Priština traži od Beograda pristup poverljivim dokumentima 37. motorizovane brigade Vojske Srbije i nastavak iskopavanja u Batajnici. Ovi zahtevi podneti su Zajedničkoj komisiji za nestala lica tzv. Kosova i Srbije, a pozivajući se na Deklaraciju o nestalim potpisanoj pod "kapom" Brisela 2023. godine.
Prištinska strana poručuje da su ova "dva zahteva test da li će Srbija početi da primenjuje deklaraciju". S druge strane, srpska strana, prema navodima medija, je u okviru Komisije zatražila dodatne informacije i istrage o slučajevima nestalih, posebno nakon završetka sukoba. Ipak, Priština i dalje ne želi da proveri nijednu lokaciju za koju se sumnja da bi mogla da krije tela nestalih Srba.
Očekuje se da se Komisija ponovo sastane ovog meseca, uz posredovanje Evropske unije, na trećem sastanku od njenog osnivanja. Šef Jedinice za nestale osobe u kancelariji premijera tzv. Kosova u tehničkom mandatu Kuštrim Gara je naveo da traže nastavak iskopavanja u Batajnici jer su, kako je naveo, "obezbeđeni novi podaci koji ukazuju da bi na toj lokaciji mogao da se nalazi određeni broj nestalih žrtava rata".
Deklaracija predsednika Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija o nestalim licima na koju se poziva u ovom slučaju albanska strana, potpisana je 2. maja 2023. godine.
U njoj se naglašava važnost "rešavanja sudbine preostalih nestalih kako bi se okončala patnja njihovih voljenih i negovalo trajno pomirenje i mir", uz podsećanje da će se "sve kategorije nestalih lica tretirati sa jednakim prioritetom".
Strane su se zajednički obavezale da "tesno sarađuju na identifikaciji mesta sahranjivanja i praćenju iskopavanja, obezbede potpun pristup pouzdanim i tačnim informacijama koje pomažu pronalaženju i identifikaciji preostalih nestalih lica u vremenskom okviru od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000. godine".
Ovo uključuje, kako se navodi, sve materijale, beleške, naređenja, dokumente, video-zapise, audio-snimke i sve druge dokumente, uključujući i one sa statusom poverljivosti, u posedu institucija obe strane, relevantne za ovaj kontekst, koje treba da stave na raspolaganje domaću i međunarodnu dokumentaciju od značaja za utvrđivanje sudbine preostalih nestalih lica.
Predviđeno je korišćenje satelitskih podataka i druge napredne tehnologije u otkrivanju masovnih grobnica, omogućavanje aktivnog učešća porodica nestalih lica u procesu identifikacije njihove sudbine. Tom deklaracijom utvrđeno je osnivanje i Zajedničke komisije kojom predsedava EU, a koju posmatra Međunarodni komitet Crvenog krsta.
Kako je tada obrazložio predsednik Srbije, u deklaraciji o nestalim licima nema termina "prisilno nestali", već "prinudno nestali", što predstavlja terminologiju van međunarodnih konvencija, uz koju se ne može tražiti obeštećenje za žrtve.
"Ovo pojašnjenje je dato kako bi se izbegli bilo kakvi nesporazumi ili tumačenje termina 'prinudnog nestanaka' kao 'prisilnog nestanaka' koji ima jasno pravno značenje definisano Međunarodnom konvencijom za zaštitu svih lica od prisilnog nestanka (2006)", navodi se u izjavi koju je potpisao Vučić.
I dok Priština ispostavlja zahteve, predsednik Komisije za nestala lica Vlade Srbije Veljko Odalović nedavno je rekao da Priština i dalje ne želi da proveri nijednu lokaciju za koju se sumnja da bi mogla da krije tela nestalih Srba, kao i da se montiranim optužnicama i tajnim spiskovima vrši pritisak na Srbe.
"Od prištinske strane nismo dobili nijednu informaciju, apsolutno nijednu, osim zahteva da se u centralnoj Srbiji proveravaju određene lokacije sa potencijalnim izmeštenim grobnicama kosovskih Albanaca. To je nešto što mi, ponoviću još jednom, kao odgovorni ljudi radimo, ali Priština ignoriše sve naše zahteve. Nažalost, ne možemo ni da uđemo u mrtvačnicu u Prištini gde se nalazi više od 300 tela, među kojima je, prema našim informacijama i procenama, najmanje stotinu tela Srba. Takođe, nisu otvorene ni lokacije koje smo pomenuli, poput Livadskog jezera, za koje smo tražili detaljnu pretragu nakon informacija da su upravo tamo bačena tela Srba", rekao je Odalović.
Očigledno je, kako je ukazao, da Priština ne želi da se suoči sa proverom tih lokacija i mogućim pronalaskom tela, jer bi to bio još jedan dokaz u nizu zločina počinjenih nad Srbima.