Novi uslovi za Podgoricu iz Zagreba: Plenković isporučio nove zahteve Crnoj Gori ako želi u EU

Hrvatski premijer Andrej Plenković je naglasio da je Hrvatska godinama "nesebično" pomagala evropski put Crne Gore, ali je i poručio da Podgorica, kada je reč o Poglavlju 31 koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku i dobrosusedske odnose, mora da ispuni još neke kriterijume.

"Naši ministri spoljnih poslova zaduženi su da razgovaraju o toj temi i kada, odnosno ako ti kriterijumi budu ispunjeni, tada ćemo odlučivati o daljim koracima", rekao je Plenković u intervjuu za skopski portal "360°", a prenose podgoričke "Vijesti".

Plenković je naglasio da je Hrvatska generalno za proširenje EU, ali da su ministri spoljnih poslova dve države zaduženi da razgovaraju o otvorenim pitanjima, nakon čega će, prema njegovim rečima, Zagreb odlučivati o daljim koracima.

Naš izbor

Plenkovićevo pismo prst u oko Podgorici: Čime Hrvatska ucenjuje put Crne Gore u EU

On se takođe sa ponosom pohvalio kako je Hrvatska godinama pomagala Crnoj Gori da sprovede reforme, prenosila znanje, te kako su preveli celokupni "AKI" – odnosno zajedničko evropsko pravo, pravnu tekovinu EU – na čemu su radili, prevodili, investirali, "što ih je na kraju, kako je podvukao, i koštalo".

"Besplatno smo ga ustupili svim zemljama Jugoistočne Evrope, jer je to ipak ogromna količina evropskog zakonodavstva koje se stvaralo decenijama, kako bi im bilo lakše da prevode 'AKI' na svoj jezik i da taj pravni jezik i redaktura budu što bolji i efikasniji", naveo je Plenković.

Međutim, izgleda da Plenkovićev "besplatni" AKI ipak ima cenu, a hrvatski premijer je, aludirajući na usvajanje Rezolucije o Jasenovcu, ocenio da su potezi crnogorske Skupštine pre oko dve godine bili "veoma loši i iznenađujući, suprotno onome što je obećano i dogovoreno".

Inače, nakon usvajanja pomenute Rezolucije u leto 2024. godine, Zagreb je ekspresno proglasio nepoželjnima šefa parlamenta CG Andriju Mandića, potpredsednika Vlade Aleksu Bečića i poslanika Milana Kneževića. Da stvar ne ostane samo na diplomatskim "crnim listama", Hrvatska je upravo zbog tih "iznenađujućih poteza" krajem 2024. godine zvanično blokirala Podgorici zatvaranje Poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Tek nakon te rampe, krajem januara 2025. godine, počeli su bilateralni razgovori i konsultacije između dva ministarstva o rešavanju otvorenih pitanja. Do sada su održana dva takva sastanka, i to – oba u Zagrebu, a hrvatski zvaničnici su u februaru ove godine izjavili da u pregovorima postoji napredak tek "u milimetrima".

Tako Plenkovićeva administracija danas za zeleno svetlo u poglavlju o bezbednosti i dobrosusedstvu očekuje da Crna Gora brzo reši pitanja koja decenijama tapkaju u mestu.

Među ključnim zahtevima za skidanje blokade našli su se status i vlasništvo nad školskim brodom "Jadran", isplata odštete zatvorenicima u Morinju, ali i jedan potpuno "bezbednosni" EU uslov – hitna promena imena gradskog bazena u Kotoru.

Crna Gora formirala komisiju za uređenje odnosa sa Hrvatskom: Na dnevnom redu brod "Jadran"

Na sve to, Zagreb kao dežurni problem izvlači i pitanje poluostrva Prevlaka, odnosno definisanje konačne granice na moru koja je pod privremenim režimom još od daleke 2002. godine.

Na pitanje misli li da će postojati mogućnost ratifikacije Pristupnog ugovora samo za Crnu Goru u svim državama članicama Evropske unije ili će ipak morati da se formira veća grupa, klaster država, odgovorio je da ne vidi kako bi moglo doći do jednog velikog paketa.

"Toliko je različita da, osim ako se koncept potpuno ne promeni, odnosno ako se ne izmisli neka nova alternativna forma bližeg statusa ili bližeg članstva koja bi onda važila za sve, ako se nastavi s tim da većina zemalja, posebno iz Jugoistočne Evrope, ide ka punopravnom članstvu, onda ne vidim kako bi moglo doći do jednog velikog paketa, jer su u institucionalnoj i pregovaračkoj dinamici razlike u vremenu i realnosti u ovom trenutku prevelike", zaključio je Plenković.