"Sulejmane, naše rosno cvijeće, cijeli Sandžak za tobom se kreće".
Davno su u Novom Pazaru a i u čitavoj Raškoj oblasti, ili, Sandžaku kako bi rekli ovdašnji Bošnjaci, prošla vremena kad se na predizbornim skupovima, i ne samo na njima, nego i po kafanama, teferičima, seoskim vašarima ovako, jednoglasno, pevalo. Sa puno strasti.
Davno su, čini se danas, iza Novog Pazara i vremena kada su političke aktivnosti, posebno izbori, bivali poslovi izuzetno visokog rizika, kada su u predizbornim kampanjama radili pištolji, bivalo i ranjenih, padale glave, a čitave familije bile "na krv i nož" samo zbog politike ili opredeljivanja za jednu, drugu ili treću stranu.
Sa druge strane, sasvim pogrešno bilo bi reći danas da je u Pazaru nestalo političkih strasti, tako nešto može danas da kaže samo neko ko, odavno nije bio u pazarskoj čaršiji i osluškivao šta se priča. Strasti je manje ili više, kako kad, samo su sada daleko sofisticiranije, nego nekad, kažu danas Novopazarci koji se razumeju u ove stvari.
U Novom Pazaru od jeseni 2021. godine i iznenadne smrti muftije Muamera Zukorlića ništa niti je sada niti će biti isto. Smrću muftije, predsednika Stranke pravde i pomirenja i potpredsednika Narodne skupštine Srbije izmaknut je stožer tronošca na koji su se godinama oslanjali ovdašnji politički odnosi. Ono što se u međuvremenu pokazalo jeste da su upravi bili oni, i muftijini obožavaoci ali i žestoki oponenti koji su odmah posle njegove smrti rekli da će dosta vode Raškom i Ibrom proteći pre nego što se, ako su opšte, na ovim prostorima pojavi neko sličnog političkog kalibra.
Na upražnjeno mesto predsednika SPP ubrzo je imenovan muftijin sin Usame koji je od tog dana do danas ponavlja da je kamen temeljac, kamen oslonac partije lik i delo, politički testament, amanet, njegovog oca. Usame je pola godine posle smrti muftije zatražio u ime porodice ekshumaciju tela, iznete su i sumnje da je muftija otrovan, ali, rezultati ekshumacije nisu te sumnje potvrdili. U međuvremenu, ubrzo po muftijinoj smrti koji je iza sebe ostavio dve supruge i sedmoro dece, Elma Elfić Zukorlić, druga muftijina supruga, podnela je ostavku na sve funkcije u Stranci pravde i pomirenja u kojoj je pre toga bila prilično aktivna.
Trvenja u stranci s početka su dosta dobro skrivana, s vremena na vreme na društvenim mreža pojavile bi se, s jedne ili s druge strane objave u kojima su Elma ili Usame ili ljudi oko njih predstavljali sebe i svoje kao muftijine bliske saradnike, naslednike njegove politike, čuvare muftijinog amaneta. Na parlamentarnim izborima u Srbiji održanim pola godine posle muftijine smrti, stranka je prošla odlično, lista SPP-a - "Muftijin amanet" osvojila je veliki broj glasova i tri mandata u Skupštini Srbije.
Odmah posle ekshumacije, početkom maja prošle godine posmrtni ostaci muftije Zukorlića sahranjeni su u Novom Pazaru, u dvorištu Altun alem džamije, a predsednik Mešihata Islamske zajednice u Srbiji Mevlud Dudić rekao je da se u ovoj zajednici ništa nije promenilo i da "još čvršće hodaju utabanim stazama".
Pola godine posle izbora i malo više od godinu dana od muftijine smrti, u Sandžaku je obznanjeno formiranje nove partije – Bošnjačko-srpskog saveza. Ta partija ovih dana je i zvanično registrovana, a kao osnivači pojavili su se – dvojica nekadašnjih bliskih saradnika muftije Zukorlića – Samir Tandir i Admir Muratović.
Tandir je pre toga bio visoki funkcioner Stranke pravde i pomirenja i narodni poslanik te partije u prošlom mandatu kao i direktor Agencije za halal sertifikate u Srbiji. Tandir je stranku napustio nekoliko meseci po smrti muftije zbog "neslaganja sa partijskim rukovodstvom", a ubrzo mu se pridružio i Muratović koji je ranije napustio redove SPP takođe zbog "neslaganja sa novim partijskim rukovodstvom". U avgustu prošle godine predsedništvo SPP iz svog članstva isključilo je sve koji su dali podršku Bošnjačko-srpskom savezu u Prijepolju a njihova aktivnost okarakterisana je kao "izdaja muftijinog puta i amaneta".
U jednom intervjuu, par meseci posle očeve smrti, Usame Zukorlić koji je rođen 1992. godine u Alžiru, u vreme dok su tamo studirali njegovi roditelji, na pitanje kako vidi svoj odnos sa Ugljaninom i Ljajićem, rekao je da će sa njima biti "korektan", ali da njegova stranka "sada vodi politiku kakvu ova dvojica do sada nisu videli". Godinu kasnije Usame će sa Ugljaninom potpisati ugovor o saradnji u 28 tačaka!
Usame je tada rekao i da su njegov rahmetli otac i predsednik Srbije Aleksandar Vučić imali partnerski odnos, da se u mnogo čemu nisu slagali, ali su imali "neku vrstu razumevanja jedan za drugog".
"Kako je bilo između predsednika i muftije, tako ćemo nastaviti. To nam je obaveza, to je u skladu sa našim sporazumom, sa moje strane vladajuća partija i predsednik Vučić trebaju znati da ćemo biti veoma korektni, imati razumevanja za procese", definisao je tada Usame svoju političku logiku.
I pored dobrog rezultata na parlamentarnim izborima aprila 2022. mnogi u Novom Pazaru reći će danas da SPP jednostavno nema onaj rejting, respekt kakav su imali za vreme muftijinog života. Mnogi će kao dokaz za ovu tvrdnju uzeti i već pomenuti Sporazum između SDA Sulejmana Ugljanina i SPP Usame Zukorlića potpisan poslednjeg dana prošle godine koji je od dve strarnke ocenjen kao simbolična poruka "političkog pomirenja Bošnjaka u Sandžaku". Sporazum je došao posle punih 15 godina političkog raskola Ugljanina i muftije, a u Novom Pazaru i te kako se pamte reči muftije Zukorlića koji je ne jednom optužio Ugljanina da "uništava vlastiti narod i da je pod uticajem službenog Beograda".
I dok su Ugljanin i Usame sporazum ocenili kao "historijski", kao "kamen temeljac za velike stvari", dobri poznavaoci ovdašnjih prilika, udruživanje SPP i SDA ocenili su jednostavno – "sporazumom dvojice protiv trećeg".
Neki politički analitičari tada su podsetili da su "sandžački Bošnjaci godinama bili podeljeni na "Suljove i Rasimove", da su onda dobili "politički trougao angažovanjem rahmetli Muamera Zukorlića", i da su, svojevremeno "Ugljanin i Ljajić imali neformalni dogovor o saradnji kako bi sprečili jačanje Zukorića, a sada su Zukorlić i Ugljanin dogovorili savez protiv Ljajića". Mnogi su se u Novom Pazaru prisetili i da je, ne tako davno, u jeku političkih sukoba na liniji Ugljanin – muftija, u proleće 2019. lider SDA javno optžio Muamera Zukorlića da se time, što nije podržao predlog SDA o promeni imena ulica u Novom Pazaru i Sjenici, kojim je jednu od ulica u Pazaru trebalo da dobije i Šaban Poluža – "imao interes da se stavi na srpsku stranu, a protiv SDA kao legitimnog zastupnika interesa Bošnjaka".
Juče se protiv članica koalicije Ugljanin – Usame Zukorlić oglasio i novoregistrovani Bošnjačko-srpski savez tvrdnjom da je ponašanje lidera SDA Sulejmana Ugljanina – provokacija čiji je cilj "dodatna destabilizacija regiona" a da je zahtev Ugljaninovog koalicionog partnera Usame Zukorlića da se na Kosovu formira Zajednica bošnjačkih opština - takođe provokacija.
Jedna od prvih zajedničkih akcija SPP i SDA bila je, inače, ovih dana u Skupštini Grada Novog Pazara, gde je u jeku poplava podneta inicijativa za smenu Nihata Biševca, gradonačelnika Novog Pazara, ali je inicijativa propala. U Novom Pazaru na vlasti je Ljajićev SDPS sa srpskim odbornicima dok su SDA i SPP u opoziciji.
Sa druge strane, Rasim Ljajić, lider Socijaldemokratske partije Srbije, posle godina koje je proveo u Beogradu kao ministar, sada van ministarske fotelje, vreme može da posveti sopstvenoj stranci. Sem u Novom Pazaru gde je na vlasti, Ljajić dosta vremena posvećuje jačanju stranačke infrastrukture širom Srbije. Ljajić je prošle godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću u kojoj je poginuo jedan od njegovih bliskih saradnika i od te nesreće još se oporavlja.
Na liniji Ugljanin – Ljajić, stanje je, reklo bi se, posle uspona i padova, žestokih obračuna i povremenih primirja i ništa više od toga – nepromenjeno. Njih dvojica osnovali su 1990. godine SDA, neko vreme bili bliski saradnici, a onda se, par godina kasnije razišli. I ne samo da su postali politički protivnici, nego i skoro pa – ljuti neprijatelji. Do tog stepena da je Ljajić u jednom intervjuu optužio Ugljanina da je želeo da ga – ubije. Ugljanin je ubrzo te navode demantovao, a u demantiju je pored ostalog naveo i da Ljajić "ni u kom slučaju nije predmet njegovog interesovanja".
Kada je 2004. godine pobedio u trci za predsednika opštine Novi Pazar, i kada su njegove pristalice počele pogrdno da skandiraju Ljajiću, Ugljanin nije mogao da oćuti nego je, tek posredno, pomenuo i Rasima:
"Vi ste čestiti i pošteni ljudi, vama ne priliči da svaku pogan uzimate u usta", rekao je tada Ugljanin.
Četiri godine kasnije, Ljajić je u jednoj emisiji lokalne televizije u Novom Pazaru rekao da revanšizma neće biti i da će "svima pružiti ruku, sem Ugljaninu koji je najveće zlo za Sandžak".
Ne tako davno, u proleće 2019. godine, Ugljanin je lidera SDPS-a Rasima Ljajića nazvao "političkim prevarantom koji živi u Beogradu i koji bošnjačko biračko telo koristi kao ovce za šišanje". Ugljanin je ovog puta bio ljut što ga Rasimovi funkcioneri nisu podržali u nameri da jedna ulica u Novom Pazaru dobije ime Šabana Poluže.
Istina, Ugljanin je sredinom 2011. dok je bio ministar u Vladi Srbije, jednom, sasvim drugačije govorio o Rasimu. Tada je, preneli su mediji, na čuđenje najmanje pola Sandžaka izjavio da "nikad nije imao polemike i sukobe sa Rasimom Ljajićem", već da do sada, jednostavno, "nisu sarađivali" a da sada "sarađuju izvanredno".
Ljajić je juče, komentarišući susret Ugljanina i Aljbina Kurtija u Prištini rekao da lider SDA svojim izjavama i delovanjem nanosi štetu Bošnjacima.
"To je sve već viđeno. I teško je u toj iracionalnosti tražiti neku logiku. Ko je god gradio politiku na inatu nikad i negde nije napravio rezultat. Ugljaninu je dovoljno da mu kažu: 'E, ako si im to rekao'. I tu se završava korist od takvih izjava. Niko više u međunarodnoj zajednici te izjave ne tretira kao relevantne niti im pridaje bilo kakav značaj", rekao je Ljajić za jedan beogradski list.
Ljajić je dodao i da "umesto da se bavimo problemima Sandžaka, da radimo na poboljšanju infrastrukture, ekonomskom razvoju, mi se, opet, bavimo ovakvim trivijalnim stvarima".
Kao novu zajedničku akciju, Stranka pravde i pomirenja i Ugljaninova SDA pokrenule su ovih dana i inicijativu za promenu grba i himne Srbije "kako bi više odgovarala multietničkoj državi".
Promena grba, himne i zastave Srbije, inače, deo je sporazume o programskim načelima koji je potpisan između SDA i SPP prilikom formiranja većine u novom sazivu Bošnjačkog nacionalnog veća krajem prošle godine. Cilj je da se "Bošnjacima, Ustavom Srbije utvrdi status naroda a bosanskom jeziku i pismu ravnopravan status sa srpskim jezikom i pismom". Rasim Ljajić je dve stranke koje su najavile ovu inicijativu optužio da se bave – marketingom i da su "i oni i svi drugi svesni da od toga neće biti ništa".
I dok je u novopazarskoj političkoj čorbi, koja čas ključa, čas se malo ohladi, mnogo šta isto kao i pre tridesetak godina, mnogo šta je promenjeno. Neki, šali skloniji Novopazarci, spremni su da pojedine pojave, promene tabora, promene stavova, pretrčavanje iz stranke u stranku, i to više puta, od jedne izjave danas pa dijametralno suprotne sutra, nazovu tek – "srpskim poslovima" u pazarskoj političkoj kuhinji.