Posle trojnog pakta Zagreba, Tirane i Prištine, a zatim i Slovenije i Hrvatske, i Severna Makedonija je u utorak potpisala stratešku saradnju sa Hrvatskom. Sve to urađeno je pod kapom Berlina sa čime se gradi jedna nova geopolitička i bezbednosna arhitektura Balkana i jugoistoka Evrope kako bi se potisnula Rusija i Kina.
O planovima Berlina za Balkan i razlozima za stvaranje strateških saveza oko Srbije, za "Jutro na RT" govorio je magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović.
Komentarišući bujanje raznih paktova na Balkanu, u kojima je između ostalih i Zagreb, Jovanović ističe da hrvatski ministar odbrane Ivan Anušić ima ambicije da bude premijer Hrvatske i da radi sve što misli da će da mu ojača poziciju unutar HDZ-a.
"Anušić je glavna zvezda hrvatskih medija i prikazuje se kao vrlo sposoban ministar koji ima nameru da masovno modernizuje hrvatsku vojsku. Srbija treba da brine samo o sebi – da se poveća prisutnost Vojske Srbije uz granicu sa Hrvatskom, što bi ohladilo usijane glave u Zagrebu, jer hrvatska vojska ima samo 17.000 vojnika", naglašava Jovanović za RT Balkan.
Govoreći o ulozi Berlina u vojnim savezima na Balkanu, Jovanović navodi da Berlin ekonomski kontroliše Balkan i da nema potrebe za vojnom intervencijom. Kada je reč o novom paktu Zagreba i Skoplja, Jovanović ocenjuje da je premijeru Severne Makedonije Hristijanu Mickoskom potrebno da se dokaže EU.
"Postoji ogroman pritisak iz Bugarske na Makedoniju. Mickoskom treba pi-ar da bi pokazala Evropi da ima nameru da ide u EU i da je spremna da sarađuje sa članicama EU. Makedonija sa spoljnopolitičke tačke gledišta nema izbora, ali njoj nikakav savez sa bilo kojom zemljom koja je dalje od njih, ne može da joj pomogne", smatra Jovanović.
Kao odgovor na to što Makedonci stvaraju saveze s Hrvatima, Jovanović smatra da "Srbija treba da prekine izgradnju gasne konekcije između dve zemlje".
"To bi poslalo ozbiljan signal Skoplju da ne bi trebalo da vuče antisrpske poteze", ističe Jovanović.
Na pitanje da li Berlin sprema Zagreb da bude centar Balkana, Jovanović ukazuje da prema njegovom mišljenju, tu ideju ima više Vatikan nego Berlin.
"Suština je u tome što se u Nemačkoj govori o vanrednim izborima. Ona nije u stanju da realizuje bilo kakav spoljnopolitički projekat zbog toga što kancelar Fridrih Merc nema spoljnopolitičko iskustvo. On je postao kancelar zato što ga Angela Merkel nije volela", navodi Jovanović.
Na konstataciju da preko Balkana idu četiri vojno-svetska operativna pravca i da se stiče utisak da Berlin nije odustao osovine kao krajem 19. veka, i da im zato im smetaju Rusi i Kinezi, Jovanović odgovara da Berlin može da ima ideje, ali nema kapaciteta.
"Berlin jeste zainteresovan za Berlin–Beograd–Bagdad–Mosul, ali isto tako, uticaj Francuske na Balkanu nije mali. U Bugarskoj Francuska ima veliki uticaj, ako i u Hrvatskoj. Berlin može da ima ideje, ali nema kapacitete da bi tako nešto realizovao Berlin je u velikim problemima", ukazuje Jovanović.
O "jačanju paralelnih elemenata 'katoličkog militarizma' i fokusu na SPC i veze SPC-a sa Moskovskom patrijaršijom", sagovornik "Jutra na RT" smatra da katolička crkva i Nemačka imaju različite ciljeve.
"Vatikan je sposobniji od Berlina, njihovi interesi su različiti, kao i metode. Što se tiče napada na SPC, to je očekivano zbog bliskih veza SPC i Ruske pravoslavne crkve", ocenjuje Jovanović.
Komentarišući pakt Poljske i Velike Britanije protiv Rusije, Jovanović ukazuje da je britanski premijer Kir Starmer u velikim problemima i da mu smena visi nad glavom, pa da je zbog toga lakše naći spoljnog protivnika i neprijatelja nego se baviti domaćih problema.
"Savez je tradicionalan, Poljaci nikad ne mogu da budu sigurni šta će Amerika da uradi, pa su odlučili da se vrate svom starom savezniku. Velika Britanija nema nikakve značajne resurse da bi mogla investira u taj savez, sve što je imala slobodno poslala je Ukrajini, stanje britanske armije nije baš dobro", zaključuje Jovanović.