Ne smemo ni po koju cenu da zaboravimo te mlade junake koji su žrtvovali svoj život u odbrani otadžbine, kaže za RT Balkan Ljubinko Đurković, penzionisani pukovnik Vojske Srbije, povodom godišnjice okončanja Bitke na Košarama 14. juna.
Đurković, koji je bio komandant drugog bataljona 125. motorizovane brigade Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije tokom bitke na Košarama, sećajući se slavne odbrane, kaže da su učesnici borbi svi do jednog bili spremni da poginu da bi sačuvali slobodu, svoj i život svojih drugova i svoje porodice.
"Najveći genocid bi bio ako bismo ih iz bilo kojih razloga ili na bilo koji način zaboravili. Od 9. aprila do 14. juna, sećamo se 67 dana krvavih borbi tih div-junaka od kojih su njih 108 dali život za ovu otadžbinu, dok je njih 265 ranjeno. Preživeli, od 1.357 koliko je bilo u odbrani Košara na dužini linije fronta od 20 kilometara protiv zlog neprijatelja, nose ožiljke i dan-danas", rekao je Đurković.
Kako je naveo, žalosno je što društvo nije učesnicima bitke na Košarama obezbedilo da dobiju ono što im pripada.
"U ovoj slobodi bez obzira kolikom je cenom plaćena, moramo da znamo da smo njima dužni da im obezbedimo najminimalnije uslove, da ih prevedemo iz socijalne u kategoriju zaslužnih građana, da ne čekaju za kupovinu lekova, hrane ili obezbeđenja životnih uslova", napomenuo je Đurković.
Pukovnik Vojske Jugoslavije u penziji podsetio se i trenutaka iz samih borbi 1999. godine.
"Ti momci su ginuli uz reči: 'Za ovu zemlju vredi poginuti', umirali su sa rečima: 'Bože uzmi me odmah u raj, pakao sam već prošao'. Ti junaci su imali svoj ponos i moral: kada bi bili ranjeni i dolazili na operacioni sto, oni su se stideli da li će se obrukati pred medicinskim osobljem zato što se nisu kupali nedeljama. Ranjeni su govorili drugovima koji su ih izvlačili: 'Nemojte da ostavljate liniju praznu da neprijatelj ne probije, ja ću i ovako i onako umreti'. A kada je stiglo naređenje u koje nismo verovali, za koje smo mislili da je taktička operativna varka našeg komandnog sastava, oni su pitali ko nas menja. To je bilo njihovo pitanje kada je stiglo naređenje da izvrše predislokaciju kompletne jedinice u unutrašnjost Srbije", ispričao je Đurković.
Od 2016. godine, kako je istakao, junaci sa Košara su dobili i priznanje i poštovanje, ali fali ovaj segment prevođenja iz socijalne u kategoriju zaslužnih građana, napomenuo je Đurković.
"To treba da bude učinjeno kroz zakon koji reguliše prava boraca i ratnih invalida. Konkretno, to je davanje boračke penzije, odnosno boračkog dodatka koji bi im omogućio lagodniji život", zaključio je sagovornik RT Balkan.