"Relativizacija" sa Ljiljanom Smajlović: Gost Mile Bjelajac

U trinaestoj epizodi emisije "Relativizacija" Ljiljana Smajlović je sa Miletom Bjelajcem, istoričarem vojno-civilnih odnosa, razgovarala o tome zašto još živi priča da su "Ukrajinci oslobodili Beograd", zbog čega se objašnjavanje Prvog svetskog rata fokusira na Balkan i Sarajevo, kako je Evropa ćutala na "bacanje ljudi kroz prozore" i koja su to obeležja novog totalitarizma. 

Da li to što se američke diplomate, poput Viktorije Nuland, hvale diverzijom na Severnom toku, znači da se Amerika više ne pretvara da stoji iza toga, upitala je autorka emisije na samom početku, tj. da SAD hoće da preuzmu zasluge, ali ne i odgovornost za sabotažu. 

Bjelajac smatra da je likovanje Viktorije Nuland pokazalo da "u diplomatiju ljudi unose svoj karakter", ali dodaje da je ona obelodanila i ono što je bila politika Kondolize Rajs, a to je da se Evropa preorijentiše sa istočno-evropskog i azijskog gasa na druga tržišta, jer je procena bila "oni su previše zavisni, mogli bi podržati izvesnu politiku koja bi dolazila sa Istoka".

On objašnjava ekonomski aspekt rata i na primeru Srbije: 

"Sećamo se i kako je kod nas na Balkanu vršena opstrukcija Južnog toka, što je bilo važno i Srbiji i okolnim zemljama, ali neko se potrudio da to ne bude tako i da se jednog dana, kao što je bilo pre nekog vremena, mi orijentišemo na naftu iz Kazahstana ili drugih zemalja gde su neke zapadne kompanije eksploatatori i proizvođači nafte i naftnih derivata."

Severni tok je trebalo da bude tajna operacija, podseća Bjelajac i kaže da nikakve logike nema u tome što su u prvi mah Rusi bili optuženi za diverziju na Severnom toku, niti u tome ima interesa Nemačke, kojoj čak nije bilo dozvoljeno da pravi istragu u vezi sa tim. 

"Ko je izvođač – da l' su to Britanci, Danci, Šveđani, nebitno je, važno je ko je to naručio*", ističe on. 

(*RT Balkan: Nekoliko sati posle snimanja emisije objavljen je tekst američkog novinara, dobitnika Pulicerove nagrade, Simora Herša koji je izneo dokaze o tome da su tokom NATO vežbi "Baltops" u leto 2022. godine, američki ronioci postavili eksploziv ispod "Severnog toka", koji su Norvežani aktivirali tri meseca kasnije...)

"I Aušvic su oslobodili Ukrajinci"

Američki ambasador u Beogradu za vreme rata u Donbasu komentarisao je da su Srbi nezahvalni, jer su "Ukrajinci oslobađali Beograd 1944. godine i još neke delove Srbije", podseća Ljiljana Smajlović i pita se kako je moguće da ovakve teze imaju sledbenike uprkos tome što su nedvosmisleno opovrgnute. 

Bjelajac ocenjuje da to nije slučajno:

"Teza da su Ukrajinci oslobodili Beograd je jedna od standardnih priča koja se ovde upotrebljava da bi se proizveo određeni politički efekat" i podseća na Vladimira Dedijera koji je govorio da velike sile uvek imaju potrebu da pravdaju svoje delovanje.

Bitka za istorijski narativ je jedina stvarna bitka, iako su nas često kritikovali da proizvodimo previše istorije, smatra autorka emisije i ističe da se to vidi i po tome što su "Beograd odjednom oslobodili Ukrajinci".

Sve što je na ovom prostoru tačno ili netačno atribuirano u naš istorijski greh, to može, to nije gledanje u istoriju, ironično primećuje Bjelajac. 

"Prema mejnstrim medijima, i Aušvic su oslobodili Ukrajinci, a ne sovjetska armija... Poljaci danas 'hladno' izgovore da najveće zasluge za oslobođenje Poljske u Drugom svetskom ratu zapravo imaju SAD", dodaje on. 

Sad se objašnjavanje Prvog svetskog rata fokusira na Balkan i Sarajevo, kao da nije bilo nikakvih konflikata velikih sila koje su zaista izazvale taj rat i htele taj rat, primećuje Bjelajac. 

Rusija brani Evropu od nje same

"Obeležavanje 80 godina Staljingradske bitke snažna je poruka Rusije da sada nije prvi put da Rusija brani Evropu od nje same", kaže Bjelajac.

On podseća da su i 1914. i 1941. svi gledali u Sovjetski Savez kao potencijalni spas.

"Evropa je ćutala 1941. godine. Ona ćuti i na sve ovo što se dešava u Ukrajini. Evropa je ćutala na Odesu, na bacanje ljudi kroz prozore, ona je ćutala na zločine u Harkovu i Kijevu. Osam godina tamo tinja rat", ističe Bjelajac.

Zapaža da u ovom slučaju nije bilo pružene ruke ruskom narodu, naprotiv, bilo je ukidanja prava, "dakle ništa različito nego što je bilo u Nemačkoj 30-ih godina".

"Tamo su bili Jevreji meta, a ovde su Rusi meta", kaže on. 

Odustajanje od individualnih prava za račun bezbednosti je ono gde poredak kreće da liči na fašizam, ocenjuje gost emisije.

"Proces deregulacije, apsolutne kontrole i nametanja nekih vrednosti po svaku cenu obeležje je novog totalitarizma."

Dvostruki standardi

Američka privatna plaćenička vojna kompanija "Blek Voter" bila je uključena u nekoliko afera masovnih zločina, da bi na kraju tadašnji predsednik SAD Donald Tramp pomilovao četvoricu osuđenika, podseća Bjelajac. 

I lider plaćeničke jedinice "Mocart" je pred raspuštanje jedinice izjavio da je svedočio o zločinima nad civilima ukrajinske strane. 

Bivša britanska premijerka Liz Tras je pozivala ljude da idu u Ukrajinu da se bore, iako je to bilo u suprotnosti sa britanskim zakonima, kaže Ljiljana Smajlović u razgovoru o dvostrukim standardima. 

Bjelajac ističe kako je krenula propaganda da ukrajinski narod ima pravo da se pridruži NATO paktu, a da kubanski narod 1962. nije mogao da ima isto to pravo – da se pridruži drugoj sferi, tj. SSSR.

On upozorava da sa dolaskom nemačkih tenkova u Ukrajinu postoji opasnost da dođe i municija sa osiromašenim uranijumom.