Srbija i Balkan
Bura oko najave promena u visokom obrazovanju: Šta je tačka sporenja državnog vrha i Univerziteta
Državni vrh ponovo je aktuelizovao staru temu od pre dve godine i dolazak stranih univerziteta u Srbiju. Izmene Zakona o visokom obrazovanju, kojim je dato zeleno svetlo za dolazak stranih univerziteta, Vlada Srbije usvojila je polovinom novembra 2024. godine, ali ga je povukla zbog reagovanja akademske zajednice, posebno dekana fakulteta Univerziteta u Beogradu
Tenzije na relaciji državni vrh – Univerzitet u Beogradu, ne splašnjavaju. Nakon što je predsednik Aleksandar Vučić najavio da će pre podnošenja ostavke i raspisivanja izbora učiniti sve da obezbedi većinu u parlamentu kako bi sproveo promene u visokom obrazovanja, usledila je reakcija rektorskog kolegijuma Univerziteta u Beogradu koji kažu da predsednik "budućnost visokog obrazovanja koristi kao sredstvo političkog obračuna sa državnim univerzitetima".
Mnogi se pitaju koje su to promene koje se najavljuju sa najvišeg državnog vrha koje su uzdrmale "duhove u boci"?
Zapravo, državni vrh ponovo aktuelizuje staru temu od pre dve godine i dolazak stranih univerziteta u Srbiju. Izmene Zakona o visokom obrazovanju, kojim je dato zeleno svetlo za dolazak stranih univerziteta, Vlada Srbije usvojila je polovinom novembra 2024. godine.
U predlogu je stajalo da strane visokoškolske ustanove, koje se odluče da dođu u Srbiji, neće morati da prolaze kroz postupak akreditacije u Srbiji i da će im dozvolu za rad izdavati Ministarstvo prosvete na osnovu potpisanog sporazuma. Uslov za dobijanje dozvole je da fakultet bude akreditovan u državi gde mu je sedište.
U predlogu je precizirano da će strane visokoškolske ustanove voditi evidenciju i izdavati diplome prema propisima države u kojoj su akreditovani. Navedeno je tada i da će dozvolu za rad morati da obnavljaju na svakih sedam godina. Planirano je bilo i da država učestvuje u finansiranju troškova školovanja domaćih studenata koji bi upisali te strane univerzitete.
Akademska zajednica usprotivila se promenama Zakona uz obrazloženje da bi to bila nelojalna konkurencija.
"Svi univerziteti u Srbiji, državni i privatni, dovode se u izrazito neravnopravan položaj. Ne treba smetnuti s uma da su troškovi akreditacije veoma visoki, tako da svaki ciklus akreditacije predstavlja težak udar na budžete fakulteta. Najavljeno subvencionisanje stranih univerziteta – oslobađanje procesa akreditacije u Srbiji, kao i subvencionisanje studenata, nasuprot dugogodišnjem nedovoljnom ulaganju u visoko obrazovanje, primeri su diskriminatornog postupanja kojim se dovodi u pitanje ustavnost predloženih dopuna, ali je i potencijalni generator klasnih i socijalnih nejednakosti u društvu", navedeno je tada u saopštenju UB. Čak su najavili i moguću obustavu rada ukoliko se predlog izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju ne povuče iz procedure.
Vlada Srbije je 22. novembra 2024. godine povukla dopunu Zakona o visokom obrazovanju. Tadašnji premijer Miloš Vučević rekao je da je odluka doneta "zbog nezapamćenih pritisaka i ucena rukovodstva Univerziteta".
"Nažalost postoje ljudi koji ne žele da naša deca studiraju na stranim univerzitetima i da to mogu u Srbiji, a ne van naše zemlje. Bez obzira na sve pritiske nastavićemo da se borimo i naša zemlja će biti zemlja razvoja i napretka u kojoj će naša deca imati mogućnost slobodnog izbora da se obrazuju tamo gde žele i da ostanu u svojoj domovini", naveo je tada Vučević.
Dan kasnije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je očajan zbog te odluke i da će razmotriti mogućnost da lično podnese taj zakonski predlog Skupštini Srbije.
"Ja nisam očajan zbog pritiska, ja sam očajan zbog odluke Vlade Srbije. Videću da li ću lično da podnesem taj predlog zakona Skupštini Srbije, pa da vidimo ko će da ima većinu – vlada ili ja, ili bilo ko drugi. Neću da odustanem, pa čekam da štrajkuju protiv mene", rekao je Vučić tada za RTS.
Usledile su blokade fakulteta i studentski zahtevi zbog pada nadstrešnice u Novom Sadu, tako da se jedan period nije govorilo o izmenama Zakona u segmentu koji se odnosi na dolazak stranih univerziteta.
Tema je ponovo aktuelizovana početkom ove godine kada je predsednik države rekao da je zamolio ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića da razmotri model iz Kazahstana.
"Što se tiče kazahstanskog modela, tu je pre svega stvar o saradnji sa stranim univerzitetima, dovođenju njihovih kampusa, zatim slanja naših studenata na studiranje u inostranstvo, uz obavezu povratka. Tu je i kupovina franšiza stranih univerziteta, te regionalno pozicioniranje (fakulteta) u okolini odgovarajućih industrijskih centara. Na isti način država uvodi konkurenciju nekim našim univerzitetima. I zato su i skočili, da sačuvaju svoje lične privilegije, da nas spreče da dovedemo Bokoni iz Milana ili Luis iz Rima. I tada je revolucija krenula", rekao je tada Vučić.
Nakon toga i ministar prosvete Dejan Vuk Stanković u više navrata govorio je o dolasku stranih univerziteta, da treba da postoji konkurencija i da ponudu treba obogatiti, te da novim zakonom o univerzitetu treba otvoriti vrata novim univerzitetima.
"Strani univerziteti treba da budu registrovani i funkcionišu po pravilima koja važe za sve domaće univerzitete i moraju da prođu istu proceduru akreditacije kao što prolaze i domaći univerziteti, bilo oni koje je osnovala država ili su proizvod privatne inicijative", govorio je ministar.
Kada je predsednik države 14. juna za TV Prva rekao da će pre podnošenja ostavke i raspisivanja izbora učiniti sve da obezbedi većinu u parlamentu kako bi sproveo promene u visokom obrazovanja, ponovo je reagovao Univerzitet u Beogradu.
Nakon saopštenja Proširenog rektorskog kolegijuma UB u kom navode da "svaka reforma mora imati za cilj jačanje, a ne slabljenje institucija koje ostvaruju međunarodno priznate rezultate", reagovao je Vučić, koji je rekao da se ne meša u rad UB, ali da gleda u budućnost i da želi da omladina Srbije dobije bolje univerzitete i da ide u korak sa svojim kolegama iz Evrope i sveta.
Live
