Serija slabijih potresa registrovana je u poslednja tri dana na teritoriji Srbije, Hrvatske i Albanije, preneo je Evropsko-mediteranski seizmološki zavod (EMSC).
U Srbiji zemljotresi su se osećali u Bajinoj Bašti, Donjem Milanovcu, Boru i Majdanpeku, a treslo se i u Kraljevu i Loznici. Prema podacima Seizmološkog zavoda Srbije, ovi potresi kretali su se između 1,9 i 2,3 stepeni Rihterove skale, što se klasifikuje kao blag zemljotres bez mogućeg oštećenja ili sa neznatnim oštećenjem.
Poslednji zabeležen zemljotres u Srbiji, jačine 2,3 stepena Rihterove skale, registrovan je danas posle podne u regionu Bujanovca, saopštio je Republički seizmološki zavod. Kako je navedeno, zemljotres je zabeležen u 17.19 časova.
Nešto jači zemljotres, 3,1 srepeni Rihterove skale pogodio je Hrvatsku. Epicentar je bio 22 kilometra od Zagreba na dubini od 21 kilometar, a ovakvi zemljotresi, prema podacima seizmološkog zavoda osetni su, ali bez razornih mogućnosti.
Zemljotres jačine 3,9 stepeni Rihtera danas u 11.57 na području albanskog grada Elbasana, osetio se u Severnoj Makedoniji – u Prespi, Ohridu i okolini, javila je agencija MIA.
Seizmološka opservatorija u Skoplju je saopštila da je epicentar zemljotresa bio 130 kilometara jugozapadno od glavnog grada Severne Makedonije u oblasti Elbasana, magnitude tri do četiri po evropskoj makroseizmičkoj skali.
Po Evropsko-mediteranskom seizmološkom centru, zemljotres je bio na veoma maloj dubini od dva kilometra, sa epicentrom 23 kilometra istočno od Elbasana i 10 kilometara južno-jugoistočno od grada Libražda.
Zemljotres od 3,0 do 3,9 stepeni po Rihterovoj skali ljudi mogu da osete, ali veoma retko izaziva materijalnu štetu.
Podsetimo, Balkansko poluostrvo trusno je i sklono potresima, koji se najčešće dešavaju na području Hrvatske. Najsnažniji u regionu dogodili su se u Hrvatskoj. Najpre je u martu 2020. godine zemljotres jačine 5,3 stepeni pogodio je Zagreb, a potom je usledio još jedan jačine pet stepeni javio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar.
Nakon ovog, u decembru iste godine na Baniji u Hrvatskoj, na prostoru blizu tektonske granice 2020. godine između Dinaridske i Panonske ploče dogodio se snažan potres. Predeo Petrinje i okoline je povremeno seizmički aktivan, međutim, ovaj razorni zemljotres od 6,2 stepeni po Rihteru, kao i naknadni potresi, su donekle iznenadili seizmologe.
Serija slabijih zemljotresa nastavila je da potresa ova područja sve do snažnog zemljotresa u blizni Zagreba u oktobru 2021. godine, jačine 4,7 stepeni Rihtera.
Potresi slabijeg intenziteta nisu prestali povremeno da se osećaju do danas.
Mnogi građani sve su zabrinutiji, posebno nakon razornog zemljotresa koji je pogodio Tursku i Siriju, te sa pravom strahuju, posebno oni u Hrvatskoj, da li će se strašne scene iz 2020. i 2021. godine ponoviti.
Seizmolozi ne mogu sa sigurnošću da tvrde da se takav zemljotres neće dogoditi i na Balkanu, no, na ovom području, malo je verovatno da intenzitet potresa bude kao u Turskoj.
Savetuju da se ne paniči, te da ljudi ostanu pribrani i prate jednostavna pravila, čak i u slučaju jačeg potresa.
Profesor Radomir Folić je opisao iskustvo američkog kolege iz 1985. godine kada je zemljotres pogodio Meksiko Siti i objasnio koji je najbolji način za zaštitu.
"On je ušao u jednu školu i deca su bila zarobljena ispod stolova. On savetuje takozvani 'trougao života', a to znači ne pod sto, nipošto, nego stanite pored stola, jer ste ispod zarobljeni. Pored nameštaja, malo dalje od ležaja, ti prolazni putevi, ti "trouglovi" su sigurni tu", objasnio je Folić za beogradske medije.
Stručnjaci upozoravaju da se u slučaju zemljotresa nikako ne treba sklanjati ispod stepeništa, jer je to najopasnije, kao ni kod ulaznih vrata.