sloboda koju danas imamo skupo su plaćene i ne smijemo sebi da dozvolimo zaborava. Dok je nas i našeg sećanja i oni će živeti, jer zaborav je ponovni zločin nad vlastitim žrtvama", poručio je Dodik.