Srbija se obavezala da se, u skladu sa težnjom ka članstvu u Evropskoj uniji, uskladi između ostalog, sa viznim režimom EU, a među glavnim pritiscima na tom putu je – sankciona politika prema Rusiji, uključujući i vize.
Međutim, nije to jedino uslovljavanje koje Brisel servira zvaničnom Beogradu na koje treba da odgovori u narednom periodu. EU traži i da Srbija Rusima poništi boravišne dozvole.
Predsednik Odbora Skupštine Srbije za dijasporu i Srbe u regionu Dragan Stanojević izjavio je da "Beograd razmatra mogućnost ukidanja bezviznog režima sa Rusijom kao jedan od uslova za pristupanje Evropskoj uniji".
"Vlasti razmatraju mogućnost ukidanja bezviznog režima sa Ruskom Federacijom radi pristupanja Evropskoj uniji", prenosi list "Izvestija" njegovu izjavu.
Prema informacijama Sputnjika, osim da ponovo uvede vize Rusima, Brisel još zahteva i da se poništi 50 boraviših dozvola koje su već izdate ruskim državljanima.
Prema poslednjim podacima MUP-a od 2022. pa do kraja 2024. godine odobreno je više od 65.000 dozvola za privremeni boravak državljanima Ruske Federacije. Dakle, ukoliko bi se izašlo u susret ovoj uceni EU da Beograd ukine "dobrodošlicu" ruskim državljanima, Srbija bi uskratila boravak za više od 30.000 ruskih građana.
Do momenta objavljivanja teksta, redakcija RT Balkan nije dobila zvaničan odgovor od Ministarstva spoljnih poslova Srbije o ovoj temi. Pitanja su upućena i Evropskoj komisiji, koja je odgovorila da "priprema odgovore na pitanja naše redakcije i da ćemo informacije dobiti u najkraćem roku", mada rok u odgovoru nije preciziran.
Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko je istakao da se "pitanje ukidanja bezviznog režima između Srbije i Rusije i ranije se pokretalo u skladu sa pritiskom EU, koja od Srbije zahteva povlačenje različitih poteza u cilju smanjivanja odnosa sa Ruskom Federacijom.
Bocan-Harčenko je rekao da sve zavisi od odluke koju Srbija donese.
"Pitanje ukidanja bezviznog režima stoji na stolu od početka SVO, od 2022. godine i ono je jedno od najvažnijih za EU. Nema smisla da objašnjavam u detalje, ali jasno je da bezvizni režim pruža veliku korist Srbiji u svakom smislu, pre svega u ljudskom i humanitarnom", rekao je ruski ambasador u izjavi za RT Balkan.
Ruski ambasador je naveo i da kao u svakoj zemlji, i u Srbiji postoje različiti ljudi različitih političkih orijentacija.
"Jednima je bliža saradnja sa Rusijom, drugima saradnja sa Zapadom. To je sasvim normalno i postoji u svakoj zemlji. Izbor je, naravno, isključivo na Srbiji, ali mi verujemo da će Srbija i nadležne institucije pre donošenja bilo kakve odluke uzeti u razmatranje mišljenje većine svog naroda. Ako uopšte i dođe do ovakve rasprave, verujem da će konačna odluka biti racionalna i da neće ići na štetu ni Srbiji ni našim prijateljskim odnosima", zaključuje ruski ambasador.
Reagovao je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, navodeći da odluka o ukidanju bezviznog režima sa Srbijom mora da se donosi obostrano.
Napomenuo je da će javnost biti blagovremeno obaveštena o rezultatima čim nadležne institucije obe strane završe razmatranje pitanja mogućeg ukidanja bezviznog režima između Srbije i Rusije.
U novembru 2025. godine šef Delegacije Evropske unije u Beogradu Andreas fon Bekerat pripremio je izveštaj o napretku Srbije na putu ka evropskim integracijama. U dokumentu je posebno naglašeno da "Srbija treba da uskladi svoju spoljnu politiku sa stavovima Brisela". To podrazumeva i uvođenje sankcija Rusiji, kao i viza za ruske državljane.
Beograd već usvojio više planova za usklađivanje sa EU
Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije u martu 2025. je saopšteno da se Srbija usklađuje sa standardima EU i da u tom kontekstu usaglašava svoj vizni režim sa režimom EU.
Kako je tada rečeno u resornom ministarstvu, do kraja 2026. biće sprovedene sve neophodne reforme kako bi se ispunili uslovi za punopravno članstvo.
U Reformskoj agendi Republike Srbije 2024. do 2027. pod nazivom "Instrument za reformu i rast za Zapadni Balkan" navodi se da će Srbija nastaviti da usklađuje svoju viznu politiku sa EU, u skladu sa Uredbom EU 2018/1806.
"EU i njene države članice kao ključni partneri i zainteresovane strane, kao i građani Republike Srbije, će nastaviti da imaju bezvizni režim za EU, dok Republika Srbija nastavlja da se kreće ka harmonizaciji vizne politike sa Unijom. Republika Srbija, međutim, smatra EU ključnim strateškim partnerom i stoga analizira sve bezbednosne posledice koje različit vizni režim može imati za države članice EU. Srbija je 2022. i 2023. godine preduzela značajne korake u usklađivanju sa viznom politikom EU ponovnim uspostavljanjem obaveze posedovanja vize za šest trećih zemalja", navodi se u Reformskoj agendi.
Ističe se i da je Srbija u skladu sa članom 3 Uredbe o instrumentu za reformu i rast, kao jedan od ciljeva Reformske agende postavila kretanje ka harmonizaciji vizne politike sa Unijom.
Dalje se u tekstu pak pominje problem visokog rizika zbog iregularnih migracija u EU. Plan predviđa niz mera koje bi trebalo preduzeti ukoliko se uoči povećan priliv državljana zemalja koje imaju bezvizni režim sa Republikom Srbijom, koji su ušli u EU preko Republike Srbije, kao i u slučaju da taj priliv bude razlog za bezbednosnu zabrinutost.
"Ukoliko ove mere ne daju rezultate i priliv migranata nastavi da izaziva zabrinutost, pitanje suspenzije bezviznog režima biće razmatrano nezavisno od rokova predviđenih Planom harmonizacije sa viznim režimom EU. Usklađivanje sa viznim režimom EU sa najmanje tri države čijim državljanima je potrebna viza za ulazak u EU (decembar 2024. godine)", navedeno je u reformskoj agendi.
Vizni režim odnosi se na sprovođenja aktivnosti za ispunjavanje obaveze Srbije iz pristupnih pregovora sa EU, u okviru Poglavlja 24.
Vlada Srbije je saopštila da je danas održan još jedan sastanak Operativnog tima za pristupanje Srbije EU, međutim ne navodi da je pitanje viza za ruske državljane bilo razmatrano.
Navodi se da je ministar za evropske integracije Nemanja Starović govorio o sprovođenju Reformske agende, ali bez više detalja o čemu je bilo reči na sastanku.
Takođe, glavni pregovarač Beograda sa Briselom Danijel Apostolović je Operativni tim informisao o sastanku koji će održati sa predsednicima svih pregovaračkih grupa 2. juna na temu preporuka iz Godišnjeg izveštaja EK za 2025. godinu, ocenjujući da je neophodno da dinamika njihovog ispunjavanja bude znatno bolja.
Podgorica je najavila da Crna Gora planira najkasnije do septembra da uvede vize za građane pet zemalja, uključujući Rusiju i Tursku.