Sudbina visokog predstavnika lomi se u Sarajevu: Svako isturio svog favorita, zaseda PIK

Nakon povlačenja Kristijana Šmita, zasedanje Saveta za implementaciju mira u BiH (PIK), na kojem će biti predložen kandidat za novog visokog predstavnika u BiH, počinje danas, a biće održano sutra u Sarajevu. 

U igri se pominju nekoliko imena. Francuska uz podršku Nemačke nameće Renea Trokaza. Italijanski diplomata Antonio Zanardi Lendi kandidat je Italije, a ima i podršku SAD. Alternativa, ukoliko Lendi ne "zadovolji kriterijume", je, prema nekim najavama, zvaničnik administracije predsednika SAD - Vilijam Ruger. Prelazno rešenje mogao bi da bude i prvi zamenik visokog predstavnika za Brčko distrikt Luis Krišok.

Ipak, njihov prethodnik, Šmit, nije bio legitimni predstavnik OHR-a s obzirom na to da njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti UN shodno Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma.

U skladu sa tim, u Sarajevu na dvodnevnom zasedanju Saveta za implementaciju neće biti moguće da se definitvno izabere novi visoki predstavnik. PIK samo predlaže kandidata, ali prema Aneksu 10 Dejtonskog sporazuma, njegov izbor mora da aminuje Savet bezbednosti UN.

Pariz i Berlin šalju ministre u Sarajevo pred izbor novog visokog predstavnika

Za razliku od Republike Srpske koja insistira na gašenju Kancelarije visokog predstavnika, bošnjački član i aktuelni predsedavajući Predsedništva Denis Bećirović se založio za izbor visokog predstavnika u BiH na način kako je izabran i Kristijan Šmit, koji u Republici Srpskoj nije priznat jer njegovo imenovanje nije potvrđeno u SB UN.

Predsednik Vlade Republike Srpske Savo Minić poručio je bošnjačkim političarima da moraju da se pomire sa tim da u BiH više neće doći neko poput "samozvanca" Kristijana Šmita ili bivšeg ambasadora SAD Majkla Marfija.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić ocenio je da je došao kraj OHR-a i da nije bitno da li će se to dogoditi ove ili naredne godine. On je oštro kritikovao političko delovanje bošnjačkih lidera, ocenivši da je oslanjanje na međunarodne faktore i Kancelariju visokog predstavnika dovelo do političkog kraha i poteza koje je nazvao "očajničkim".

Lider SNSD-a Milorad Dodik je istakao da ništa ne očekuje od sednice Saveta za implementaciju mira i da je suštinski "postojanje visokog predstavnika i njegovo delovanje, negacija BiH".

"Ta funkcija je moguća samo u skladu sa dejtonskim ovlašćenjima. A pošto toga odavno nije bilo i nema, potrebno je ukinuti funkciju visokog predstavnika jer time nestaje i kancelarija OHR koja je, između ostalog, i dovela BiH u nemoguću situaciju. Smatram da BiH ne treba da opstane ako ima visokog predstavnika", istakao je Dodik.

Od Dejtona do protektorata: Ko zapravo upravlja BiH

On je ponovio da PIK nema nikakva ovlašćenja i nije mesto gde se odlučuje o bilo čemu.

"PIK je samo farsa i uzurpator slobode, prava i Ustava BiH. Svojim radom je srušio ustavni poredak u BiH, kao i međunacionalno poverenje. Tako da ne očekujem ništa posebno od njegove sednice", rekao je Dodik.

On je naveo da je sastanak u Sarajevu zapravo farsa u kojoj evropski organi žele da utiču na unutrašnje odnose u BiH, kojoj ne daju da suvereno prodiše i ima vlastiti kapacitet. Dodik je naglasio da je dobro što se od nove američke administracije, predvođene predsednikom Donaldom Trampom, čuje da ona ne želi da nametanjima gradi tuđe države i nacije.

"To budi nadu da bismo u BiH zajednički i ravnopravno mogli da gradimo odnose. To treba pohvaliti, kao i ulogu Rusije koja je odavno rekla da treba ukinuti OHR. OHR je odavno postao nevažan kao kancelarija podrške visokom predstavniku. I naposletku nema visokog predstavnika bez saglasnosti strana potpisnica Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, iako oni u PIK-u to ignorišu u skladu sa starim manirima zapadnih kolonijalnih upravnika", poručio je Dodik.

Uoči današnje sednice Saveta za implementaciju mira PIK, nekadašnji ambasador u UN Branko Branković ističe da se postavlja "pitanje da li će novi kandidat uopšte proći SB UN, što, kako podseća, nije bio slučaj sa "turistom Kristijanom Šmitom", a ukoliko se to i dogodi, nameće se pitanje njegove svrhe.

"Čak i da ne bude veta nijedne zemlje i da mu svi daju glas u Savetu bezbednosti, postavlja se pitanje racionalnosti i političke i svakojake, da li taj čovek uopšte tu treba da bude i da li treba da postoji takva funkcija u BiH, ali se tu ne može ništa uraditi do promene Dejtonskog sporazuma", naveo je Branković za Srnu.

Branković je izrazio nadu da će novi kandidat imati punu podršku Saveta bezbednosti i da će biti legitiman prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, što Šmit nije bio, te su samim tim i njegove odluke ništavne. On je ukazao da se otvara i pitanje da li će novi visoki predstavnik poništiti Šmitove odluke.

"Da dođe novi, koji bi, recimo, bio ovlašćen od Saveta bezbednosti, da li će i na koji način, u skladu sa obavezama, a to su i obaveze saradnje sa Predsedništvom BiH i sa oba entiteta, doneti odluku da se Šmitove odluke poništavaju? To ćemo tek da vidimo", kaže Branković.

Nekadašnji predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Dragan Kalinić smatra da je sporan legalitet i legitimitet Saveta za sprovođenje mira u BiH i da je reč o vandejtonskoj tvorevini koja na volšeban način opstaje godinama iako nema uporište u Ustavu BiH.

Naš izbor

Kraj ere kolonijalnih upravnika: Šta nakon usvajanja Deklaracije u skupštini Republike Srpske

"Sporan je i sa stanovišta legitimiteta jer su Rusija, kao garant i potpisnik sporazuma, i Kina, dakle dve velike sile, odavno napustile PIK", naveo je Kalinić za Srnu.

Kalinić smatra da ovih dana sve liči na to da će se rašomonijada oko OHR-a i visokog predstavnika na ovaj ili onaj način nastaviti, jer su se, kako ističe, kada je izgledalo da su učinjena dva koraka napred, događaji vraćali korak unazad.

"Zvaničnici Republike Srpske, posebno nakon rezolucije Narodne skupštine o ukidanju OHR-a, s pravom će osporavati njegov izbor sve dok Savet bezbednosti UN posebnom rezolucijom ne potvrdi njegovo imenovanje. Pri tome, više je nego jasno da se traži redukcija njegovih samoproklamovanih ovlašćenja koja su i dovela do kontinuiranog političkog i pravnog haosa u BiH", istakao je Kalinić.

Napomenuo je i da se traži i ograničenje trajanja mandata visokog predstavnika, najpoželjnije na godinu dana, eventualno na dve, kako bi se bez uslovljavanja od EU sprovela izlazna strategija za OHR iz BiH. On smatra da u svemu tome novi visoki predstavnik najviše što može da bude je moderator.