U Domu kulture u Gračanici sinoć je u okviru "Vidovdanskih svečanosti" predstavljena druga knjiga tematskog zbornika "Martovski pogrom 2004. godine – uzroci, razaranja, posledice". Autori i saradnici istakli su značaj naučne obrade i očuvanja sećanja na martovsko nasilje.
Govornici su rekli da dve knjige na oko 1.500 stranica i uz gotovo pedeset radova brojnih stručnjaka, predstavljaju jedno od najznačajnijih dela posvećenih dokumentovanju uzroka i dugoročnih posledica pogroma nad Srbima i njihovom kulturnom baštinom na Kosovu i Metohiji.
Marko Marković, jedan od suizdavača zbornika ispred Arhiva Kosova i Metohije kazao je, da je velika i očigledna potreba da se o Martovskom pogromu govori i piše, ali i da se on pamti.
"Sada sa ponosom možemo reći da o Martovskom pogromu imamo oko 1.500 pisanih strana. Da je u pitanju jedan zbornik, tematski, multidisciplinarni, koji potpisuju eminentni stručnjaci iz raznih oblasti. Imamo samo u drugoj knjizi 15 doktora nauka, imamo čime da se ponosimo. Nažalost, Martovski pogrom je ostavio razorne posledice koje se osećaju i danas. One se najbolje mogu uočiti kroz institucionalni pritisak koji svakog dana vidimo i osećamo", naveo je on, a prenosi Radio KiM.
Direktor Muzeja žrtava genocida Bojan Arbutina je podsetio na reči filozofa Žarka Vidovića koji je za Srbe svojevremeno rekao da su logoraška nacija u 20. veku.
"U samo jednom veku, od 1912. pa do 2004. godine, sa svih višestolećnih prostora na kojima smo živeli i stvarali našu kulturu i civilizaciju, početkom 21. veka sa više od pedeset odsto teritorija smo proterani. Govorim o Kosovu i Metohiji, Južnoj Srbiji, Crnoj Gori gde je izvršen identitetski inženjering, o Sarajevu, Podrinju, Republici Srpskoj Krajini, o Dalmaciji preko Like, Korduna, Banije, Slavonije, pa sve do Zapadnog Srema. Ciklus stradanja 20. veka završio se upravo u tim tragičnim danima kada je nanet poslednji vidljiv udarac srpskom narodu, upravo u Martovskom pogromu", naveo je.
Dodao je da je na svojih 1.500 stranica zbornik, za sada, ispisao onu istoriju koja nam nedostaje i koja nam je nedostajala.
"Jesu novine i emisije bile prepune različitih vesti, tumačenja i pogleda na to šta se dogodilo tokom tih martovskih dana na Kosovu i Metohiji, ali sada prvi put imamo odgovor od ljudi koji su stručni, koji se bave tim temama", rekao je on.
Kako je rekao "takva dela služe da probude emociju kod ljudi, da znaju da to nije bio nikakav incident, već da je to deo naše kolektivne istorije i da ta istorija pogađa svakog Srbina, gde god da se on nalazio".
Uvodna poglavlja druge knjige napisali su: patrijarh srpski Porfirije, mitropolit Joanikije i mitropolit Teodosije, te profesor Vladan Virijević.
Naučni saradnik Instituta za evropske studije Dušan Ilić, komentarišući pohvalno navode iz rada Olje Arsenijević koji se nalazi u drugoj knjizi, rekao je da pogrom iz 2004. nije samo etnički motivisano nasilje već kulturno ubistvo koje je proizvelo istorijsku dislokaciju.
"To znači: dođete, proterate nas, srušite nam kuće, sravnite nam crkve sa zemljom, srušite nam nadgrobne spomenike, posadite drvorede, promenite reljef i na taj način nam ukinete pamćenje. To je istorijska dislokacija u običnom srpskom jeziku. To nismo imali u našem akademskom diskursu, nažalost. Nismo imali takav pristup kod ozbiljnijih radova na tu temu", kazao je on.
Docent na Pravnom fakultetu Prištinskog univerziteta sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Dušan Čelić, rekao je, govoreći o posledicama martovskog nasilja 2004. godine i crkvi Svetog Nikole u Prištini, da je ponovo preživljavao strašne scene njene paljevine.
"Naravno da o tome ne mogu da govorim bez emocija. U toj crkvi su kršteni moji preci, ja sam primio svetu tajnu krštenja. I moj sin, Lazar… Zaista se čovek pita kako je neko, u ljudskom obliku, u pepeo mogao da sagori taj hram. Šta mu je tu smetalo?", rekao je i naveo da imamo obavezu da pamtimo.
Direktor Doma kulture "Gračanica" Živojin Rakočević je naveo da je Martovski pogrom jedan od najvećih mirnodopskih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata.
"Totalitet sukoba je zahvatio crkve, manastire, freske, zbirke ikona, ljude, gradove, sela, biblioteke, domove zdravlja, urbane celine, bolnice, život… Sve ono što je moglo biti udareno u jednom narodu - udareno je 17. marta 2004. godine. Taj pogrom je kao ogromni talas radijacije posle kog ništa na vama, u vama i oko vas ne ostane netaknuto. To i danas osećamo", rekao je on.
Naveo je da su ove knjige naučno lice pogroma i dodao da nauka odgovara na pitanje šta nam se to desilo.
"Odgovoriti na to pitanje je jedno od najvažnijih ličnih i kolektivnih pitanja koje možemo imati", istakao je.
Rakočević je najavio treći tom zbornika za isti period sledeće godine i pobrojao moguće teme koje će u njemu biti obrađene.
"Jedan od ključnih momenata našeg opstanka je mogućnost da u perspektivama, od nauke do narodnog života i medija sebi objasnimo i objašnjavamo šta nam se dogodilo. Na kraju, onaj kome se dogodio pogrom, nema pravo da nestane ni na ovom, ni na onom svetu", zaključio je Rakočević.